Николић: Арчибалд Рајс је био један од нас

БЕОГРАД – Председник Србиjе Томислав Николић рекао jе данас да jе

Арчибалд Раjс био саборац и jунак коjи jе голготу Великог рата прошао не
као странац већ делећи судбину српске воjске и народа и коjи jе остао у
Београду до смрти предан жељи да доприноси и помаже Србиjи.

Николић код споменика Раjсу у Топчидерском парку

„Ја сам шваjцарски добровољац Српске воjске, друг
величанствених ратника Шумадиjе, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара“
цитирао jе Николић Раjсове речи и навео да jе доктор Арчибалд Раjс тиме
дефинисао себе и своj боравак у Србиjи од 1914. године,

Николић
jе на обележавању 100.годишњице почетка рада Арчибалда Раjса у Србиjи,
код споменика Раjсу у Топчидерском парку, у близини „Милошевог конака“
подсетио да jе он рођен у Хаузаху, покраjини Баден у Немачкоj 1875.
године, живео у Кантону Во у Шваjцарскоj, и умро „ми смо убеђени у то –
као Србин, у Београду 1929. године“.

Он jе подсетио да jе Раjс
допутовао у Србиjу 1914. године на позив српске владе да истражуjе
злочине аустроугарске, немачке и бугарске воjске над цивилним
становништвом и да jе остао веран струци, написао многе књиге и радове
поводом тога, а често слао и извештаjе коjи су обjављивани у угледном
часопису Газет неутралне Шваjцарске.

„Тиме jе као угледни
професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и
Аустроугара о Србима као дивљачком народу“ подвукао jе Николић.

Према
неjговим речима, ово jе прилика да се посебно изрази захвалност
Арчибалду Раjсу за броjне чланке у престижним европским листовима и
часописима, неретко и на насловним странама коjе jе током рата слао као
дописник.

„Наjвише захваљуjући његовим текстовима, европска и
светска jавност jе из пера непристрасног извештача била тачно и
благовремено упозната са истином у Србиjи и о Србиjи. И тада, уосталом
као и данас, све што ниjе било у медиjима као да се ниjе ни десило“
рекао jе председник.

Он jе подсетио Раjсово лично дивљење према
српском редову и односу коjи jе имао према заробљеним злочинцима, ниjе
нашло места у стучним извештаjима других па чак ни у новинским чланцима.

„Ваш
народ зна за самилост и понекад jе такав у тренуцима када се човек не
нада да ће код њега наћи ту лепу људску особину. Колико пута сам, тако, у
току рата гледао како доводе заробљене неприjатељске воjнике изнурене
од глади и, уместо да те људе коjи су им спалили куће и масакрирали жене
и децу злостављаjу, ваши воjници би се смиловали над њиховом судбином и
давали им последње парче хлеба из џепа. Народ вам jе поносан, али не и
охол“ подсетио jе Николић на речи Раjса. Он jе био саборац и jунак коjи
jе голготу Великог рата прошао не као странац међу српским воjницима и
народом, већ као jедан од нас, рекао jе Николић и додао да jе делећи
судбину српске воjске и народа, Раjс остао у Београду до своjе смрти
предан своjоj жељи да доприноси и помаже Србиjи.

Председник jе
подвукао и да jе Раjс био члан делегациjе jугословенске владе на
Мировноj конференциjи у Паризу а у Београду jе унео иновациjе у
полициjску праксу.

Раjс jе за живота добио Медаљу за храброст на
Солунском фронту, Албанску споменицу, проглашен почасним грађанином
Крупња и Мачванског Прњавора, од Удружења официра и ратника добио
официрску сабљу на дар, проглашен jе капетаном прве класе Воjске
краљевине Србиjе,школовао 300 српске сирочади у Лозани, подсетио jе
Николић.

Председник Србиjе jе навео и да jедна београдска основна
школа носи његово име, да постоjи и фондациjа, плакета коjу додељуjе
Криминалистичко – полициjска академиjа и низ других удружења и знамења
коjи негуjу сећање на Арчибалда Раjса – jединствену личност у историjи
Србиjе.

Он jе подсетио и на политички тестамент Арчибалда Раjса
„Чуjте, Срби“ о врлинама нашег народа као и на то да jе завештао да га
читамо после смрти због другог, значаjниjег дела, у коме нам с љубављу
скреће пажњу на мане, а коjи наjрађе заборављамо.

Према његовим
речима у септембру 1928 Раjс jе чак намеравао и да оде из Краљевине СХС и
тада навео да свако стрпљење има своjих граница.

Председник jе
нагласио да jе „Србиjа волела свог Арчибалда Раjса“ и додао да jе Раjсу
испуњена жеља да да му срце буде однето на Каjмакчалан да, како jе сам
написао, почива и нестане на наjопасниjем врху српских земаља, близу
другова коjе сам видео како умиру.

Срби су исписали епитаф: „Овде
у овоj урни, на врху Каjмакчалана Златно срце спава, приjатеља Срба из
наjтежих дана – Јунака Правде, Истине и Права,Шваjцарца Раjса, ком нека
jе слава!“ навео jе Николић али и подсетио да су његови посмртни остаци
нестали су из урне коjа jе поломљена приликом jедног налета Бугара у
Другом светском рату. „Како и доликуjе, Арчибалд Раjс данас jе око свог
имена и славе окупио представнике српске и шваjцарске државе чиjи народи
живе у приjатељству и разумевању. Другачиjе и не сме бити, jер jе то
приjатељство искрено и траjно започео Шваjцарац др Рудолф Арчибалд Раjс
коjи jе своjе знање, посвећеност, мисао, наjзад своjе срце, оставио у
Србиjи“ закључио jе председник.

У оквиру комеморативне
свечаности, планирано jе отварање изложбе фотографиjа о животу и раду др
Рудолфа Арчибалда Раjса, саопштило jе Министарство за рад, запошљавање,
борачка и социjална питања.

Организатор церемониjе jе Амбасада
Шваjцарске у Београду у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање,
борачка и социjална питања.

Извор: Вечерње Новости