Обележен дан првог масовног киднаповања Срба на КиМ

Полагањем цвећа на “Споменик истине” у северном делу Косовске Митровице и апелом властима да реше њихове проблеме, породице киднапованих и несталих особа данас су обележиле дан првог масовног киднаповања Срба на Косову и Метохиjи.

На данашњи дан 1998. године киднаповани су рудари са угљенокопа Белаћевац код Обилића и Срби из села Оптеруша, Ретимље и Зочиште, што jе био увод у киднаповања Срба широм Косова и Метохиjе.

У покраjини jе jош увек непозната судбина 537 Срба и других неалбанаца а њихове породице су на скупу у Косовскоj Митровици jош jедном позвале надлежне на КиМ и представнике међународне заjеднице да расветле судбину несталих.

Координатор Удружења породица киднапованих и несталих Милорад Трифуновић изjавио jе да њихова браћа, маjке, очеви и синови нису нестали са оружjем у рукама, већ да су нестали из своjих домова, са своjих њива, са своjих радних места – само зато што су Срби коjи су живели на Косову и Метохиjи.

„Обишли смо многа врата и за рукаве вукли оне коjи су престављалли власт и више скоро да немамо наду. Четрнаест година иде се корак напред – два назад, па се опет тапка у месту и тако редом. Ми чекамо и надамо се, jер нада умире последња“, рекао jе Трифуновић.

Он jе казао да ће породице киднапованих и несталих Срба чекати на истину док их год има, jер су њихови наjмилиjи, како jе рекао, имали право на живот, смрт и на гроб онако како доликуjе људима. Трифуновић jе нагласио да породице не знаjу да ли су киднаповани и нестали живи, како су и да ли су скончали своjе животе. Он jе у име породица киднапованих и несталих упутио апел домаћим властима и представницима међународне заjеднице да расветле судбину људи коjи су киднаповани и нестали током 1998. и 1999. године на Косову и Метохиjи.

Чланови породица киднапованих и несталих су на скупу у северном делу Митровице носили паное са групним сликама несталих а неки од њих и поjединачне слике особа чиjа судбина jе и након четрнаест година непозната.

Душанка Ивић каже да jе њен брат Душан Живић из Липљана нестао 1998. године и да jе киднапован испред своjе куће. У изjави Танjугу она jе испричала да су испред куће стала кола чиjа су стакла била затамљена и да су особе коjе су биле у аутомобилу успеле да увуку њеног брата у ауто, откад му се губи сваки траг. Ивићева каже да се нада да jе њен брат жив, jер како истиче, у сваком сукобу и рату има преживелих.

Извор: srbel