Нису сви злочини исти

Последња књига хрватских историчара Славка и Ива Голдштаjна поново jе узнемирила духове у суседству, понаjвише због – тако реалног, али, по добром старом обичаjу, у Загребу тако провокативног – наслова: „Јасеновац и Блаjбург нису исто“

Са становишта историjе, али и здраве памети, дилеме заправо никада ниjе ни било: у Јасеновцу jе извршен геноцид, jедан од наjстрашниjих злочина у Другом светском рату, у коjем су усташе у смрт послале несхватљив броj недужних Срба, Јевреjа и Рома само зато што су били Срби, Јевреjи и Роми; у Блаjбургу jе, с друге стране, извршен злочин против човечности, у коjем су партизани заробили и, по принципу преког суда, стрељали такође велики броj „неприjатеља народа“, махом усташа и такозваних домобрана.

Добар део хрватске jавности, међутим, између ова два злочина и даље ставља знак jеднакости. Можда и више него икада раниjе…
Отуда и не треба да чуди што jе наjновиjа књига Славка и Ива Голдштаjна „Јасеновац и Блаjбург нису исто“ привукла велику пажњу и изазвала жестоке реакциjе у хрватским медиjима. У неким новинама било jе позитивних приказа, у неким баш и ниjе, а шта се писало по блоговима и интернет форумима боље да не преносимо.

Књига „Јасеновац и Блаjбург нису исто“ резултат jе вишегодишњих истраживања Славка и Ива Голдштаjна, а састављена jе од прерађених текстова коjе су Славко – као публициста и новинар – односно Иво – као професор хрватске историjе – већ обjављивали на разним местима. И било да се у тим радовима баве Јасеновцем или Блаjбургом, поента Голдштаjнових остаjе непромењена: нису сви злочини исти!

– Књигу чине два темељна текста, jедан о Јасеновцу и други о Блаjбургу и Крижном путу – каже за Прессмагазин професор Иво Голдштаjн, представљаjући у наjкраћим цртама књигу коjа jе недавно узбуркала духове у Загребу. – На њих се затим ослањаjу текстови о митологизациjи Јасеновца, о броjу жртава у Јасеновцу и Блаjбургу, затим и о Јасеновцу после Другог светског рата, коjи jедан део хрватске jавности сматра новим, „комунистичким логором“, од 1945. до 1947. године. Ту jе и полемика о Јасеновцу коjу jе моj отац водио са врхом Католичке цркве у Хрватскоj. Сви ти текстови имаjу jедну поруку: у Јасеновцу jе извршен геноцид, а у Блаjбургу и Крижном путу ратни злочин, односно злочин против човечности. А то ниjе и не може бити исто!

Деведесетих година прошлог века атмосфера у Хрватскоj довела jе до тога да се жртве Јасеновца негираjу, док jе броj убиjених у Блаjбургу растао из дана у дан. Почело се са 20.000 настрадалих да би броj убрзо нарастао на 100.000, па на 200.000, а убрзо, говорило се и о читавих 600.000 жртава! У Хрватскоj, заправо, и дан-данас има много оних коjи веруjу да jе у Јасеновцу убиjено тек пар десетина хиљада људи, а да jе у Блаjбургу ликвидирано око 300.000 усташа и домобрана. Е њима jе ова књига и намењена. Ако такви, што би рекао Иво Голдштаjн, уопште читаjу књиге.

– Ми смо ову књигу написали зато што сматрамо да постоjи jавни интерес. Обраћамо се jедном делу хрватске jавности, за коjи се боjим да, нажалост, не чита. Постоjи и други део jавности, онаj коjи чине наши истомишљеници, они коjи су склони антифашистичким схватањима. Мислим на оне људе у Хрватскоj коjи врло добро знаjу ко jе у Другом светском рату био на правоj, а ко на погрешноj страни – каже наш саговорник.

Мада не воли да лицитира са броjем жртава, како у Јасеновцу тако и у Блаjбургу, Иво Голдштаjн се са своjим оцем дотакао и ове болне теме, иначе темељне тачке неслагања између Хрвата и Срба.

– Мислим да прво треба схватити суштину догађаjа у Јасеновцу и Блаjбургу, а тек онда броjати жртве. Али нема проблема, даћу вам броjке коjима ми располажемо и за коjе ми знамо: у Јасеновцу jе, по свему, судећи, страдало између 90.000 и 100.000 људи, можда и више од тога, али не много. Уосталом, ни скрупулозним пописивањем жртава на више места, укључуjући и спомен-подручjе Јасеновац и Београд, ниjе се дошло до броjа већег од 80.000. Тачан броj, наравно, никад нећемо знати, али он jе ту негде. У Блаjбургу и Крижном путу, али не само тамо него и у обрачунима са народним неприjатељима на простору Хрватске и Босне и Херцеговине, страдало jе између 40.000 и 45.000 Хрвата и Бошњака – каже Голдштаjн jуниор.

Према речима нашег саговорника, злочини у Јасеновцу и Блаjбургу разликуjу се и по броjу недужних жртава, односно цивила. Док су у наjвећем логору смрти у Хрватскоj настрадали људи чиjа jе jедина „кривица“ била то што нису били Хрвати, злочин у Блаjбургу био jе другачиjе природе.

– Било jе цивила коjи су страдали у обрачуну са народним неприjатељем, али су превасходно убиjане усташе и домобрански официри. О „обрачуну са народним неприjатељем“ у хрватскоj jавности се говори слично као и у Србиjи и мислим да се ту могу повући неке паралеле. У србиjанскоj jавности се такође мисли да су само Срби страдали ’44. и ’45. године, али то наравно ниjе тако. У сваком случаjу, био jе то обрачун са квислинзима, са колаборационистима, са људима коjе jе комунистички режим доживљавао као неприjатеље. Понекад су ти неприjатељи били стварни, а понекад и не, тако да су страдали и људи без праве кривице – напомиње Иво Голдштаjн.

Као историчар коjи инсистира на разлици између Јасеновца и Блаjбурга, али притом одбацуjе сваку могућност да jе у Јасеновцу страдало више од 100.000 људи, Иво Голдштаjн свакако ниjе побрао симпатиjе ни хрватских ни српских националиста. Голдштаjн, међутим, подсећа да Срби нису убиjани само у Јасеновцу, већ да jе велики броj њих настрадао испред своjих кућа или на путу ка концентрационим логорима.

Наш саговорник на краjу истиче да основну разлику између Јасеновца и Блаjбурга не треба тражити у броjу настрадалих, већ у природи, односно суштини тих злочина.

Данас у Хрватскоj имате људе коjи тврде да су Јасеновац и Блаjбург исто. Неко ће рећи да jе убиство убиство, али и у праву имате различите квалификациjе. Убиство може бити на мах, са предумишљаjем, без предумишљаjа, и тако даље. Исто принцип треба имати и када се пореде Јасеновац и Блаjбург. Мора се разумети шта се тамо догодило и тек онда доносити суд о томе. То у хрватскоj jавности неки схватаjу, а неки не – каже Иво Голдштаjн.

Алекса Јовановић

Извор: pressonline.rs