Нова тактика у старој стратегији завади па владај – Одговор ОДКБ

Бакир Изетбеговић није „с’ врха памети“ рекао да ће позвати исламски свијет да помогне Бошњацима, поготово ако изостане очекивана помоћ Запада.

Пише: Дане Чанковић, предсједник СНП-Избор је наш

Центар свјетске моћи који углавном контролише САД, Енглеску, Аустралију, дио Ватикана, НАТО, мултинационалне корпорације, банке, није одустао од своје старе, скоро до без грешке, усавршене стратегије „завади па владај“. Циљ те стратегије није само да загосподари човјечанством и свјетским ресурсима, већ на крају да уништи човјека који је ушао у процес анестезирања душе, и направи њиховог човјека, оног који нема људску природу.

Нова тактика у старој стратегији подразумијева вјештачко и медијско довођење Бошњака на Балкану у позицију жртве и подстрекивање исламског свијета, прије свега Турске да заштите Бошњаке, Муслимане. Укључивање Турске у евентуални сукоб на Балкану не може проћи без одговора Русије.

И управо је то – сукоб Срба и Бошњака, Турске и Русије, Ислама и Православља – што тај Центар свјетске моћи жели. То су покушали и британским приједлогом резолуције о геноциду у Сребреници у СБУН,  обарањем руског војног авиона и убиством пилота, атентатом на руског амбасадора у Турској… 

Православље, па и Ислам највеће су препреке у остваривању њиховог коначног циља, уништење људске природе.

Паралелно таквим могућим догађајима у другом дијелу Европе покушаће развијати конфликтни потенцијал, како би не само Украјину, већ и друге државе, а посебно Пољску увукли у рат против Русије. Дакле, наведени Центар свјетске моћи би туђим рукама покушао да „задави Медвједа“. Уколико би Русија била изолована од читаве Европе и не дај Боже поклекла, исход би могао бити пораз човјечанства и самог човјека. Тако сагледавајући процесе, за очекивати је да се у Европи појави покрет буђења – „Добри човјече пробуди се“.

Он би се супротставио неправедној глобализацији и угрожавању човјека и стао би у одбрану природног, нормалног човјека. Уколико не дође до таквог буђења у Европи и отпору неправди нестаће могућност постојања јединственог међународног поретка и Уједињене нације ће изгубити смисао постојања, а човјечанство, Свијет, ће се подијелити у двије интересне сфере, суштински различите по начину живота и систему вриједности. Можда је припрема за то и пандемија корона вирусом… Мала занимљивост, губи се укус и мирис, а онда је небитна храна која се једе, њу могу замијенити и посебне таблете.

Без обзира што је предсједник Бајден ухваћен у својеврсну мишоловку и што он лично неће подстицати САД и НАТО  да пријеђу, за Русију, црвене линије, за очекивати је да ће то урадити неко други, тим прије што ће Бајден тешко моћи да заврши свој предсједнички мандат.

Добро би било знати реакције споменутог Центра моћи и бошњачких политичара, у ситуацији када би Додик, као некад  Алија Изетбеговић рекао „Жртвоваћу мир за независну БиХ“, пардон, за независну Српску. Можда би то они једва дочекали, јер би такву изјаву злоупотријебили за стратегију „завади па владај“.

Нормални Бошњаци и Срби неће више да се међусобно убијају за туђе интересе.

Полако, али сигурно отвара се ум и срце за истину и сјећање, да су преци данашњих Бошњака и Срба имали своју цркву која је укинута након османског освајања Босне 1463. године; Да су преци Бошњака и Срба служили се Глагољичним писмом (ћириличним), које је у вријеме управе Бењамина Калаја БиХ названо Босанчицом (стварање подјела);

Нека ми се не замјери, али браћо Бошњаци (или како год хоћете да се зовете), краљеви ваших предака су и наши краљеви, српски. Споменућу само Твртка Првог Котроманића. Нећу споменути како се потписао Кулин бан у повељи која је написана глагољицом 29. августа  1189. године.

Ако смо сви међусобно повезани у времену „хоризонталном“ (актуелном тренутку),  али истовремено и у времену „вертикалном“, повезани кроз генетско наслијеђе и ако смо сви одговорни за све, онда смо у обавези да пронађемо рјешења за комплексне ситуације из прошлости, а које имају негативне посљедице у будућности.

Несумњиво да је Отоманска империја била окупаторска сила на нашим просторима. У тешким временима било је људи који су из разних разлога прихватили вјеру окупатора, Ислам. Од таквих који су примили вјеру окупатора, било је много оних који су то урадили како би помогли не само себи и својој породици, него како би помогли и својој браћи, сестрама, и другима који су задржали вјеру Православну.

Такав однос унутар родбине, без обзира на вјероисповијест, прожимао се двије, три генерације, а онда… Без обзира на све, добро би било да данашњи Срби тог претка који је промијенио вјеру, доживљавају жртвом, а садашњи Бошњаци чији је један предак одлучио (у име свих њих) да искочи из тока наслијеђа и својим чином је одредио другачију судбину својих потомака, која се суштински разликује од њихових прадједова, из садашњњег угла, чин тог претка, доживе као гријех.

И за тај гријех је могуће покајање. Готово да је сигурно да су се такви догађаји кроз прошлост и морали издешавати.

Срби и Бошњаци морају доћи до историјског договора који је утемељен на истини и добар за све добронамјерне а поготово за њихове потомке. Тај план, постизање договора  ће се реализовати, јер је то Божији план.

Уколико, не дај Боже, неправедни Свјетски центар моћи успије у својој старој стратегији и почне сукоб на нашим просторима представници српског народа требају размотрити могућност и начин како да позову Организацију Договора о колективној безбиједности  (ОДКБ) у помоћ.

ОДКБ се показао и кроз активности у Казахстану, да је брз, плодоносан, и обезбјеђује мир не мијешајући се у унутрашње ствари државе.  Долази по позиву легитимних власти за разлику од НАТО-а који често насилно интервенише и за собом оставља разрушену и подијељену земљу, попут Ирака, Либије, Авганистана, Украјине…