Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Нова Југославија у Дубровнику

Датум објаве: четвртак, 8 марта, 2012
Величина слова: A- A+

Gradska vrata od Pila sa spomenikom kralju Petru-35374dffПочетком тридесетих година 20 века основано jе национално-васпитно и просвjетно друштво Омладинска Национална Организациjа „Нова Југославиjа”. Удружење jе основала национална омладина Дубровника. Главну годишњу скупштину jануара 1938. отворио jе потпредсjедник Владо Митровић. На скупштини су своjена правила потпорног фонда краља Петра II из коjег су потпомагани сиромашниjи чланови. Изабрана jе нова управа. Чланови управе 1938. били су : Претсjедник кап. Нико Папа, потпретсjедник Миливоj Ћурлица, секретар Душан Павићевић, благаjник Драгиша Јелић, одборник Благоjе Вукичевић. У надзорном одбору били су Перо Лаптало, Иван  Шарић и Перо Сршен. Одржана jе свечана академиjа у „Слози” 8. jануара 1938. Нова Југославиjа jе  9 jануара 1938.  развила своj барjак: „У суботу вечер, … извршена jе …бакљада, коjа jе обишла дубровачким улицама предвођена Дубр. Грађанском и Соколском Музиком. …У недељу у jутро стигла jе из нашег дичног националног Цавтата делегациjа са Цавтатском Музиком, …извршено jе у Соколани свечано развиjање барjака. Приjе тога су музике обишле град свираjући. Велике просториjе Сокола биле су дупком пуне омладине и грађанства. Развиjању барjака кумовали су : гђа Мариjа Мариновић, кћер поштов. Госпара Лука Боне и госп. Кап. Иво Хаџиjа. …Потом су прочитани поздравни телеграми и писмо нашег националног ветерана и уваженог умjетника г. Марка Мурата …Ово писмо гласи : …Нова Југославиjа  наставља дело Дубровника у новоj Слободи цjелокупног Народа. Она чува понос Дубровника, …да угледа радосно „ крепки дубровачки renaissance у крилу уjедињеног народа ” онако као што jе наговиjестио историчар политичар честити Љуба Јовановић из Котора. …Предвођени са три музике и заставом „ Нове Југославиjе ” из Соколане се jе формирала jедна управ импозантна поворка омладине, њоj се jе придружило и неколико наших националних ветерана …вратише се да се поклоне споменику краља Петра… . и спомен-плочи наших дубровачких омладинаца, коjи су своj млади живот жртвовали за слободну Југославиjу. …а гђица Веселинка Самарџића изрекла jе диван говор, у коме jе и ово речено : „ …. Долазимо и пред плочу коjа нас потсиjећа на наше предратне другове, коjи су се жртвовали и коjи нам служе за примjер како се ради и ствара, чува и трпи за  наjсветиjе циљеве Народа и Отаџбине.” ”. Након тога поворка jе пошла до градског пристаништа и испратила Цавтаћане и њихову музику.(1) Збор чланства  О.Н.О. „Нове Југославиjе” био jе 9 jануара 1938. пред Дубровачким Радничким Друштвом па су одатле кренули у Соколски дом. По извршеном чину развића и благослова, било jе свечано полагање ловор виjенца на споменик краљу Петру I и изгинулих добровољаца-омладинаца. Сем омладине из Дубровника свечаности jе присуствовала и омладина из Цавтата, Млина, Жупе, Орашца, Затона, Риjеке дубровачке као и делегати из Сараjева и Требиња (2) .

У своjим активностима Нова Југославиjа сарађивала jе са осталим дубровачким националним друштвима.  На позив Соколског друштва у Дубровнику упученог 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровоj Петољетки  изврше хумана дjела заветовали  су се : 1) Пододбор друштва Кнегиње Зорке помагаће старце и старице у дому на Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа; 2) Државна Поморска трговачка академиjа узгаjаће ђаке у соколском духу …; 3) Љечничко удружење спрема се одржавати пучка предавања; 4) Женска занатска школа основаће фонд за сиромашну дjецу;  5) Ватрогасна чета набавиће неке ватрогасне справе, повећати броj извршуjућег чланства и ширити љубав и слогу по начелу  „Брат jе мио коjе вjере био”; 6)  „Нова  Југославиjа” засадиће 1.000 комада борових садница на Срђу. Основаће „фонд краља Петра II”. По околним селима соколске чете су се заветовале да ће  подизати соколске домове, спомен чесме, споменике. Двадесетогодишњица  Уjедињења 1938. у Дубровнику  обележена jе постављањем спомен-плоче соколским борцима стрељаним у Боки Которскоj 1914/15. : Филипу кап. Хаџиjи, Васи Милишићу и Милану Срзентићу.  После свечаног дефилеа воjске, морнарице, многоброjних чланова „Нове Југославиjе” и соколских чета  са заставама  а чете Орашац и са своjом музиком откривена jе свечано спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, међу градским вратима од Пила, на мjесту одређеном за спомен-плоче. Истовремено са откривањем спомен-плоче положен jе венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300-годишњице његове смрти. (3) На сахрани бискупа Ућелиниjа на Лопуду jуна 1937. из Дубровника учествовали су корпоративно: Соколско друштво из Дубровника са заставом и своjом музиком, соколске чете из околине Дубровника са своjим заставама, Дубровачко Радничко Друштво са своjом заставом, Друштво „Књегиња Зорка“, О.Н.О. „Нова Југославиjа“ са своjом заставом. (4)

