Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

“Новости” у Боботи код Вуковара: Прогоне српске ђаке, док усташе дивљају

Датум објаве: недеља, 6 новембра, 2016
Величина слова: A- A+

Мештани у шоку због полицијског ислеђивања основаца. Задарско десничарско удружење пријавило малишане због певања партизанских песама

Деца из Боботе рецитују на обележавању Дана устанка у Србу, август 2016. године
Деца из Боботе рецитују на обележавању
Дана устанка у Србу, август 2016. године

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА – ЗАГРЕБ

Када је полиција пре неколико дана закуцала на врата родитеља тринаесторо деце која похађају основну школу Бобота у истоименом малом месту крај Вуковара почела је да се одмотава невероватна прича која више од ичега показује у којим условима данас живе Срби у Хрватској. Повод полицијске интервенције била је пријава удружења “Жене из Домовинског рата” из Задра које је заштитници права детета сигнализовало невероватан “злочин” – да су деца у августу, на обележавању Дана устанка у Србу, певала партизанске песме.

И заиста, тог августа након што је полиција напокон интервенисала и макнула шатор који су поставили усташки носталгичари, народ овог краја могао је да обележи Дан устанка и сећање на страшне дане 1941. када су усташке хорде овде учиниле страшан злочин над Србима. Испод споменика деца из Боботе певала су партизанске песме, рецитовала стихове Ћопића и Назора, а онда је покренута лавина која је резултирала криминалистичком истрагом, позивањем родитеља, испитивањем деце и директорке школе.

Непосредни повод била је лажна пријава задарског десничарског удружења да су деца, између осталог, рекла следеће: “Ако те неко пита за Партију и Тита, ти му реци да смо ми будући Титови борци, мој ће тата да пронађе још бољи топ са којим ће да удара по непријатељу, мој ће тата секирицом да удара по крвниковој глави”.

Место Бобота дели данас судбину многих хрватских места у којима су Срби већински народ. Одатле су два народна хероја, Богољуб Вукајловић и Ђоко Патковић, у средишту места од 1.800 становника је православна црква Св. Георгија изграђена крајем 18. века, а крај ње је споменик жртвама фашиста. Свега педесетак Хрвата живи у Боботи, остали су Срби, а основна школа, уз Културно-уметничко друштво “Ђоко Патковић”, центар је свих збивања у месту.

– Та лажна пријава у којој се злонамерно тврди да су деца подстицала на насиље била је довољна да заштитница за децу поверује и покрене цео случај – рекао је “Новостима” један од родитеља из Боботе.

ЕВРОПА ЗАТВОРИЛА ОЧИ

Да се о целом случају нису расписале загребачке “Новости” нико и не би сазнао шта се догађа ових дана у Боботи. А да се тако нешто догодило у земљама Европе дигли би се на ноге интелектуалци, демократска јавност, институције. Овде сви ћуте, а родитељи из Боботе могу само да стисну зубе у “истрази” коју пролазе у доказивању да Ћопић и Назор нису, ваљда, народни непријатељи.

На наше питање да ли их је долазак полиције изненадио, човек је само резигнирано додао: “Па, ми Срби смо навикли да смо увек за нешто криви”.

А тог дана деца су подно споменика певала “Друже Тито ми ти се кунемо”, говорили су се стихови славних Ћопићевих песама “На Петровачкој цести”, “Пјесма мртвих пролетера”, одзвањало је ту “Ми смо Титови, Тито је наш”, рецитовали стихови Владимира Назора “Титов напред”. Још који дан раније данима су се из шатора подигнутог од усташких носталгичара шириле усташке песме и глорификовали усташки злочинци, али то полицији није сметало. Сада, када је лажна пријава кренула у “званичну процедуру”, куцало се на врата и тражило објашњење.

– Коме су сметале антифашистичке песме и стихови који говоре о слободи и правди у земљи у којој никоме не сметају усташке песме буднице – речено је нашем листу, а сличну тврдњу износи и Александар Толнауер, председник Савета за националне мањине.

У родитеље се увукао страх да ће им деца бити обележена пре него што наставе школовање у Осијеку.

Полицајци у цивилу прочешљали су готово цело село, дигла се невероватна прашина, људи узбудили, а усташевање које је претходило скупу антифашиста је заборављено.

Тужна прича, за тужна времена.

Аутор: Јурица КЕРБЛЕР

Извор: НОВОСТИ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top