arrow up

Подијелите вијест:

О позиву папи још се расправља

Патријарх српски Иринеј
Патријарх српски Иринеј

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх српски Иринеј рекао је да се још расправља о томе да ли ће папа бити позван у Србију на прославу поводом обиљежавања 17 вијекова од доношења Миланског едикта 2013. године у Нишу и додао да ће се потражити и мишљење “браће са истока”.

“Видећемо. О томе још расправљамо. Потражићемо мишљење и наше браће са истока, па ћемо у договору са њима и донети одлуку”, рекао је патријарх Иринеј за “Вечерње новости”.

Наводећи да је питање доласка папе у Србију одавно предмет разговора, патријарх је напоменуо да за његов позив има доста оправдања и присталица, али и противника.

“Сматрам да је то изузетна прилика да се обележи 17 векова од доношења Миланског едикта цара Константина, баш у Нишу, у којем је рођен велики владар”, рекао је патријарх.

Он је навео да је Едикт догађај од изузетног значаја за историју хришћанства и за развој хришћанске културе и да многи сматрају да је Ниш најпогоднији за прославу овог јубилеја.

“То би била добра прилика да се на једном месту окупе представници свих хришћанских заједница, прилика да се објективно анализира минула прошлост и сагледа пут у будућност”, рекао је поглавар СПЦ.

Патријрх Иринеј додао је да горка искуства из прошлости, страдања српског народа у минулим ратовима, логору у Јасеновцу и другим стратиштима у Хрватској, јесу велика рана и бацају велику сјенку на односе СПЦ са Римокатоличком црквом.

“То су тешке и непреболне ране, које су, нажалост, обновљене и у наше доба”, рекао је патријарх Иринеј, коментаришући то што Ватикан није гласно осудио геноцид над српским народом у Независној Држави Хрватској и што ће папа током посјете Хрватској одржати и молитву над гробом Алојзија Степинца.

Он је навео да је потребна велика духовна и морална снага да би се прешло преко тога, али и чврсто обећање да се слично неће поновити.

“Сенка која сада постоји не би требало да буде вечита препрека у нашим односима. Морамо да трагамо за начином да историјске проблеме и неспоразуме превазиђемо и да изазове новог времена решавамо на хришћанским, јеванђељским, основама, ако не јединствени, оно бар незараћени”, додао је поглавар СПЦ.

Извор: СРНА

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​