Соколска чета  Затон давала jе на св. Антуна 1937. jавни час у свом мjесту. Овоj соколскоj свечаности придружила се О.Н.О. „Нова Југославиjа” из Дубровника са своjим члановима. (5)

Нова Југославиjа  приредила jе 14. jануара 1939. своjу годишњу академиjу са игранком у просториjама Д.С.П.Д. „Слоге”. У 1939. имала  jе преко 300 чланова. (6)

Маjка атентатора Данила Илића, Стоjа Илић сахрањена jе 25 марта 1939. у Сараjеву  у присуству воjних и цивилних власти, соколских и културних друштава и непрегледне масе света. На гробу jе одржао говор у име „Просвете” и у име другова Данила Илића  Никола Тришић.(7)  У Дубровнику jе 7 маjа 1939. прослављена тридесетогодишњица „Народне Одбране” и с њом споjена  комеморациjа Видовданских хероjа и Стоjе, маjке Данила Илића. Свечаност jе почела дочеком делегата из Београда, Загреба, Сараjева, Сплита, Корчуле … . У Дубровник су дошли на прославу „Народне Одбране” проф. Миле Павловић и Бруно Париш као претставници из Београда, Милан Божић из Сараjева и Силвио Алфиревић из Сплита.  Парастосу за Стоjу Илић и Видовданске хероjе одржаном у цркви Св. Благовиjештења, присуствовало jе у великом броjу грађанство без разлике вере, а „Нова Југославиjа” корпоративно на челу са заставом и Дубровачком Грађанском музиком. У дворани „Слоге” одржана jе комеморациjа коjу jе отворио Нило Ћурлица са говором у коме се истиче  готовост наше омладине да сачува идеализам предратне националне омладине. Никола Тришић, друг Данила Илића и заточеник у арадскоj тврђави, говорио jе о „Методама борбе Младе Босне”. Сви говори у „Слози” преношени су преко мегафона коjи jе био постављен на Плаци Краља Петра. Увече jе у соколани  одржана jубиларна прослава „Народне Обране” коjоj су присуствовали делегати и велики броj чланова и приjатеља  а такође и званични преставници, конзули … . На прочељу соколане био jе постављен 3 метра високи портрет Гаврила Принципа  коjега jе у ноћи осветљавао рефлектор са Спонзе .(8)

„Нова Југославиjа” издала jе проглас у коме се истиче: „риjешила jе да седми маjа о.г. четрдесети дан послиjе смрти маjке легендарног Данила Илића посвети успомени Њезиноj и свих маjка коjе су кроз децениjе и вjекове рађале синове  борце и жртвовале их на олтар Отаџбине, Слободе и Јединства … седми маjа биће у Дубровнику посвећен Маjкама, коjе су уздигнуте главе стале под крстове на коjе су били разапети њихови синови, првоборци наше националне револуциjе, …”(9)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске  бановине  и   додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj.ХСС jе користила власт за отпуштање Срба католика, jугословенских националиста и сокола. Прогони нису сломили ни Србе католике ни њихов лист ,,Дубровник”. Дубровчани су прославили Дан Уjедињења, 1 децембар 1939.  и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било jе броjно грађанство  уз присуство воjних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била jе построjена воjска и чланови Нове Југославиjе. Соколска музика предводила jе и jедне и друге. После благодарења одржана jе у соколани свечана сjедница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане  сjеднице упркос техничким сметњама коjе су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестациjе, формирана jе поворка Дубровчана  предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири виjенца, коjа су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са своjом заставом, чланови  Нове Југославиjе са барjаком, те мноштво дубровчана, коjи се затекоше на улици, jер jе већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве jавне манифестациjе. У поворци jе узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдjе су на спомен плоче положени виjенци, а предсjедник Нове Југославиjе, кап. Нико Папа одржао говор упућен омладини, коjа jе баш тог дана у Дубровнику показала и своjим броjем и своjом одлучношћу, да не постоjи техничких сметњи када хоће jавно да се изрази љубав према народу и  држави. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,Наша дична омладина заслужуjе овом приликом не само признање већ наjвећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се jе по три пута Слава краљу Уjединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославиjи. После тога поворка jе прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка jе одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,… да у  ,Дубровнику – краj свих зала – jош се у пуноj снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му таj дух ниjесу могле да умање ни ново повучене границе коjе су га бациле у jедан неиздржив и неприродан положаj у политичком и привредном правцу.” (10)

