Njena ekselencija Jelena Milić, ambasador bede i jada!

Nije Jelena Milić tek bedni čauš onog NATO pakta s đavolom, ono blato i smrad druge Srbije..Jelena Milić je mnogo više i mnogo opasnije od sveg toga- ona je sve ono što suštinom nismo i sve ono što nam se nameće da nam valja biti.

Kao takva je imenovana za ambasadora Srbije u Hrvatskoj.

U Hrvatskoj će Srbiju predstavljati neko za koga je Jasenovac senovito izletište na Savi!

Neko za koga je „Oluja“ povetarac, lahor što je razvejao maslačke…

Neko ko će na zgarištu srpskog doma požaliti vatru…

U Hrvatskoj će Srbiju zastupati kao optuženika besčasni advokat po službenoj dužnosti, advokat koji bi slavio da mu „branjenik“ dopadne vešala…

Jelena Milić ambasador Srbije u Hrvatskoj, ej!

Jelena Milić, ambasador, eeeeej!

Jelena Milić, žena kojoj bi Srbije bilo previše sve i da je nema dovoljno za saksiju cveća!

Jelena Milić, ona kojoj je Srbija- kuća, kafić, omiljeni restoran, ono nekoliko njoj sličnih fukara što joj kliču…i to je to!

Srbija je za nju onoliko koliko može od nje da zahvati, iskoristi, pljune, baci, zgazi s gađenjem…

Ono što bi da joj služi, da je okovana moli za milost, da prebijene kičme puzi pred njom, da slepa i osakaćena prosi, da se kao precvala kurva podaje pijanoj belosvetskoj fukari…to je Srbija kakvu želi, kakvoj se raduje, kakva bi bila po meri Jelene Milić, ambasadora Srbije, eeeej!

Ambasadora Srbije u Hrvatskoj, u državi nastaloj na nevinoj krvi Srblja, krvi koja je za Jelenu Milić krčag prolivene ustajale vode, ništa više od toga!

Jelena Milić ambasador Srbije u Hrvatskoj- jame i grobnice vrište, sene ustaša kliču…

E, moja Srbijo, nikad dovoljno raspeta, vazda previše živa, nikad previše ponižena…

Moja Srbijo: na ljute rane- ljute trave; okove ko toke; stid ko miraz; krvnike za svatove; silovatelje za devere…

Jelena Milić ambasador Srbije u Hrvatskoj- ustajte mučene kosti valja vam bežati…

Ej, mučena Srbijo moja, da te je za saksiju cveća bilo bi te, očigledno, previše!

Jelena Milić, sve ono što Srbija nije, predstavnik Srbije kakva bi valjalo da je: dovoljno živa da se pati u agoniji – nedovoljno mrtva da počine u spokoju…

Njena ekselencija- izletnik u Jasenovcu, turista u Jastrebarskom, domaćica u spaljenom domu s rečima utehe za jade vatre i plamena…
Mihailo Medenica