На Јадовну обележено 76 година од страдања Срба у НДХ. Више од пет стотина људи присуствовало помену страдалима у комплексу логора
Дa Велебит може да плаче, данас би сигурно заплакао. Сваки камен овог личког горостаса уздахнуо би, пустио сузу и помолио се се за душе скоро 40 хиљада Срба и Јевреја, из свих српских крајева, мучки убијених у логорима Госпић- Јадовно- Паг тадашње Независне државе Хрватске.
Камен не може, али људи могу. Више од пет стотина људи свих генерација окупило се данас над Шарановом јамом и одало пошту страдалим прецима.
– У једном дана наша кућа је остала без мушких глава. Одвели су ђеда, стричеве и оца. Баба успела да ме спаси сакривши ме у шуму – прича нам времешни Димитрије, а свака реч му отвара живу рану. Рану која никада зарасти неће. А и како би могла.
Он и многи други из Бањалуке и других крајева Републике Српске, свих делова Хрвтске, Новог Сада, Београда, али и из Љубљане, који су се данас клањали сенима жртава у Јадовну, за та 132 дана лета 1941. гогине, остали су без својих дедова и прадевова. На страшно место окружено рајском природом довођени су Срби и Јевреји са свих делова Босне и Херцеговине, Хрватске, Срема. За тако кратко време, према последњим истраживањима историчара, страдало је више од 38 хиљада људи, махом оних у пуној снази. Али нису само они жртве. То су и сви они који не знају шта је дедово колено, шта су стричеви, ујаци…
Ми добро знамо зашто долазимо овде, зашто одлазимо у Пребиловце, на Дракулић, на Кродун и Банију. Нажалост, пуно је оваквих места – каже Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941“. – Долазимо јер нема гробова где би нашим драгим упалили свећу, него то чинимо над јамама. А јаме нису гробови, нити то икада могу да буду. Страшно је што после толико година кости тих мученика још увек леже у тим јамама. Зато дижемо заједничке крстове.
Обучени у беле мајице, симболу чистог срца у коме нема места за мржњу, после парастоса жртвама кренули су пет километара дугом стазом јадовничких мученичка, где је постављен Часни крст до јаме под Гргиним брегом. Ово је пети крст који је постављен, а који је дан раније освећен у Храму Светог Саве на Врачару. Потом су наставили пешке око две километра до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Ћаћица долцу.
– Што их нису код куће убили, ако су то већ хтели? Што су их овде доводили, зашто су их овако мучили – ходећи узбрдивом, кривудавом, блатњавом, уздахнула је једна средовечна жена.
Одговор није добила. Нити ће.
ДОДИК ОБЕЋАО ПОМОЋ ЗА ИЗГРАДЊУ КАПЕЛЕ
ПОМЕНУ на јадовничке жртве присуствовали су Младен Иванић, председник Председништва Републике Српске и Милорад Додик, председник Републике Српске, који је обећао да ће помоћи изградњу капеле на Јадовну.
-Страдање ових људи био је део државног пројекта тадашње НДХ, да трећину српског живља „истреби“, трећину протера а трећину покрсти. Зато не смемо да дозволимо да се ревизијом историје умање српске жртве – подсетио је Додик. – Те све жртве не смемо заборавити и морамо им се клањати на достојанствен начин. Зато молим Републику Хрватску да узда неопходне дозволе да изградимо капелу, да имамо где да се окупљамо и одржимо сећање на наше претке.
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ
СКУП је обезбеђивао велики број полиције Републике Хрватске, која је на неколико места вршила контролу посетилаца. За време скупа није се догодио ниједан инцидент.
Аутор: Ј. ЛЕМАЈИЋ
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести: