fbpx
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta

Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu obeležen je danas polaganjem venaca i odavanjem počasti kod spomenika žrtvama genocida na Starom sajmištu

Foto Arhiv Muzej žrtava genocida
Foto Arhiv Muzej žrtava genocida

Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu obeležen je danas polaganjem venaca i odavanjem počasti kod spomenika žrtvama genocida na Starom sajmištu.

Državnu ceremoniju obeležavanja Dana sećanja predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević koji je rekao da je Srbija uvek bila na pravoj strani u istoriji i da se borila za slobodu.

„Mislim da i danas takve stvari naš narod treba da zna i da se ponosi time“, rekao je Đorđević.

On je dodao da Srbija ima bogatu tradiciju i da je zemlja slobodarskog naroda.

„Mi svakako imamo dosta istorijskih momenata kojima kao narod možemo da se ponosimo i trudićemo se kao vlada, kao ministarstvo da to obeležavamo i da naše najmlađe podsećamo na sve te istorijske momente koji su proslavili Srbiju“, rekao je Đorđević.

On je naveo da je u genocidu nad našim narodom na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema stradalo 700.000 muškaraca, žena i dece pretežno srpske, ali i romske i jevrejske nacionalnosti.

„U toj monstruoznoj veštačkoj fašističkoj tvorevini Nezavisnoj državi Hrvatskoj od sredine 1941. do sredine 1945. godine danonoćno su radila i tri koncentraciona logora namenjena isključivo ubijanju dece kroz koja je prošlo više od 33.000 dece od kojih je ubijeno njih 20.000“, rekao je Đorđević.

Gradski menadžer Goran Vesić je rekao da se Grad Beograd sa poštovanjem i pijtetom odnosi prema žrtvama Holokausta.

„Nažalost, u nasem gradu je tokom rata bilo nekoliko koncentracionih logora i jedan od njih se nalazio upravo ovde gde smo sada, na Starom sajmištu. Veoma smo ponosni što smo poslednjih nekoliko godina uradili zaista krupne korake da čuvamo sećanje na žrtve Holokausta u Beogradu“, rekao je Vesić.

Skupština grada Beograda je pre četiri godine proglasila 10. maj Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, podsetio je on i dodao da je odabran taj datum jer je 10. maja 1942. godine nemačka okupaciona komanda proglasila Beograd gradom bez Jevreja.

Vesić je rekao da je od 16.000 Jevreja koliko ih je živelo na teritoriji nemačke okupacione zone u Srbiji oko 90 odsto stradalo na Starom sajmištu.

On je istakao da se Grad trudi da čuva sećanje na žrtve koje su se desile u Beogradu i u saradnji sa Vladom Srbije zajednički radi na pripremi zakona koji će regulisati status Starog sajmišta.

„U međuvremenu smo učinili krupne korake u smislu raseljavanja centralne kule i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa kako bismo zajedno sa Vladom Srbije posle donošenja zakona krenuli u pretvaranje Starog sajmišta u memorijalni centar“, istakao je Vesić.

Na Spomenik žrtvama genocida vence su, osim Đorđevića i Vesića, položili i predstavnici Udruženja logoraša „Jasenovac 1941 – 1945. godine“, porodice žrtava, predstavnici više ministarstava, diplomatskog kora, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Beograda i Saveta romske nacionalne manjine.

LINTA: IZGRADITI MEMORIJALNI CENTAR

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je danas, povodom 73. godišnjice od proboja jasenovačkih logoraša, da je krajnje vreme da se u Beogradu izgradi Memorijalni centar žrtava genocida u NDH.

„Glavna uloga centra bi bila da neguje kulturu sećanja na srpske i sve druge žrtve ustaškog genocida koji se desio tokom Drugog svetskog rat i da se prikaže puna istina o genocidu nad srpskim narodom i drugim narodima u NDH“, istakao je Linta u saopštenju.

Memorijalni centar treba da svedoči istinu da su ustaše u NDH počinili zločin genocida, da je zločin genocida počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima i da je počinjen bestijalnim i okrutnim masovnim ubijanjem, istakao je Linta.

Prema njegovim rečima, to bio bilo kompleks koji bio obuhvatao naučno-istraživački insitut, muzej genocida, arhivu stradanja, spomenike, razne sadržaje u savremenim audio i video tehnikama koji bi bili dostupni javnosti i izložbene prostore.

DSS: USVOJITI REZOLUCIJU O GENOCIDU NDH NAD SRBIMA, JEVREJIMA I ROMIMA

Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Jovanović založio se danas, povodom 73. godišnjice proboja jasenovačkih logoraša, da se usvoji Rezolucija o genocidu Nezavisne države Hrvatske (NDH) nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu.

„Suočena sa pojačanom tendencijom namernog i sistematskog zatiranja sećanja na genocid izvršen u NDH u Hrvatskoj, pa čak i njegovim otvorenim negiranjem, Srbija je dužna žrtvama jasnu osudu, a ne samo ispunjavanje protokolarnih obaveza na Dan sećanja i farsično kvazipatriotsko siktanje pojedinih ministara“, naveo je Jovanović u pisanoj izjavi.

Predsednik DSS je rekao da je povišena retorika koja se ponavlja svake godine u periodu Dana sećanja ;na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, uvreda za žrtve i nedostojno ponašanje države Srbije jer se njome prikriva samo formalna osuda izvršenih zločina.

„Genocid nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom nikada nije bio predmet rezolutne i formalne političke osude sa jasnim pravnim konsekvencama u Srbiji – državi srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, među kojima su Jevreji i Romi. Da se zločini holokausta i genocida zaista osuđuju, skupština bi usvojila Rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, po predlogu koji je DSS podnela još pre dve godine, a obnovila ove“, dodao je Jovanović.

(Agencije)

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Sećanje na žrtve Holokausta – položeni venci na Starom …

Svet obeležava Dan sećanja na Holokaust | Jadovno 1941.

Prva faza Holokausta u Srbiji i Hrvatskoj

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

2 Responses

  1. Holokaust je najstrasnije nesto sto je covecanstvo dozivelo. Tokom njega, hrvatsko-ustaska vlast sprovodila je genocidnu politiku prema Srbima. Nazalost, Muzej zrtava genocida I nekoliko nesrbskih pojedinaca negira da je u Jasenovcu stradalo vise od 700.000 Srba.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: