Новокомпоновани антифашизам на „дан државности“

Обиљежавање “дана државности БиХ“ све мање има везе са ЗАВНОБИХ-ом, а све више са новокомпонованом историјом коју кроје бошњачки политичари, јавност и научници.

У суботу је у Федерацији БиХ обиљежен “дан државности БиХ“ у спомен на 25. новембар 1943. године када је у Мркоњић Граду одржана прва сједница Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) које је било врховно представничко, законодавно и извршно тијело Народноослободилачког покрета у БиХ.

У Републици Српској сматрају да се оваквим обиљежавањем крши Устав БиХ, јер законом нису дефинисани празници на заједничком нивоу.

Међутим, када се одмакнемо од свечаних говора и усиљених прослава великих датума, о успомени на антифашистичку борбу у Федерацији БиХ најбоље говоре споменици Народноослободилачке борбе који су махом порушени, оштећени и запуштени.

Слика остатака споменика на Макљену на подручју Прозора/Раме посвећеног „Бици за рањенике“ 1943. године је најбоља илустрација. Споменик је уништен у 21. вијеку, експлозивом у ноћи 12 новембра 2000. године под до данас неразјашњеним околностима. Усљед разарања објеката експлозивом преостала је само конструкција од бетонских греда, а споменик – ауторско дјело Бошка Кућанског – може се сматрати потпуно уништеним. То је тек најекстремнији примјер.

Историчар Драгослав Илић каже да су у Федерацији БиХ споменици НОБ-а у бошњачком дијелу запуштени и руинирани, док су они који су били под контролом хрватских оружаних снага у посљедњем рату и послије њега селективно уништени.

„Небрига о споменицима из времена антифашистичке борбе је свуда распрострањена“, каже Илић за МОНДО.

Осим “Песнице“ на Макљену, девастирани су и запуштени други споменици попут “Корчанице“ на Грмечу, “Шушњара“ код Санског Моста, Спомен парк „Враца“ код Сарајева док се на Гаравицама код Бихаћа, гдје су усташе убиле неколико хиљада Срба и Јевреја, понекад одржавају мото-трке.

Партизанско гробље у Мостару за чији изглед је заслужан чувени архитекта Богдан Богдановић скоро редовно је мета хулигана, а посљедњу пут баш  на „дан државности Босне и Херцеговине“, када је освануло с поразбијаних десетак камених плоча, а истог дана су нападанути они који су тамо обиљежавали 25. новембар.

Док се у хрватском дијелу Федерације и у самој Хрватској скоро па отворено прави отклон од антифашистичког насљеђа из Другог свјетског рата, бошњачка ратна и послијератна политика ствара сопствени антифашистички наратив.

У суботу се делегација предвођена бошњачким чланом Предсједништва БиХ, Бакиром Изетбеговићем и Денисом Звиздићем, предсједавајућим Савјета министара, након полагања цвијећа код Вјечне ватре запутила према шехидском мезарју на Ковачима, гдје је одата почаст погинулим борцима тзв. АБиХ као и првом предсједавајућем Предсједништва БиХ и ратном лидеру Бошњака, Алији Изетбеговићу.

Ово спајање Вјечне ватре и партизана са Алијом Изетбеговићем и шехидима, главна је нит новкомпоноване историографије према којој је борба војске под Изетбеговићевом командом  наставак антифашистичке борбе из Другог свјетског рата.

ЗАВНОБИХ па АВНОЈ

„Данас Народи Босне и Херцеговине кроз своје једино политичко представништво, Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине, хоће да њихова земља, која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска, и муслиманска и хрватска, буде слободна и збратимљена Босна и Херцеговина, у којој ће бити осигурана пуна равноправност и једнакост свих Срба, Муслимана и Хрвата. Народи Босне и Херцеговине учествоваће равноправно са осталим нашим народима у изградњи народне демократске федеративне Југославије“ (из резолуције Првог засједања ЗАВНОБиХ-а.)

На засједању је изабрано 58 чланова који ће представљати БиХ на Другом засједању АВНОЈ-а четири дана касније у Јајцу.

“Том симболиком гдје са Вјечне ватре иду на гробље Ковачи они покушавају да креирају причу да је изгубљена (средњовјековна) државности БиХ обновљена 1943. на ЗАВНОБИХ-у, а поново нападнута 1992. од стране Срба који се у том случају изједначавају са фашистима из Другог свјетског рата“, објашњава Илић за МОНДО.

У Сарајеву, гдје се “дан државности“ слави и гдје се оваква историја кроји, некадашња улица Војислава Ђеде Кецмановића који је предсједавао ЗАВНОБИХ-ом, а касније и Народном скупштином СР БиХ, преименована је у улицу Нусрета Шишића Деде, припадника “Зелених беретки“. Између осталих, преименоване су и улице Васе Мискина, Славише Вајнера Чиче, Јусуфа Џонлића…

“Занимљиво је да је у том мијењању назива улица у Сарајеву свој назив задржала Улица Јосипа Броза Тита као централна улица, што је мудро и срачунато урађено све у сврху одржавања поменуте приче и спајања југословенске антифашистичке традиције са данашњом БиХ “, каже наш саговорник.

Када размакнете застор саткан од прича и званичних церемонија посвећених ЗАВНОБИХ-у види се и да се у Сарајево вратио Мустафа Бусулаџић, „интелектуалац“ из доба НДХ, по којем је назван дио некадашње улице Фуада Миџића, народног хероја као и једна основна школа у Сарајеву, због чега је реаговала израелска амбасада.

Упада у очи и уши да је Бакир Изетбеговић током званичног говора поводом “дана државности“ спомињући Мркоњић Град, додао “односно Варцар Вакуф“ иако је име града промијењено још 1925. године. Назив Варцар Вакуф, који је кориштен током поменуте злогласне Независне Државе Хрватске, извјештавајући о ЗАВНОБИХ-у употребљавали су и неки веома утицајни сарајевски медији.

Аутор: мондо.ба,  Жељко Свитлица

Извор: МОНДО