Соколски гласник, лист Савеза Сокола Краљевине Југославиjе, извештавао jе о прогонима. У  чланку   „Пишу  нам  из Дубровника“ од 22 марта 1940. истиче се :  „Након  многоброjних  отпуштања  соколских  чланова   и  Jугословена  из  дубровачке  општине, 13 марта  су дошле на ред нове жртве, па су из службе  градског  поглаварства  отпуштени  инжињер  Joзо  Дражић,  стални  чиновник  са  9  и  по  година  службе;  Миливоj  Чурлица,  стални чиновник, са  исто  толико  година  службе;  Иво  Премић,  строjар  водовода,  са  8  година  службе;  и  Иво  Лабаш,  чувар  болнице,  са  5  година  службе. Jeдини   разлог   њиховог   отпуштања   jе,   што   су   чланови  Сокола. Oтпуштен  jе  такођер  и  Андро  Жиле,  чиновник   благаjне, са  8  година  службе, зато  што  jе  Југословен. – Читава  трезвена  и  честита  jавност  jе  огорчена  због  ових  срамотних  прогонстава “(11)

За време Другог светског рата све до 27. марта 1942. СКОЈ jе покушао да сарађуjе са О.Н.О. „Нова Југославиjа” али због супротних ставова ниjе дошло до сарадње. За „Нову Југославиjу” по тврђењу СКОЈ-а ниjе било поштеног родољуба  међу  Хрватима и Муслиманима. (12)  Сем омладине из Дубровника  „Нова Југославиjа” окупљала jе и омладину из Цавтата, Млина, Жупе, Орашца, Затона и  Риjеке дубровачке.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :  

1.       „Наша омладина”,стр.2, бр.43, „Дубровник” , 20 новембра 1937; „Свечаност развиjања барjака Нове Југославиjе”, стр.3-4, бр.2, „Дубровник”, 15 jануара 1938; О.Н.О. „Нова Југославиjа”, 29 Јануара 1938,   стр. 4, бр. 4, „Дубровник”,  Дубровник;

2.      „Развиjање барjака О.Н.О. Нове Југославиjе”, „Дубровник”,  бр. 46,                11. децембра 1937, Дубровник, стр. 4; „Програм свечаности”, „Дубровник”, 6 Јануара 1938, бр.1, Дубровник , стр. 3;

3.      „Дубровачке  вjести”, стр. 4, бр. 47, 26 новембра 1938; стр. 3, бр. 48, 3 децембра 1938, „Дубровник”; „ Петрова Петољетка у друштвима и установама”, стр.4, „Дубровник”, бр.39, 23. Октобар 1937, Дубровник;

4.      „Сахрана”, бр.19, „Дубровник”, 8.6.1937, Дубровник, стр. 1, 2, 3,4;

5.      „Соколска свечаност у Затону”, ,Дубровник”, бр.21, Дубровник, 19 Јуни 1937, стр. 3;

6.      „Академиjа са игранком О.Н.О. „Нова Југославиjа”, „Дубровник”, бр. 1,   Дубровник, 14. jануара 1939, стр. 4; „Забава О.Н.О. “Нове Југославиjе”, „Дубровник”, бр.3, Дубровник, 21.jануара 1939, стр. 3;

7.      „Стоjа Илић”, „Братство”, бр. 4, Осиjек, 15 априла 1939, стр. 76;

8.      „Двиjе значаjне нациjоналне манифестациjе”, стр.3, „Личне виjести”, бр.19, „Дубровник”, 13 маjа 1939,  Дубровник, стр. 4;

9.      „Седми маj – посвећен маjкама”, бр. 18,  „Дубровник”, 6 маjа 1939, Дубровник, стр. 4;

10.   ,,Прослава 1 децембра”, бр. 49 „Дубровник”,   9 децембар 1939, Дубровник, стр.4;

11.   ”Пишу нам  из  Дубровника “, Соколски гласник, бр.12, Год.XI,  22 март 1940, Београд, стр.5;

12.  „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 79, 80, 104;

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top