Nemanja Dević: Srpska majka

Radojka Ristivojević je u životu, pogledom savremenog čoveka, izgubila sve u Velikom ratu. Pre rata imala je pet sinova.

Srpska majka – Radojka Ristivojević iz sela Kusadak, srez Jasenički, okrug Smederevski.

U sutonu života. Sa buketom cveća u rukama. I osmehom na licu.

Sećamo li se ovakvih naših baka, koje su nas jednostavno učile šta se u životu sme a šta se ne sme? Šta je dobro, a šta nije?

Pre nego što nam je sve postalo relativno…

I, promislimo o tome kako će izgledati bake naše dece i čemu će ih učiti.

Radojka Ristivojević je u životu, pogledom savremenog čoveka, izgubila sve u Velikom ratu. Pre rata imala je pet sinova.

Prvo joj je, na Mačkovom kamenu, terajući Švabe, pao sin Miloš, 23 godine star.

Pa Marko, sa 19 godina, u povlačenju preko Albanije, da mu se ni grob ne zna.

Pa muž Života, otac dvojice heroja, na Krfu 1916. Otišao bio na nekakav izvor i natočio vode u čuturu, zamotao duvan koji je posle dugo vremena dobio kroz sledovanje, seo na jedan stepenik − i umro. Kada su mu drugovi prišli, još uvek je gorela cigareta u njegovoj ruci…

Treći sin – vojnik Radovan, preživeo je rat. Poživeo u preskupo plaćenoj slobodi, ali ne dugo. Od bolesti i iznurenosti, umro je 1929.

A Radojka, mučena, čuvala je preostala dva sina i obasipala ih ljubavlju. Od njih je dočekala unučad i praunučad. I bila bogata. Porodica, crkva, otadžbina – i za nju su bili svetinja u koju se ne dira.

I nije bila žena u crnom po zanimanju. Nije se tužila na sudbu, niti je psovala Boga. Krv njenih najbližih, prolivenu, niko joj nije plaćao.

Puna je takvih žena, skromnih i vrednih, sa crnim šamijama, bila Srbija 1918. One su bile stubovi kuća, i očevi i majke.

One su odnjihale, zavetima zadojile, i neke nove junake. One su deo našeg koda, od kog ne možemo i ne smemo da pobegnemo. 

Izvor: Nemanja Dević – Fejsbuk stranica

Od istog autora:

Kolumnisti – prijatelji / Nemanja Dević