fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Невероватна судбина открива траг: Јесу ли српске бебе продаване Албанцима на Косову

Крађа беба из српских породилишта једна је од највећих афера о којој се у Србији недовољно говори. Иако постоје бројни случајеви који потврђују да су деца која су на рођењу проглашавана мртвим заправо била продата, од 1954. године до данас, бројне породице тврде да су жртве организоване продаје деце. Ова прича могла би да покрене истрагу…

CC BY 2.0 / Tamaki Sono
CC BY 2.0 / Tamaki Sono

Иван Миљковић годинама је трагао за братом близанцем за кога су, неколико дана после рођења, лекари тврдили да је мртав. После дугих година потраге пронашао га је у албанској породици на Косову.

Иван Миљковић у студију Спутњика Фото: Спутњик
Иван Миљковић у студију Спутњика Фото: Спутњик

Колико дуго траје Ваша потрага за истином?

— За правдом траје укупно 15 година, а за истином смо трагали годину и по дана, док нисмо утврдили све чињенице и доказали да је Ненад жив.

Када сте почели потрагу за братом, и шта Вас је на то навело?

— Преко медија је моја мајка чула идентичну причу која је њој сервирана 1979. године. Ми смо, иначе, рођени 7. маја 1979. године у породилишту у Свилајнцу. Били смо здрави и прави једнојајчани близанци, са идентичном килажом и обимом главе. Нису постојале никакве назнаке да се било шта чудно дешава. Тог јутра, пошто смо рођени после поноћи, без знања и без пратње мајке, бабица Мира Петковић пребацила нас је на неонатологију без упута, пошто у архивским документима упут не постоји. Пребацили су нас због мало плодове воде у плућима. Када је сутрадан отац дошао у породилиште, саопштили су му да је једно дете преминуло, а да је друго у критичном стању. Када је захтевао да преузме тело детета и да се распита шта је са другим, нису му дозволили и рекли су да све иде по процедури болнице, и да ће документацију добити накнадно. Међутим, до 2003. године ниједан папир нисмо добили.

Индикативно је да је Вама и Вашем брату додељен исти матични број на рођењу?

— Додељени су нам идентични матични бројеви без МБ-3 обрасца. Упорно су преклапањем статистичких података приказивали да је уместо два близанца рођено једно дете.

Браћа близанци заведени су под истим матичним бројем... Фото: архива Ивана Миљковића
Браћа близанци заведени су под истим матичним бројем… Фото: архива Ивана Миљковића

Како сте коначно ушли у траг локацији на којој се брат налазио?

— Почели смо да прикупљамо документацију 2011. године да утврдимо да ли је жив или мртав. Тад смо утврдили да нема потврде о смрти, да нема обдукционог налаза, да нема гробног места, да нигде законски није утврђена чињеница смрти. У матичној служби дошли смо до папира који потврђују промену идентитета и промену године рођења. У књизи држављана је чак његово име прецртано, уписана је друга, женска особа, која је рођена ′78. године u Јагодини. Корак по корак дошли смо до сумњивог матичног броја за који се испоставило да је то матични број мог брата са новим идентитетом. Даље смо истраживали где је одрастао и живео, и најзад смо остварили контакт.

Преклапањем података стваран је привид да се ради о једној особи... Фото: архива Ивана Миљковића
Преклапањем података стваран је привид да се ради о једној особи… Фото: архива Ивана Миљковића

Утврдили сте да је живео у Косовској Митровици?

— Да, продали су га албанској католичкој породици, која је на исти начин купила још двоје деце из српских породилишта.

Да ли сте извршили ДНК анализу?

— Да, ДНК анализа је потврдила да је реч о мом брату. Породично је случај решен, али нама је циљ и интерес да натерамо државу да му врати биолошки идентитет и право на припадање биолошкој породици које му је противзаконито одузето. Такође, и кривичну одговорност свих који су умешани у овај случај.

И у Ивановим и у Ненадовим документима уписана је погрешна година година рођења... Фото: архива Ивана Миљковића
И у Ивановим и у Ненадовим документима уписана је погрешна година година рођења… Фото: архива Ивана Миљковића

Дошли сте до сазнања да су српска деца деценијама продавана албанским породицама на Косову. Које чињенице поткрепљују те тврдње?

— Кроз све ове године истраживања утврдили смо да је много деце на тај начин отишло на Косово, а много њих је продато у иностранству. Мислим да су деца масовно продавана албанским породицама као вид тихог рата против Србије, јер се на тај начин повећавао наталитет Албанцима док се морталитет у Србији тих година драстично повећавао. У једном документу из погребног завода се види да у мају месецу ′79. године ниједна беба са неонатологије није сахрањена. А познат ми је још један случај близанаца који су дошли на неонатологију дан после нас. Једно дете је такође продато, што значи да су за 24 сата продате две бебе.

Од када, по Вашим сазнањима, траје афера крађа беба из породилишта?

— Први случај за који постоји некакав траг догодио се 1956. године, а масовне крађе догађале су се ′70-их и ′80-их година, па чак и ′90-их. Нажалост, и у 2016. години познат је случај замене беба. Према незваничним подацима, досад је украдено око 10.000 беба.

Многе породице су покренуле процес пред судом у Стразбуру. Да ли је неки поступак завршен?

— Зорица Јовановић из Баточине је прва жена из Србије која је на Европском суду за људска права у Стразбуру успела да оправда сумње да је њен син, рођен и украден 1983. године, и даље жив. Међутим, у тој пресуди пише да се Зорици исплати око 10.000 евра као казна за државу што није радила свој посао и да држава нађе механизам како да се омогући наставак поступка. У међувремену је сачињен Предлог закона о несталим бебама, али највећи проблем је што предлог предвиђа обештећења, али не и спровођење истраге и кривичну одговорност.

Аутор: Јелена Вучићевић

Извор: СПУТЊИК

Везане вијести:

Алармантно: Нестају деца на Косову — ради ли опет „жута кућа“?

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

2 Responses

  1. Зашто су државни органи Србије преузели правила из Југославије, код којих је:

    1. забрањено родитељима да виде своју мртву новорођенчад? Зато што би то спречило крађу деце.

    2. забрањено родитељима да сахрањују своју новорођенчад и она ту обавезу преузима? Зато што би то спречило крађу деце.

    3. забрањено будућим очевима и особама од поверења да присуствују порођајима, природним и царским резом? Зато што би то спречило крађу деце.

    4. забрањено да поред мајки све време проведено у породилишту буду њихова новорођенчад? Зато што је тада немогуће подваљивати мајкама да су им деца помрла, а то спречава крађу деце.

    Изјаве неких припадника државних служби Србије да ће се позабавити проблемом крађе новорођенчади јесте млаћење празне сламе. Држави Србији не одговарају мале промене које би спречиле будуће крађе, нити покреће кривичне процесе против починилаца у случајевима у којима су родитељи пронашли своју покрадену децу, зато што она организује крађе и продају Србских новорођенчади!
    ……………………………………………………………………………….

    У западној Европи:

    1. правна је обавеза породилишта да родитељима показује њихову мртву новорођенчад. Ту обавезу подржавају психолози.

    2. правна је обавеза породилишта да због сахрана родитељима предају мртву новорођенчад.

    3. будуће мајке имају право да будући очеви и особа од поверења, присуствују порођајима, природним и царским резом.

    4. У зависности од изабраног породилишта, мајке имају право да све време проведено у њима, буду са својим новорођенчадима.

    И у западној Европи НЕМА крађа новорођенчади!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: