Село Грковци, подно Динаре, спада међу наjстариjа у Ливањском пољу. Некада jе било пуно српских домова и орило се дечиjом граjом и циком, момачком и девоjачком радосном песмом, шалом док су се у моби обављали велики послови…. Данас су се Грковци шћућурили и тихуjу са своjих ни двадесет домова и то са махом остарелим домаћинима чиjа jе припадност кућном прагу била jача од силе истеривача и jача од надвиjене самоће.
Међу мање од четрдесет Грковчана до скора jе било четворо деце. Њихов несташлук и весела игра не оре се селом, не допире смех даље од дворишта. А у jулу ове године та мала група jе поjачана за jош jедног члана. Родила се унука у кући Веселинка Ненадића. Пролетос jе Веселинку и Ковиљки син Синиша довео снаху, а сада су се обрадовали малоj Кристини.
Обрадовали су се Синишиноj свадби, а нарочито овом дечиjем плачу сви у Грковцима. Обрадовали су се и сви Срби у Ливањском пољу, и наш парох коjи често чита опело, а све ређе венчава и краштава, а обрадовали смо се и ми, Ливњаци ван завичаjа.
Удружење jе имало вољу да Донаторском вечером скупи средства довољна за прву помоћ да свака млада српска породица покрене какав породични
посао, коjи ће помоћи да наставе своj живот у родном пољу, а тако, на известан начин, продуже и живот свих нас у родним селима. Да има ко да
нам назове Бога кад лети обиђемо прађедовски гроб. Ниjе нам се остварила замисао. Нису нас разумели и пратили Ливњаци коjи су се скућили
стотинама километара даље од свог села. Ипак, од сакупљених средстава скромно смо помогли поплављене у Србиjи и Српскоj, али обрадовали смо и
родитеље мале Кристине из Грковаца. Мање новцем, а више сећањем, пажњом и поруком да се и ми одавде радуjемо њиховим радостима.
Ништа не доноси већу срећу од новог живота. Свако добро желимо Ненадићима, Синишиноj малоj породици и тек рођеноj девоjчици и нека им
поклоњених 200 КМ, коjе су им у име Удружења ОМЛ уручили председник Никола Петровић и отац Жељко Ђурица, умножи трошењем у весељу.
Извор: Удружење Огњена Мариjа Ливањска
Везане виjести: