Nikola Milovančev: Opravdano upozorenje SPC

Razuman glas Crkve da se neke odredbe predloga Zakona o zaštiti podataka o ličnosti usklade sa zdravim razumom i sa pravnim stanjem.

U „Politici” je u subotu, 3. novembra 2018. objavljen članak novinarke Jelene Popadić pod naslovom „SPC protiv toga da joj država viri u crkvene knjige”.

U članku se govori o zahtevu Srpske pravoslavne crkve da se predlog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti povuče iz postupka donošenja, a zatim je naveden i stav prof. dr Saše Gajina, člana Radne grupe za donošenje tog zakona u vezi sa zahtevom SPC.

Srpska pravoslavna crkva po mom mišljenju opravdano upozorava na zadiranje zakona u oblast podataka verskih zajednica, a odgovor g. Saše Gajina ne odgovara istini, odnosno praksi u zemljama Evropske unije, na koje se poziva. Uostalom, praksa na pojedinim pravnim područjima u državama Evropske unije često puta nije jedinstvena, već se u mnogo čemu razlikuje, pa je čista demagogija zaklanjati se iza „pravila u Evropskoj uniji”.

Kakva je situacija npr. u Sloveniji, koja je članica Evropske unije i u kojoj takođe deluje Srpska pravoslavna crkva? Postoji 7. član tamošnjeg zakona, koji glasi: „Iznimke kod upotrebe ovog zakona” i u kome je definisano ko je izuzet iz odredaba članova 26. do 28. slovenačkog „Zakona o čuvanju ličnih podataka” („Zakon o varstvu osebnih podatkov”).

Slovenački zakonodavci su (kao i često kod donošenja novih zakona) bili praktični i trudili su se da ne opterećuju birokratski tamo gde nije nužno i da ne zadiru u sfere gde to nije potrebno.

Ko je u Sloveniji izuzet od tri zakonska člana koji se odnose na obavezu vođenja kataloga zbirki ličnih podataka i na obavezu obaveštavanja nadzornih organa?  Osim medija, izuzete su sledeće kategorije (7. član zakona): političke stranke, sindikati, društva, verske zajednice; isto tako i preduzeća sa manje od 50 zaposlenih!

Predlog srpskog zakona ne samo da zadire u osetljivu sferu verskih zajednica, političkih stranaka i sindikata (čudim se da nisu reagovali sindikati ili same parlamentarne stranke), već i nameće besmislene birokratske obaveze manjim privrednim subjektima i društvima.

Da li je potrebno administrativno time opterećivati npr. pecaroško društvo ili udruženje ljubitelja i proizvođača ajvara ili preduzeće sa troje ili četvoro zaposlenih? U Sloveniji zakonodavac misli da je to besmisleno opterećivanje građana i privrede, dok u Srbiji predlagač (Radna grupa) misli da je to nužno, da treba povećavati birokratiju do besmisla.

No, vratimo se stavu Srpske pravoslavne crkve, koji je jedan razuman glas, poziv da se neke odredbe predloga Zakona o zaštiti podataka o ličnosti usklade sa zdravim razumom i sa pravnim stanjem, za koje sam dokazao da postoji i u Evropskoj uniji.

I kao vernik podržavam stav SPC jer ne razumem zašto bi država npr. imala uvid u moje podatke evidentirane u okvirima verske zajednice kojoj pripadam. U Ljubljani država na to nema pravo, u Beogradu država hoće sve da nadzire?

Ne razumem doduše i zašto ćute privredna komora, zanatlijska udruženja, sindikati, političke stranke itd. ali to je prvenstveno njihov problem. Ipak, ni za građane nije bezazlen uvid državnih organa u podatke političkih stranaka o njihovim članovima.

A zaključak? Od svega najviše iritira to što prof. dr Saša Gajin neistinom pokušava da odbrani predlog radne grupe koji se odbraniti ne može. Nadam se da u odgovoru na činjenice koje sam ovde  izneo neću pročitati tvrđenje da Slovenija nije u Evropskoj uniji.

Autor: Nikola Milovančev

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Nikola Milovančev: O pravnicima u istoriografiji i broju mučenika staradalih u Jadovnu

Nikola Milovančev: O broju žrtava u NDH – činjenično a ne emotivno

Nikola Milovančev: Umanjen broj žrtava u Jugoslaviji 1945.