НОВАЦ НЕ МОЖЕ ДА ПЛАТИ ПРЕЖИВЉЕНИ БОЛ И ЗЛОСТАВЉАЊА

ТРЕБИЊЕ, 8. ОКТОБРА (СРНА) – Бивша логорашица Олга Драшко, коjоj jе по пресуди требињског суда Федерациjа БиХ дужна да исплати 100.000 КМ одштете због тортуре и мучења коjе jе преживjела у логору „Дретељ“ код Чапљине, истиче да не постоjи износ коjим би jоj платили бол и злостављања коjа jе доживjела, али да jе срећна и задовољна да правда коначно излази на видjело.

„Задовољна сам jер правда коначно излази на видjело. Надам се да ће и они коjи су нас злостављали коначно одговарати и платити циjену за своjа недjела“, рекла jе Драшкова након пресуде требињског суда, прве у БиХ коjом jе наложена исплата одштете логорашима.

Она подсjећа да jе њен „ход по мукама“ почео 5. маjа 1992. године, када су jе са радног мjеста из Дома здравља у Чапљини припадници ХВО-а одвели у логор „Дретељ“, гдjе jе остала до 18. августа 1992. године. „Била сам први заточеник тог логора у коjем сам брутално злостављана и мучена. Тукли су ме чиме су стизали, шакама, ногама, палицама, а испод ноката су ми забиjали игле“, каже Драшкова за данашњи „Глас Српске“.

Драшкова каже да jе за логор „Дретељ“ знао чак и Међународни комитет Црвеног крста. „У jулу 1992. године видjели смо пред капиjом њихов аутомобил. Ми смо њих видjели, али они нас изгледа нису жељели да виде“, присjећа се Драшкова, код коjе се усљед злостављања, претрпљених физичких и психичких болова и страха развио jак посттрауматски синдром, што jе довело до инвалидности.
Она истиче да се и данас веома добро сjећа свих коjи су мучили и њу и остале заробљене Србе.
„Звjерства су, између осталих, чинили Цикоjа Врањеш и Иван Медић из Доњих Радишића код Љубушког и Драган Дуjмовић коjи jе држављанин Канаде. Звиjери у људском тиjелу били су и Дамир Браjковић из села Студенци код Љубушког, Хектор Ћосић звани Дида, коjи jе држављанин Аустралиjе, и Винко Приморац из Љубушког. Малтретирали су нас и мучили и Мирсад Репак, Лука и Жељко Шешељ и Звонимир Бjелиша из Опузена, Анте Раич из Малог Поља, Горан Зец из Вараждина и малољетни Александар звани Саша“, каже Драшкова.
Драшкова подсjећа да jе за њено ослобађање заслужан супруг Лазар, коjи jе предузимао све што jе било у његовоj моћи да њу и остале заробљенике избави из пакла, те на краjу упутио писмо и доказе Европскоj заjедници, коjа jе послала свог делегата у логор „Дретељ“, коjи jе међу логорашима затекао и њу. Неколико дана касниjе, 18. августа 1992. године, Олга Драшко jе у групи од 245 логораша размиjењена у Стоцу.

Извор: