Neukost je veća od zlobe

Flamanske novine koriste atentat za međusobno ideološko vređanje i prepucavanje, koristeći se pritom zaprepašćujuće prostim jezikom

To što holandski časopis „Tukomst” sredinom 1917. godine nemačkog cara još naziva „miroljubivim” zaista zvuči komično, ali znamo da su taj holandski nedeljnik finansirali Nemci kako bi širili svoju propagandu. Flamanske novine, pak, smesta koriste atentat za međusobno ideološko vređanje i prepucavanje, koristeći se pritom zaprepašćujuće prostim jezikom. Katolički list „Handelsblad” prvi počinje 30. juna 1914, dva dana posle atentata:

„Iz liberalne štampe poslat je signal u čitav svet; pročitajte neke liberalne novine, u našoj zemlji, u Holandiji, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj ili Italiji, jedina zamerka koja se upućuje postradalom nadvojvodi jeste njegov katolicizam. Predstavljaju ga ne samo kao katolika već kao roba klerikalizma, oruđe u rukama jezuita – naravno! – i reakcionara. A istina je da je prestolonaslednik bio neko ko je imao ispravan pogled na svetske događaje i ko je veoma dugo uviđao kako su se takozvane liberalne teorije svuda podredile borbi protiv vere i uroti sa socijalizmom. Kao i njegov bliski prijatelj, car Vilhelm, nadvojvoda Franja Ferdinand bio je duboko prožet svešću da je Država koja ne počiva na hrišćanskim osnovama, izgubljena Država. (…)

U višim krugovima ubeđeni su da Bosanci nikad ne bi preduzeli takav atentat da ih nisu već neko vreme, kao što to lojalno stanovništvo veoma dobro zna, huškali iz inostranstva, što je pre svega uticalo na mlade socijaliste iz srednjih škola srpskog pravoslavnog usmerenja. ’Noje fraje prese’ izveštava: ’Dublji uzroci atentata nesumnjivo leže u beskrupuloznoj socijalističkoj propagandi koja je podsticana iz Srbije i koja je uhvatila korena u veoma jakoj grupi srpskog naroda u Bosni’.”

Dan kasnije, socijalistički list „Volkshazet” (1. jul 1914) reagovao je člankom pod naslovom „Povodom jednog ubistva – klerikalno đubrišno štivo”:

„U Austriji su ubijene dve osobe kraljevske krvi. Najpre je osujećen bombaški napad, a onda su ubijeni revolverskim hicima. Ovu vest juče su objavile sve novine. Antverpenski kanalizacioni list je, međutim, smatrao neophodnim da u svom udarnom članku kaže kako socijalizam ima razloga da likuje zbog ovog dvostrukog ubistva; drugim rečima, socijalisti su krivi za zločin. I to nam prebacuje najprljaviji organ partije koja je vazdan zloupotrebljavala kraljevstvo u Belgiji, i koja je gajila ljubav prema kralju dok god je on bio voljan da bude sluga njihovih jezuitskih smicalica. Ima li potrebe da citiramo klerikalna pisanija u kojima su pretili da će skratiti kralja za glavu zato što nije hteo da opstruira liberalnu vladu? (…)

Još nismo zaboravili šta su klerikalni duhovnici pisali na adresu kralja Belgije kada ovaj nije hteo da pogne glavu pred papinskom rasom.

Taj ogavni list zatim još piše da su sve kraljoubice stekle svoje obrazovanje u narodnim ili liberalnim školama, a prljavština isplivava još na videlo u njihovoj tvrdnji da onaj ko je liberalan i socijalista neumitno postaje anarhista. (…)

Tragični događaj u glavnom gradu Bosne sigurno nikog nije začudio. Ubistvo čoveka uvek je za osudu. Čovek nije kriv za okolnosti: krivica je do sistema. (…) Postao je to nepodnošljiv režim protiv koga je kancelarija Socijalističke internacionale više puta uložila protest. U tom trenutku su socijalisti već uviđali opasnost takve politike. Ako se luk suviše napne, on puca. Luk je napet. Franjo Ferdinand je ubijen zajedno sa svojom ženom.”

Katolički orijentisani „Hazet van Antverpen” nije impresioniran socijalističkim argumentima (3. jul 1914):

„Nemoguće je negirati vezu koja postoji između mučkih ubica iz Sarajeva i socijalističke partije.

Uostalom, one bedne novine antverpenskih socijalista ni najmanje se ne trude kada je o tome reč. Naprotiv – a teško da može biti drukčije – trude se svim silama da pravdaju ubice i da odgovornost za njihovo kukavičko zlodelo svale na sirote žrtve.”

Petog jula i liberalni list „Niuve hazet” upušta se u polemiku:

„Iz poslednjih izveštaja o drami u Sarajevu jasno proizlazi da smo od samog početka tačno sagledali stvar kada smo pisali da anarhija nema nikakve veze sa kraljeubistvom.

Istovremeno se dokazuje da je kod klerikalnih novinskih piskarala koja su socijalizam i, oprosti Bože, čak i liberalizam okrivljavala za ovo gnusno zlodelo, neukost možda još i veća od zlobe. (…)

Princip i Čabrinović nisu ubili kako bi oslobodili svoj narod tiranina već su se jednostavno žrtvovali za one koji žele da podvedu Bosnu i Hercegovinu pod drugu krunu: pod krunu Srbije. Daleko od toga da su socijalisti ili anarhisti, oni su, dakle, srpski imperijalisti. A jedino opravdanje koje u očima jednog socijaliste može postojati za njihovo zlodelo, to je, eto, da su ubili krunisanu glavu.!”

Nastaviće se

Piše: Jelica Novaković i Sven Peters

Knjiga se može naručiti od izdavača: CLIO, Gospodar Jovanova 63, Beograd, tel. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, sajt: www.clio.rs

Izvor: Politika, srijeda 07. oktobar 2015., str. 26

Vezane vijesti:

Feljton: Posledice jednog pucnja (1)

Feljton: Posledice jednog pucnja (2)

Feljton: Posledice jednog pucnja (3)

Feljton: Posledice jednog pucnja (4)

Feljton: Posledice jednog pucnja (5)

Feljton: Posledice jednog pucnja (6)

Feljton: Posledice jednog pucnja (7)

Feljton: Posledice jednog pucnja (9)

Feljton: Posledice jednog pucnja (10)

Feljton: Posledice jednog pucnja (11)

Feljton: Posledice jednog pucnja (12)

Feljton: Posledice jednog pucnja (13)

Feljton: Posledice jednog pucnja (14)

Feljton: Posledice jednog pucnja (15)

Prvi svjetski rat – Jadovno 1941.