Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Нико није одговарао за злочине након “Oлује”

Датум објаве: среда, 27 априла, 2011
Величина слова: A- A+
Иван Звонимир Чичак
Иван Звонимир Чичак

ЗАГРЕБ, 27. АПРИЛА – Хрватски хелсиншки одбор (ХХО) оптужио је Државно тужилаштво Републике Хрватске (ДОРХ) да износи неистине о дешавањима током акције “Олуја” и упозорио да до данас нико није кажњен због почињених ратних злочина над српским цивилима након те војне операције.

Демантујући податке о броју жртава српског становиштва послије акције “Олуја”, које је ДОРХ објавио у Дневнику ХРТ-а на Васкрс, 24. априла, ХХО истиче да ови нетачни подаци показују да се у Хрватској у односу према ратним злочинима и владавини права ништа битно није промијенило током посљедњих 15 година.

Према подацима ХХО, у Хрватској је од почетка рата до 31. децембра 2010. покренуто укупно 3 655 истражних захтјева против особа осумњичених за ратне злочине; осуђене су 563 особе, а од од укупног броја оптужено је 95 особа које су биле припадници Хрватске војске (ХВ) или Хрватске полиције (ХП). За ратне злочине, почињене током посљедњих 20 година, осуђено је само 28 особа припадника ХВ и Полиције, а остало су Срби.

Према подацима ХХО, ни један припадник хрватске Војске или полиције, нити било ко други, није осуђен за ратни злочин над Србима – било цивилима, било војницима, због злочина почињених након “Олује”!

Након завршетка војно-полицијске акције “Бљесак” у мају 1995. године министар обране Гојко Шушак изјавио је пред Сабором да је у тој акцији убијено 450 непријатељских војника. Провјером ХХО-ових активиста утврђено је да ни у једној од болница којима гравитира то подручје није било рањеника. Исто тако, није било ни заробљеника. Специјална полиција је мјесецима након “Бљеска” ”чистила терен” и уклањала остатке ”одметника”.

Јавност никада није сазнала судбину особа са којима се Специјална полиција оружано сукобљавала.

Непосредно по завршетку “Олује” канцеларија предсједника Републике Фрање Туђмана је обавијестила јавност да је током акције “убијено 950 непријатељских војника”. Рањеника опет није било ни у једној од болница којима гравитирају та подручја. Није било ни заробљених. Никада није објављено колики је број особа ликвидиран приликом ”чишћења терена”.

У вријеме злочина у Груборима, када је убијено 11, а не осам старијих особа (попис имена налази се у књизи ХХО-а), специјалци су истовремено ликвидирали 40-ак ”одметника”. (Изјава ХХО-а бр. 29 од 2. 11. 1995).

ХХО истиче да им није познато на основу чега је ДОРХ закључио да су након “Олује ”почињена 24 ратна злочина, у којима је убијено 156 особа”, када нико није осуђен за ратни злочин послије “Олује”. Једино ако ДОРХ тај податак не црпи из судског списа ”Готовина и други” , али ни та пресуда није правоснажна.

У ДОРХ-у тврде да је за ратне злочине процесуирано ”тек 10 особа”, мислећи вјеројатно на “случај Вариводе” гдје су сви који су оптужени – особођени због “недостатка доказа”. Што се масакра у Вариводама тиче, он се догодио у четвртак, 28. септембра 1995. око 17.30 часова, готово два мјесеца након завршетка акције “Олуја”. У том засеоку убијено је девет особа, углавном немоћних стараца.

Тамо су криминалистички службеници Ивица Вртичевић и Јозо Билобрк одбили наводни захтјев Жељка Сачића да изврше лажни ”криминалистички увиђај”, с тим да се уз убијене старце стави оружје да би изгледали као наоружани одметници. Због тога се против Жељка Сачића од прошле године води поступак за казнено дјело злочина против човјечности и међународног права, ратног злочина против цивилог становништва. ХХО сматра да је та чињеница главно погонско гориво за Сачићево политичко екстремистичко дјеловање данас.

У саопштењу ХХО наводи да су активисти ове организације утврдили да је на подручју на коме се одвојала акција “Олуја” уништено – спаљено, срушено или оштећено 20 000 објеката, што укључује куће и пољопривредне објекте, али и зграде од општег јавног интереса: жељезничке станице, амбуланте, школе, трафо-станице, далеководе и друго. Све то указује на закључак да је ријеч о планском уништавању с циљем онемогућавања повратка цивилног становништва и поновног успостављања нормалног живота.

Ова паљења и уништавања настављена су још неколико година након “Олује”, што је видљиво из изјава и докумената које је ХХО објављивао.

ХХО не зна којом се методологијом ДО РХ служио кад је раздвојио ”жртве рата” од “жртава ратних злочина и убистава”. ХХО сматра да су све жртве које су убијене након “Олује” ликвидиране као циљана група – као припадиници српског народа – па се, према томе, радило искључиво о жртвама ратног злочина.

ДОРХ може сва убиства по завршетку акције “Олуја” процесуирати као ратни злочин. У противном, он примјењује правно волунтаристички метод, карактеристичан за ”правне теоретичаре” који сматрају да особе убијене по окончању Другог свјетског рата (9. маја 1945) не могу бити процесуиране за ратне злочине, будући да је рат био завршен.

Кад би се примијенио тај ”правни принцип”, нико ко је убијен по окончању акције “Олуја” (9. августа) не би могао бити третиран као ратна жртва, па, слиједећи ту методологију, нико не би могао бити процесуиран за ратне злочине, укључујући генерале Готовину и Маркача.

ХХО сматра да све наведено доказује да у Хрватској ни данас не постоји политичка воља за процесуирање ратних злочина који су се догодили након окончања акције “Олуја”, а које би било утемељено на принципима владавине права, тј. на међународним стандардима утврђеним конвенцијама и другим важећим документима који су уграђени у хрватско законодавство и тако постали његов интегрални дио.

Прошлог петка, на захтјев главног државног тужиоца Младена Бајића, Државном тужилаштву ХХО је доставио 15 примјерака извјештаја о акцијама “Олуја” и “Бљесак”. Уз то, понуђена је и обимна архивска грађа коју би требало да истражују представници МУП-а и ДО РХ-а да би се већ једном заиста утврдило шта се стварно догодило послије акције “Олуја” и кренуло у судске процесе које је Влада Хрватске обећала ЕУ својим акцијским програмом.

У Хрватској се ових дана води жестока расправа о одлуци “ад хок” Трибунала у предмету “Готовина и други”, али нема готово ни гласа о жртвама тих војно-полицијских акција. Предсједник Владе Јадранка Косор наредила је ”дипломатску офанзиву” да би посредством “пријатеља у свијету” био извршен притисак на Трибунал да промијени своју одлуку.

ХХО то сматра кршењем начела владавине права и нападом на уставни поредак и диобу власти без преседана. Косорова је наредила истрагу о томе ко је, поштујући уставни Закон о сарадњи са Хашким тибуналом, доставио Суду у Хагу транскрипте, умјесто да је наредила детаљну истрагу о стварном броју жртава након акције “Олуја”, водећи се оном библијском: ”Само нас истина може спасити” – стоји у саопштењу ХХО, које је потписао предсједник Иван Звонимир – Чичак.

Извор: срна

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top