„Novosti“ otvorile vrata istine o Diani

Donedavno za veliku heroinu znali samo istoričari i preživeli logoraši. Prvi tekst o tome kako je Budisavljevićeva spasla 12.000 dece iz logora naš list objavio 2010. godine

Gotovo sedam decenija bilo je potrebno da svet sazna za veliku srpsku dobročiniteljku Dianu Budisavljević i možda najveću akciju spasavanja dece iz ustaških logora koje je ova heroina, rođena Austrijanka, organizovala tokom Drugog svetskog rata. Ovih dana konačno je počelo i snimanje filma o toj čudesnoj ženi koja je iz krvavih kazamata NDH izbavila oko 12.000 bespomoćne srpske dece, uglavnom sa Korduna, Kozare, iz hrvatskih i bosanskih sela.

A do pre samo nekoliko godina, za nju su znali istoričari, neki preživeli logoraši i njeni retki potomci. Prvim tekstom o herojstvu Diane Budisavljević, objavljenom u „Večernjim novostima“ aprila 2010. godine, upravo su odškrinuta vrata istini!

Serija objavljenih priča u našem listu o poduhvatu Diane Budisavljević, sa ispovestima preživelih, potomaka, kao i sa citatima iz njenog dnevnika, nisu prošli bez odjeka.

DNEVNIK ŠTAMPAN U SAMO 700 PRIMERAKA

Dok je istoričar i teolog Josip Kolanović bio na čelu Hrvatskog državnog arhiva, ova institucija objavila je, 2003. godine, „Dnevnik Diane Budisavljević“, koji je vođen na nemačkom, od 23. oktobra 1941. do 13. avgusta 1945. i koji predstavlja neprocenjiv istorijski izvor. Štampan je u svega 700 primeraka, od čega je jedan zatečen u Beogradu. U pitanju je potresno svedočanstvo o spasavanju dece, potkrepljeno dokumentima i fotografijama, spiskovima mališana i fotokopijama dela kartoteke koju je uredno vodila, ne bi li deci sačuvala identitet. Iz zaborava je ovaj dragoceni istorijski dokument izronio gotovo šest decenija posle oslobođenja i to zahvaljujući Dianinoj unuci, Silviji Sabo.

Podvigu žene koja je vodila najveću humanitarnu akciju tokom Drugog svetskog rata, tako se 2013. poklonila i Srpska pravoslavna crkva. Posthumno je odlikovana, a Orden carice Milice, njenom praunuku Leonardu Rašici uručio je patrijarh srpski Irinej. Ubrzo joj je posthumno dodeljena i Zlatna medalja za hrabrost „Miloš Obilić“ predsednika Srbije, zatim i nekoliko ulica u Beogradu, Kozarskoj Dubici, spomenik, predstave, knjige, park u Beču, plaketa Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj… danas nose ime po Diani Budisavljević. Poslednji gest i još jedan u nizu ispravljanja nepravde koja je ovoj heroini naneta decenijskim ćutanjem o njenom podvigu, početak je snimanja filma „Akcija DB“. Tako je svoju aktivnost označavala i sama Diana, a autorka filma je iz Zagreba Dana Budisavljević, rođaka Dianinog supruga dr Julija Budisavljevića.

Vladika slavonski Jovan Ćulibrk smatra da je najvažnije da je istina o ovoj plemenitoj ženi ugledala svetlo dana.

– Diana svakako zaslužuje da bude upisana u pamćenje srpskog naroda, pogotovo što je njena plemenitost istinski ljudski podvig. Osim što je bila udata za srpskog lekara, nikakve druge veze nije imala sa Srbima, a opet je život posvetila spasavajući srpsku decu iz logora – kaže vladika Ćulibrk.

Ne zna, veli, detalje o filmu čije je snimanje počelo, ali se nada da će svakako imati poruku dostojnu Dianinog dela.

A prvim tekstom, pre sedam i po godina u našem listu, obelodanili smo činjenice iz njenog dnevnika, štampanog nekoliko godina ranije, koje su šokirale javnost.

U prvom od 388 zapisa Dnevnika, Diana objašnjava da je od rođake saznala da postoje koncentracioni logori u kojima su pravoslavne žene sa decom. Pisala je kako jevrejska opština pomaže svojima u logorima, a da za progonjene pripadnike pravoslavne vere nije postojala nikakva akcija pomoći.

Opisala je vređanja, prepreke, odbijene molbe, decu za koju je znala da im se bliži kraj, bol majki koje su se odvajale od beba, ali i susrete sa Kvaternikom, Stepincem, Artukovićem, nemačkim generalima, koji su bili mnogo raspoloženiji da pomažu pravoslavcima od ustaških vlasti. Sa ekipom saradnika, od nemačkih vlasti dobijala je „ausvajs“ da ide u Jasenovac i druge logore raštrkane oko tog kompleksa smrti – Jastrebarsko, Lobor-grad, Mlaku, Gornju Rijeku – i da odatle odvodi decu, uz pristanak majki. Mališane, od odojčadi do već tinejdžera, smeštala bi u nekoliko prihvatnih domova u Zagrebu, a onda bi uz pomoć „Karitasa“, ali i oglasa u novinama, tražila ugledne porodice koje će im sačuvati živote. Za svako dete vodila je poseban karton, čitava njena kartoteka bila je pedantno sređena, do najsitnijih detalja, kako bi deca posle rata bila vraćena roditeljima.

Za opasnu, složenu, dugotrajnu akciju, koja je po svom obimu, broju učesnika i spasene dece, jedna od najsloženijih i bez sumnje najhumanija akcija takve vrste tokom rata, kako na području NDH, tako i u čitavoj okupiranoj Evropi, pre te 2010. godine nije znao gotovo niko. Pisac Leonardo Rašica, praunuk Diane Budisavljević, javio se „Novostima“ iz Brazila i pomogao da o njenom radu, deci koju je spasla, ali i stravičnom zločinu, sazna što više ljudi. I klupko se odmotalo…

OZNA UZELA KARTOTEKU

Leonardo Rašica je za naš list govorio da je njegova prabaka svu dokumentaciju i sve fotografije iz kartoteke sa identitetima dece morala da preda 1947. po naređenju Ozne. Zbog toga mnogo roditelji nikada nisu našli svoju decu. Iako je bila u nemilosti ustaša, nove, komunističke vlasti su joj po oslobođenju 1945. zabranile da se bavi humanitarnim radom, i pobrinuli se i da se o njoj gotovo ništa i ne zna. Istoričari su to objašnjavali time da se u posleratnu „šemu“ da je KPJ stajala iza svega, nije uklapala nezavisna akcija Diane, koja nije bila član partije.

Autor: Bojana Caranović

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Diana Budisavljević: Pred nosom režimu, za hiljade života …

Diana Budisavljević – Otrgnuta od zaborava | Jadovno 1941.

Počelo snimanje filma o Diani Budisavljević | Jadovno 1941.

Dječji logor u Sisku 3.08.1942. – 8.01.1943. | Jadovno 1941.