Нетачна тврдња да Хрватска ради на враћању српске имовине

Србија  – Коалиција избјеглица – реаговање

БЕОГРАД- Коалиција удружења избјеглица у Србији саопштила је да је нетачна оцјена предсједника Хрватске Иве Јосиповића да је „велики број избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске ријешио питање имовинских права и да је неозбиљно рећи да се не ради на том плану“.

„Представници 100 избјегличких удружења и завичајних клубова поздрављају дио Јосиповићеве изјаве у којој признаје да има проблема. Такође, стоји чињеница да је Хрватска учинила одређени напредак у рјешавању проблема избјеглих и прогнаних Срба, али је то, нажалост, недовољно“, изјавио је за Срну предсједник Коалиције Миодраг Линта.

Он је указао да великом броју избјеглих и прогнаних Срба, али и грађана који су поријеклом из Хрватске или Србије, није враћена непокретна и покретна имовина, укључујући пословне просторе, нити је извршена ревизија уговора о размјени кућа и станова, који су скопљени под притиском и пријетњама за вријеме рата.

Линта подсјећа да прогнаним Србима нису враћени станови на које су имали станарско право, који су одузети у судским поступцима на незаконит начин.

„Нису обновљени привредни објекти који су срушени послије хрватских операција `Бљесак` и `Олуја`, а нису обновљене ни куће које су срушене у терористичким акцијама у периоду од 1991. до 1995. године у урбаном дијелу Хрватске гдје није било рата, нити је извршена правична накнада“, каже Линта.

Он наводи да нису исплаћене доспјеле и неисплаћене пензије, није враћена динарска и девизна штедња, а избјегли и прогнани Срби су искључени из процеса приватизације.

„Хиљаде Срба је осумњичено, оптужено или осуђено без чврстих доказа. Хрватско правосуђе не третира ратне злочине против Срба и Хрвата на исти начин“, додао је Линта.

Он наглашава да постоји више од 600 познатих гробних мјеста у којима се налазе посмртни остаци Срба који још увијек нису есхумирани и идентификовани.

„Због свих тих чињеница сматрамо да треба да се отвори суштински дијалог са Републиком Хрватском и да се сва питања садржана у петицији српских избјеглица, којом се тражи да Србија констатује да Хрватска крши људска права Срба избјеглих из Хрватске, ставе на сто и ријеше прије потписивања Уговора о приступању Хрватске ЕУ“, истиче Линта.

Полазна основа за проналажење правичног и трајног рјешења, како је рекао, треба да буде Бечки споразум о сукцесији из 2001. године којим се у Анексу Г под називом „Приватна имовина и стечена права“ каже да ће свим грађанима бивше Југославије бити призната и враћена права на покретну и непокретну имовину која су имали на дан 31. децембра 1990. године у складу са утврђеним стандардима и нормама међународног права.

„Избјегличка удружења и завичајни клубови, укључујући велики број избјеглих и прогнаних Срба, подржавају улазак Хрватске у ЕУ под условом да се наведени проблеми ријеше на свеобухватан и правичан начин. Увјерени смо да је рјешавање тих проблема у интересу, не само избјеглих и прогнаних Срба, него и у интересу Србије и Хрватске јер ће допринијети процесу јачања повјерења и помирењу између српског и хрватског народа“, поручио је Линта.

Хрватски предсједник Иво Јосиповић изјавио је у сриједу, 2. марта, да је Хрватска као један од својих приоритета, не само према Србији него и према својим грађанима, истакла повратак избјеглица и регулисање питања њихове имовине и на томе се „заиста интензивно ради“.

Коментаришући петицију српских избјеглица из Хрватске са 45 000 потписа, којом се тражи да Србија констатује да Хрватска крши људска права Срба избјеглих из Хрватске, Јосиповић је признао да има проблема и да има људи који су „можда с правом незадовољни“, али да је „велики број људи ријешио питање имовинских права“ и да је „заиста неозбиљно рећи да не ради на том плану“.

Извор: