О страдању Срба и Јермена

Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су ових дана скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом

Помен jерменским жртвама у Цицернакаберду у Јеревану (Фото: Роjтерс)

Специjално за „Политику”

Јереван – Легендарни Радио Јереван ниjе протеклих дана емитовао у целом свету позната питања и шаљиве одговоре. Шале су уступиле место озбиљним темама. И Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су последњих дана априла скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом.

Сваке године, 24. априла, обележава се годишњица почетка великог погрома над Јерменима у Отоманском царству. Тог дана 1915. године започела су хапшења истакнутих jерменских интелектуалаца у Цариграду, а током наредних осам година турска воjска и полициjа, помогнуте курдским племенима, убиле су око милион и по Јермена.

Под геслом „Памтим и захтевам”, jерменска држава и jерменска апостолска црква организовале су низ манифестациjа коjе су окупиле учеснике и госте из целог света. Налазио сам се међу њима као представник Народне скупштине Републике Србиjе. За симбол комеморативних догађаjа изабран jе стилизовани цвет биљке незаборавак, са пет латица коjе симболизуjу пет континената на коjима су се обрели прогнани Јермени.

Црна боjа на цвету представља прошлост, светлољубичаста садашњост, љубичаста будућност, а жута вечност. Оваj симбол jе од почетка 2015. године истакнут уз лого jерменских ТВ канала и заглавља новина, на броjним билбордима и плакатима на улицама градова ове кавкаске државе, на стаклима аутомобила, додуше стариjих годишта, пошто доминираjу „ладе” из совjетског времена, као и на реверима сакоа. Основне поруке комеморативних манифестациjа сажете су у реченице исписане на jерменском, енглеском, француском и руском jезику: „Буди Јерменин! „Буди жив!”, „Живе Јермени. Живи Јермениjа. Живи jерменско питање!”.

Јерменски званичници и средства информисања често су подсећали да jе Адолф Хитлер своjе злочине тридесетих и четрдесетих година прошлог века оправдавао реченицом: „Ко се данас сећа Јермена?” Напомињано jе и да jе страдање Јермена први почињени геноцид у двадесетом веку и да jе таj неологизам настао 1943. године, jер jе његов творац пољски Јевреjин Рафаел Лемкин тако желео да изрази величину злочина над jерменским народом. Навођено jе да jе геноцид над Јерменима званично признало двадесет пет земаља, да jе то учинио и Европски парламент, као и папа Фрања у свом недавном обраћању на Тргу Светог Петра.

Поред милион и по убиjених људи, од коjих су многи страдали од болести, изнурености и глади, пола милиона Јермена прогнано jе са териториjа историjске западне Јермениjе, на коjима су битисали дуже од три хиљаде година. У то време живело jе око три милиона Јермена, што значи да jе уморено педесет посто популациjе овог народа. Јерменски демографи процењуjу да jе прави еквивалент њиховом страдању осам милиона изгубљених живота, jер jе толико убиjених и њихових нерођених потомака. Ови трагични догађаjи довели су до стварања огромне jерменске диjаспоре, па тако данас у матичноj земљи живи три милиона Јермена, а широм света их jе два пута више.

У Мемориjалном центру, подигнутом пре педесет година на узвишењу Цицернакаберд у Јеревану, 24. априла jе одржан централни догађаj обележавања века од страдања народа чиjа jе држава 301. године прва у свету прихватила хришћанство. На скупу jе било званично представљено скоро стотину држава, а на наjвишем нивоу – Србиjа, Русиjа, Француска и Кипар, чиjи су председници били главни говорници.

Начин на коjи Јермени чуваjу успомену на своjе уморене сународнике и обраћаjу се другима да признаjу ту чињеницу, може да буде веома поучан за нас у Србиjи. Српски народ jе у Првом светском рату изгубио милион и двеста педесет хиљада припадника, а у Другом рату jе таj броj био и већи. Када сам о томе говорио у Јермениjи, саговорници су ме слушали изненађено. Скоро нико о томе ниjе знао ништа, па чак ни представници парламената неких суседних и балканских земаља.

На Глобалном форуму у Јеревану Србе нико ниjе помињао као жртве геноцида, а наш народ jе од неколико говорника, нажалост, навођен као пример оних коjи су чинили злочине у ратовима деведесетих година прошлог века. Ми сами, међутим, криви смо што се за страдања српског народа не зна у свету. Често поверуjем да се о томе не зна, или не жели да зна ни у самоj Србиjи.

У нашем парламенту ниjе донета Декларациjа о осуди геноцида над српским народом у Првом и Другом светском рату. Треба ли наводити да такав документ никада нисмо поднели Парламентарноj скупштини Савета Европе, или некоj другоj међународноj организациjи? Српске жртве из два светска рата за протеклих сто година нису пописане. Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату установљен jе тек 2011. године и обележава се веома скромно. Ни данас у Београду нема мемориjалног центра, попут израелског Јад Вашема или jерменског Цицернакаберда, подигнутог нашим убиjеним сународницима.

Музеj жртава геноцида постоjи на Тргу Николе Пашића, али нема чак ни изложбени простор у коjем може да представи своjе активности. Нико од надлежних у нашоj престоници ниjе одлучио да подигне споменик убиjенима на териториjи наказне НДХ. Нема улице или трга названих по жртвама Јасеновца. Осим Зафрановићевог „Крв и пепео Јасеновца”, о овом логору ниjе снимљен ниjедан документарни или играни филм.

Комунистичке власти после Другог светског рата су систематски уништавале и заташкавале трагове злочина над Србима и доказе о њима. Јаме у коjе су бачене српске жртве усташког терора затрпаване су и бетониране. Места страдања нису ни обележавана, а ако и jесу, поред њих су били немушти натписи да су окупатори убили родољубе. Јасеновац – трећи логор у свету по броjу убиjених, а први по монструозним начинима на коjе су убиjани заточени, комунисти су сравнили са земљом.

Тако jе и пуна истина о три милиона убиjених Срба jош под земљом.

Злочин над Јерменима у свету признаjу или не признаjу као геноцид, али за њега се зна, а ми сопствено страдање, нажалост, криjемо и од себе самих.

Аутор: Александар Чотрић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

СРБИ ТРЕБА ОД ЈЕРМЕНА ДА УЧЕ О КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА …

србиjа разумиjе jермене, jер су и срби били … – Jadovno 1941.

КАНОНИЗОВАНЕ СВЕ ЈЕРМЕНСКЕ ЖРТВЕ – Jadovno 1941.