fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

O dr Smilji Avramov: Tihi glas srpske savjesti

Nedavnio se upokojila dr Smilja Avramov, akademik i šef katedre za međunarodno pravo univertziteta u Beogradu i član Senata Republike Srpske. Njen odlazak veliki je gubitak za srpsku nauku i istinu o borbi našeg naroda. Ljiljana Popović, magistar filologije, pisac i prevodilac prigodnim tekstom oprtostila se od dr Smilje Avramov.

mitropolit Amfilohije, Avramov, patrijar Irinej

– Prošle nedelje napustila nas je žena čiji, čitav vek dugi, život je bio svedočanstvo da još uvek u našem narodu postoje ličnosti, na prvi pogled tihe i neprimetne koje svojom službom i darovima ostavljaju tragove koji sežu u večnost. Rođena je 15. februara 1918. godine u Pakracu.

Gimnaziju je završila u Sušku (1936). Tokom Drugog svetskog rata, ustaše su ubile jedanaest članova njene porodice u logoru Jasenovac. Pravni fakultet je završila u Zagrebu 1947, a doktorat pravnih nauka stekla je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950.

Radila je u Javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Beogradu (1946—49), na pravnom Fakultetu u Beogradu izabrana je za asistenta 1949, vanrednog profesora 1960, redovnog profesora međunarodnog javnog prava 1965. godine, a od 1973. je šef katedre za međunarodno pravo i međunarode odnose. Studirala je i u Beču i Londonu, i usavršavala se na Harvardu i na univerzitetu Kolumbija.

Bila je dugogodišnji predsednik Svetskog udruženja za međunarodno pravo. Bila je i predsednik Svetske konfederacije za mir i razoružanje sa sedištem u Londonu (ICDP), zatim član Izvršnog odbora Udruženja pravnika sveta za borbu protiv nuklearnog naoružanja, kao i član Odbora za istraživanje ratnih zločina počinjenih od strane SAD u Vijetnamu.

Bila je profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu i član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

Možda upravo zbog tragedije koju je doživela tokom rata, dr.Avramov se svim svojim darom i ognjenim duhom koji je imala, posvetila i postala poznata najviše po obelodanjivanju i pisanju o zločinima i genocidu nad Srbima u dvadesetom veku.

Njena izuzetna dela u kojima je razotkrivala i iznosila na svetlo dana najužasnije nacističke i ustaške zločine tokom više ratova, kao i mnoga zlodela zapadnih sila i tzv.“svetske vlade“, kao i njen međunarodnopravni pogled na sukobe i dešavanja na Kosovu i Metohiji, bila su i biće putokazi i temelji na kojima će se još dugo zasnivati ne samo pravna nauka, nego i svako, iole ozbiljno, istraživanje vezano za srpski narod gde god on živeo.

Dela kao što su Genocid u Jugoslaviji od 1941-1945. i 1991. godine (dva dela), Genocid u Jugoslaviji u svetlu međunarodnog prava, Opus Dei, Novi krstaški pohod Vatikana, Trilateralna komisija:

Svetska vlada ili svetska tiranija, Međunarodnopravni vid kosovskometohijske krize i mnoge druge publikacije, bili su svetionici tokom i posle tamnih godina stradanja srpskog naroda, a i sada kada još uvek traju organizovani napadi na sve što je srpsko, a pogotovu Pravoslavno.

Predsednik Međunarodne slovenske akademije Sergej Baburin rekao je, povodom smrti nekadašnje profesorke Pravnog fakulteta u Beogradu, akademika Smilje Avramov, da je to veliki gubitak ne samo za Srbiju već i za Rusiju.

Doprinos akademika Smilje Avramov nauci međunarodnog prava, izgradnji dostojnih i ravnopravnih međunarodnih odnosa, kao i borbi srpskog naroda za jačanje svoje nacionalne samosvesti, ne može se preceniti – on je ogroman.

Nije lako biti „tihi glas“ u bučnim vremenima.

Nije lako pisati, stvarati i boriti se za svoj narod onda i kada on sam skoro odustane od svega što ga narodom čini. Kada se u sve uvlači gadni crv politike, nepoverenja i straha. Nije lako govoriti ni svom narodu, a ni svedočiti o njemu širom Evrope i sveta. Ali ona je to činila. Skromno i tiho, ali ognjeno.

Odlikovana je pred kraj života od strane Srpske Pravoslavne Crkve Ordenom Svetog Save drugog reda i Sretenjskim ordenom prvog reda, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti naučne i prosvetne delatnosti.

Na sahrani velike dr.Smilje Avramov nije bio nijedan državni medij. Zahvalili su joj se oni koji su prepoznali njene neizmerljive zasluge, njeni učenici, naslednici, poštovaoci i prijatelji širom sveta i njeni Srbi koji su to još uvek i na rečima i na delima.

Iako u Srbiji možda nije još uvek dovoljno prepoznata njena veličina, njoj to možda i nije bilo bitno jer je svom narodu služila zbog drugih, mnogo značajnijih ciljeva i uzvraćala joj je ljubavlju. Zato je jednom prilikom i rekla:

„Svako veče kad se molim za zdravlje moje dece ne propustim da se pomolim za Srbiju. Pomozi Bože Srbiju, zaslužila je. Časna je to zemlja.“

Izvor:IN4S

Vezane vijesti:

Preminula Smilja Avramov

Genocida nad Srbima nema u čitankama

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: