НОВИ ФРОНТ ЗА ИСЛАМИСТЕ

ЈЕРУСАЛИМ, 21. АВГУСТА /СРНА/ – Балкан jе постао jош jедан фронт у израелском рату против терориста, пошто елементи Ал каиде и Хезболаха у овом региону добиjаjу све више на значаjу, захваљуjући финансиjскоj подршци из Саудиjске Арабиjе и Ирана, упозорава аналитичар Гордон Бардош.

Бардош у тексту за лист „Јерусалим пост“ подсjећа на терористичке нападе на израелске туристе у Бугарскоj, убиства пет лица у предграђу Скопља, коjа су у априлу извршили исламисти, као и на напад вехабиjе Мевлида Јашаревића на Амбасаду САД у Сараjеву у октобру прошле године.

Од Скопља до Сараjева и Новог Пазара, исламисти и вехабиjе покушаваjу да преузму џамиjе и изграде своjу мрежу скоро „вантериториjалних села“ у коjима влада шериjатски закон, истиче се у тексту.

Малколм Хенлаjн, предсjедник Конференциjе jевреjских организациjа у САД, каже да jе Амбасада Ирана у Сараjеву постала „одскочна даска, мjесто радикализациjе, раскрсница и нешто попут Берлина током Другог свjетског рата“.

Аутор текста Бардош наводи да кориjени исламистичко-вехабиjске приjетње у jугоисточноj Европи датираjу из времена балканских сукоба из деведесетих /20. виjека/, када jе Алиjа Изетбеговић позвао милитанте са Блиског истока и из централне Азиjе да се укључе у његове ратне напоре.

У августу 1993. године, Изетбеговић jе наредио оснивање jединице Катибат ел-муџахид, што jе био његов лични „батаљон светих ратника“ из Ал каиде.

Бардош истиче да су 11. септембра 2001. године „три Изетбеговићева света ратника – Халид Шеик Мухамед, Наваф ал Хазми и Халид ал Миндар – планирали и учествовали у наjвећем масовном убиству у америчкоj историjи“.

„Још jедан Изетбеговићев џихадиста, Џума ал Досари, учествовао jе у бомбашком нападу на торањ Кобар 1996. године у Риjаду, када jе погинуло 16 америчких држављана“, пише у тексту за „Јерусалим пост“.

Аутор набраjа jош неколико терористичих дjела коjе су извршили, како каже, Изетбеговићеви џихадисти, укључуjући нападе на америчке амбасаде у Дар ес Саламу и Наjробиjу, као и напад на амерички ратни брод „Кол“ у луци у Адену, када jе погинило 17 америчких морнара.

„Иако БиХ ниjе jединствена по томе што у њоj постоjе ћелиjе Ал каиде, оно што jе чини посебном jесте да jе то jедина држава у Европи у коjоj симпатизери, сурогати и сарадници радикалног ислама имаjу мjеста у наjвишим нивоима власти“, пише у тексту.

Аутор наводи да jе током деведесетих jедан од вођа исламске вjерске заjеднице у БиХ Мустафа Церић контролисао рачун у банци заjедно са Фатихом ел Хасанеином, Суданцем коjи jе одржавао блиске везе са Шеиком Омаром Абудлом Рахманом, осуђеним организатором напада jе Свjетски трговински центар 1993. године.

„Чак и данас, шеф комисиjе за безбjедност у Изетбеговићевоj партиjи сматра се за jедног од главних иранских агената у БиХ, упркос чињеници да jе он на америчкоj црноj листи поjединаца коjи су повезани са терористичким групама“, пише Бардош.

Он наводи да исламисти и вехабиjе са Балкана представљаjу не само међународну приjетњу, него врше и веома негативан утицаj на напоре да се стабилизуjу међуетнички и међувjерски односи у региону.

У тексту се износи процjена безбjедносних структура у БиХ о присуству 3.000 потенциjалних терориста у земљи, а jош стотине налазе се на Косову, у Македониjи и Санџаку.

„Опасан утицаj ових поjединаца и група не треба потциjенити. У друштвима коjа се труде да превазиђу насљеђе мржње коjе им jе остало из ратова током деведесетих и разорне економске проблеме, добро финансирани екстремисти проналазе људе коjи су спремни да пређу на њихову страну“, пише Бардош, специjалиста за политику и безбjедност на Балкану из Њуjорка.

Он закључуjе да су западни политичари предуго игнорисали оваj проблем, на штету Балкана, Европе и САД.

Извор: