Nikolić: Arčibald Rajs je bio jedan od nas

BEOGRAD – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je danas da je

Arčibald Rajs bio saborac i junak koji je golgotu Velikog rata prošao ne
kao stranac već deleći sudbinu srpske vojske i naroda i koji je ostao u
Beogradu do smrti predan želji da doprinosi i pomaže Srbiji.

Nikolić kod spomenika Rajsu u Topčiderskom parku

„Ja sam švajcarski dobrovoljac Srpske vojske, drug
veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara“
citirao je Nikolić Rajsove reči i naveo da je doktor Arčibald Rajs time
definisao sebe i svoj boravak u Srbiji od 1914. godine,

Nikolić
je na obeležavanju 100.godišnjice početka rada Arčibalda Rajsa u Srbiji,
kod spomenika Rajsu u Topčiderskom parku, u blizini „Miloševog konaka“
podsetio da je on rođen u Hauzahu, pokrajini Baden u Nemačkoj 1875.
godine, živeo u Kantonu Vo u Švajcarskoj, i umro „mi smo ubeđeni u to –
kao Srbin, u Beogradu 1929. godine“.

On je podsetio da je Rajs
doputovao u Srbiju 1914. godine na poziv srpske vlade da istražuje
zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim
stanovništvom i da je ostao veran struci, napisao mnoge knjige i radove
povodom toga, a često slao i izveštaje koji su objavljivani u uglednom
časopisu Gazet neutralne Švajcarske.

„Time je kao ugledni
profesor i kriminolog izveštavao svet i kvario propagandnu sliku Nemaca i
Austrougara o Srbima kao divljačkom narodu“ podvukao je Nikolić.

Prema
nejgovim rečima, ovo je prilika da se posebno izrazi zahvalnost
Arčibaldu Rajsu za brojne članke u prestižnim evropskim listovima i
časopisima, neretko i na naslovnim stranama koje je tokom rata slao kao
dopisnik.

„Najviše zahvaljujući njegovim tekstovima, evropska i
svetska javnost je iz pera nepristrasnog izveštača bila tačno i
blagovremeno upoznata sa istinom u Srbiji i o Srbiji. I tada, uostalom
kao i danas, sve što nije bilo u medijima kao da se nije ni desilo“
rekao je predsednik.

On je podsetio Rajsovo lično divljenje prema
srpskom redovu i odnosu koji je imao prema zarobljenim zločincima, nije
našlo mesta u stučnim izveštajima drugih pa čak ni u novinskim člancima.

„Vaš
narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se čovek ne
nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu. Koliko puta sam, tako, u
toku rata gledao kako dovode zarobljene neprijateljske vojnike iznurene
od gladi i, umesto da te ljude koji su im spalili kuće i masakrirali žene
i decu zlostavljaju, vaši vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom i
davali im poslednje parče hleba iz džepa. Narod vam je ponosan, ali ne i
ohol“ podsetio je Nikolić na reči Rajsa. On je bio saborac i junak koji
je golgotu Velikog rata prošao ne kao stranac među srpskim vojnicima i
narodom, već kao jedan od nas, rekao je Nikolić i dodao da je deleći
sudbinu srpske vojske i naroda, Rajs ostao u Beogradu do svoje smrti
predan svojoj želji da doprinosi i pomaže Srbiji.

Predsednik je
podvukao i da je Rajs bio član delegacije jugoslovenske vlade na
Mirovnoj konferenciji u Parizu a u Beogradu je uneo inovacije u
policijsku praksu.

Rajs je za života dobio Medalju za hrabrost na
Solunskom frontu, Albansku spomenicu, proglašen počasnim građaninom
Krupnja i Mačvanskog Prnjavora, od Udruženja oficira i ratnika dobio
oficirsku sablju na dar, proglašen je kapetanom prve klase Vojske
kraljevine Srbije,školovao 300 srpske siročadi u Lozani, podsetio je
Nikolić.

Predsednik Srbije je naveo i da jedna beogradska osnovna
škola nosi njegovo ime, da postoji i fondacija, plaketa koju dodeljuje
Kriminalističko – policijska akademija i niz drugih udruženja i znamenja
koji neguju sećanje na Arčibalda Rajsa – jedinstvenu ličnost u istoriji
Srbije.

On je podsetio i na politički testament Arčibalda Rajsa
„Čujte, Srbi“ o vrlinama našeg naroda kao i na to da je zaveštao da ga
čitamo posle smrti zbog drugog, značajnijeg dela, u kome nam s ljubavlju
skreće pažnju na mane, a koji najrađe zaboravljamo.

Prema njegovim
rečima u septembru 1928 Rajs je čak nameravao i da ode iz Kraljevine SHS i
tada naveo da svako strpljenje ima svojih granica.

Predsednik je
naglasio da je „Srbija volela svog Arčibalda Rajsa“ i dodao da je Rajsu
ispunjena želja da da mu srce bude odneto na Kajmakčalan da, kako je sam
napisao, počiva i nestane na najopasnijem vrhu srpskih zemalja, blizu
drugova koje sam video kako umiru.

Srbi su ispisali epitaf: „Ovde
u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana Zlatno srce spava, prijatelja Srba iz
najtežih dana – Junaka Pravde, Istine i Prava,Švajcarca Rajsa, kom neka
je slava!“ naveo je Nikolić ali i podsetio da su njegovi posmrtni ostaci
nestali su iz urne koja je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u
Drugom svetskom ratu. „Kako i dolikuje, Arčibald Rajs danas je oko svog
imena i slave okupio predstavnike srpske i švajcarske države čiji narodi
žive u prijateljstvu i razumevanju. Drugačije i ne sme biti, jer je to
prijateljstvo iskreno i trajno započeo Švajcarac dr Rudolf Arčibald Rajs
koji je svoje znanje, posvećenost, misao, najzad svoje srce, ostavio u
Srbiji“ zaključio je predsednik.

U okviru komemorativne
svečanosti, planirano je otvaranje izložbe fotografija o životu i radu dr
Rudolfa Arčibalda Rajsa, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje,
boračka i socijalna pitanja.

Organizator ceremonije je Ambasada
Švajcarske u Beogradu u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje,
boračka i socijalna pitanja.

Izvor: Večernje Novosti