Историчар Драган Цветковић, виши кустос Музеjа жртава геноцида у Београду, каже за “Блиц” да jе питање Јасеновца истражено што се тиче чињеница и “да ту мање-више нема непознаница, али да се поставља питање интерпретациjа тих чињеница”.
– Интерпретациjа тих чињеница jе последица личне одговорности или неодговорности поjединаца, па и историчара међу њима. Оно што jе неспорно jе да jе то свакако наjвећи и наjбруталниjи логор у jугоисточноj Европи, те jе као такав постао парадигма страдања у Југославиjи – обjашњава историчар Цветковић.
Он подсећа да jе обjављено преко 3.000 наслова, од коjих се у значаjном броjу обрађуjе и питање пробоjа, када су се сами логораши ослободили. Пробоj се обележава сваке године 22. априла.
Како гледате на извињење председника Хрватске Иве Јосиповића?
– Извињења су добар пут за поновно успостављање нарушених односа међу народима на простору бивше Југославиjе и свакако су потребна ради будућности свих нас на овим просторима. Али се боjим да она жртвама ништа не значе. Преживелима и родбини жртава свакако значе, ако су искрена.
Зашто у Србиjи таj догађаj ниjе значаjниjе обележен?
– Оваj догађаj се обележава већ 17 година, прво као Дан Музеjа, од 1999. га jе и СПЦ уврстила у своj календар празника, а од прошле године jе и званични државни празник. Прошле године jе потпредседник Владе говорио на обележавању овог догађаjа, ове градоначелник Београда уз присуство представника Владе, удружења бивших логораша, амбасада, представника Музеjа жртава геноцида.
Броj жртава у Јасеновцу често jе био коришћен у политичким обрачунима и распиривању мржње. Шта каже историjска наука?
– Око броjа жртава Јасеновца воде се полемике већ 67 година. Држава jе пропустила прилику да после рата пописом утврди тачан или приближно тачан броj страдалих, што jе отворило простор манипулациjама и нагађањима, лицитирањима са броjем страдалих коjа су се кретала од 20.000 до 30.000, па до преко милион страдалих. Нажалост, и поjедини историчари су учествовали у стварању тих манипулациjа. Сада, после толико времена, ми се трудимо, у складу са своjим могућностима, да дођемо до приближно обjективног броjа страдалих у логору. Колико jе мени познато, колеге из Спомен-подручjа Јасеновац су персоналном идентификациом дошли до броjа од око 80.000 и настављаjу с радом. Ми у Музеjу имамо податке од око 88.000 страдалих и идемо даље. Дакле, сигурно нема мање страдалих од ових броjева. Докле ћемо стићи, видећемо. То jе спор и дуготраjан процес коjи захтева доста рада и времена.
Коjа jе ваша процена?
– Моjа процена jе, на основу до сада расположивих података и демографских анализа, да се броj страдалих креће између 122.000 и 130.000. Да ли сам у праву, то ће време показати. Оно што знамо, то jе да Срби чине 63 одсто страдалих. Јевреjи и Роми наjвеће су жртве логора jер међу страдалима учествуjу са по 14 до 15 одсто, а у популациjи НДХ их jе било 0,5 одсто. С друге стране, постоjи проблем да се Јасеновац поистовећуjе са укупним страдањем Срба у НДХ, али треба имати у виду да jе у њему живот изгубило само 23 одсто свих Срба цивила и да jе од свих Срба цивила из НДХ у свим логорима страдало 30 одсто. Остали су живот изгубили на разним стратиштима, наjчешће у селима у коjима су живели или у непосредноj близини.
Неке ваше колеге тврде да jе Јасеновац постао унутрашње питање Хрватске, с коjим Србиjа нема везе. Какво jе ваше мишљење о томе?
– Нажалост, нисам упознат са таквим изjавама неког од овдашњих историчара. Сматрам да ми у Србиjи, као матици српског народа, имамо свако право да се бавимо тим питањем, тим пре што jе оно део питања општег страдања становништва Југославиjе коjа jе као целина постоjала у том периоду.
Извор: blic