Немачки парламентарци председнику Николићу: И Сребреница је услов за датум

Не треба да буде нових интерпретациjа историjе, на пример, у вези са геноцидом у Сребреници, гласи трећи од седам захтева коjе су пред Србиjу ставили демохришћански посланици немачког Бундестага током недавног боравка у Београду.

Парламентарци из Демохришћанске и Хришћанско социjалне униjе (ЦДУ–ЦСУ) истакли су да без испуњавања седам услова постављених у септембру прошле године  посланици те странке у владаjућоj коалициjи неће дати своj пристанак за одређивање датума почетка преговора о приступању упркос чињеници да се назире могућност постизања споразума о будућем статусу српских општина на Косову.

„Политика” jе затражила обjашњење од спољнополитичког саветника посланичке групе ЦДУ–ЦСУ Ханса Јоахима Фаленског, аутора листе услова коjу jе предочио jавности посланик Андреас Шокенхоф.

„Тачка три односи се на изjаву председника Томислава Николића да у Сребреници ниjе било геноцида, и само на ту изjаву. Додатне спекулациjе су погрешне и немаjу основу”, рекао jе Фаленски.

Образлажући немачки захтев, Фаленски се позвао на пресуду Међународног суда правде из 2007. године да jе масовни злочин у Сребреници био геноцид.

Подсећања ради, председник Николић jе своjевремено рекао да jе у Сребреници било речи о великом злочину коjи су починили неки припадници српског народа, одбиjаjући да га опише као геноцид. Он jе тада рекао и да се у Декларациjи о Сребреници коjу jе усвоjила Скупштина Србиjе  не говори о геноциду него о злочину.

У министарствима спољних послова у Бечу и Берлину, извори су указали да jе одлука Међународног суда представљала преседан у пракси дефинициjе геноцида и наишла jе на оспоравања.

„Ипак, било би у наjмању руку коректно да се говори о масовном злочину (дословце о масакру) коjи jе Међународни суд прогласио геноцидом”, истакли су саговорници.

Да ли jе у конкретном случаjу реч о формулациjи „геноцид” или о нечему другом?

Фаленски jе изjавио за „Политику” да jе наjважниjе да дође до нормализациjе односа Београда и Приштине, коjа би отворила пут за међусобно уважавање, што би касниjе укључило и српски пристанак на столицу Косова у УН. „Уколико би дошло до оваквог развоjа ситуациjе, ми бисмо у Бундестагу били спремни да толеришемо неиспуњавање неких од постављених, додатних услова”.

У анкети „Политике” аналитичари у министарствима спољних послова Берлина и Беча оценили су да jе реч о „притисцима у пет до дванаест”, не би ли се Србиjа приморала да уложи jош веће напоре у диjалогу са Приштином да ефикасниjе и брже спроводи захтеване реформе.

У бечком министарству спољних послова „Политици“ jе предочено да се челник спољнополитичког одбора демохришћанских парламентараца Андреас Шокенхоф сврстава у такозване соколове – да не одустаjе од принципа политичког диктата, ако jе реч о остварењу циљева коjе заступа.

У редакциjи немачког дневног листа „Франкфуртер алгемаjне цаjтунг” указано jе с тим у вези на неспремност Шокенхофа на компромисе, али и на чињеницу да његови ставови неретко наилазе на одобравање канцеларке Ангеле Меркел.

Такво држање довело jе до своjевременог заоштравања односа између Берлина и Москве – због оштре критике непоштовања људских права у Русиjи и то за време састанка Ангеле Меркел и Владимира Путина.

Немачко министарство спољних послова тада jе саопштило Москви да jе реч о ставу (немачких) парламентараца коjи се не поклапа у потпуности са ставом немачке канцеларке. Шеф дипломатиjе Вестервеле jе додао:

„На министарству спољних послова jе да успостави баланс између владе и посланичких фракциjа”.

У коjоj се мери поклапа садашње заоштравање ставова демохришћанских парламентараца – око услова постављених Србиjи за почетак преговора – са ставовима владе у Берлину и њеног министарства спољних послова?

Став посланика ЦДУ–ЦСУ, обjаснио jе за „Политику” Ханс Јоахим Фаленски: „Последњу реч у вези са немачким пристанком или одбиjањем доделе датума Србиjи неће дати кабинет (владе) ни министарство спољних послова, већ ми, посланици”.

У министарству спољних послова у Берлину jе речено да се мишљења посланика и тог министарства у начелу поклапаjу, али и да постоjе одређене разлике. Коjе су то разлике ниjе саопштено, уз образложење да влада не коментарише изjаве из парламентарног окружења.

У званичном допису, редакциjи jе скренута пажња: „Савезна влада (Немачке) обавестила jе Владу Србиjе да jе законом обавезана да у погледу евентуалне сагласности о почетку преговора (са Србиjом) делуjе у сагласности са одлукама Бундестага, па да jе стога мишљење немачког Бундестага од великог значаjа”.

Влада Немачке не коментарише ставове парламентараца

Одговараjући на питања „Политике” о ставу владе у вези са условима демохришћанских посланика, немачко министарство спољних послова jе саопштило: „Савезна влада jе у потпуности посвећена европскоj перспективи Србиjе. Предуслов за одобравање датума за почетак преговора о приступању jе испуњење захтева коjе jе Савет за опште послове (ЕУ) поставио у децембру 2012.

Савезна влада очекуjе да Србиjа испуни (постављене) услове за почетак преговора о приступању пре него што савет донесе одговараjућу одлуку. Уз кључни критериjум коjи jе савет одредио у децембру 2012. – постизање значаjног и одрживог напретка у односима са Косовом – захтеви се односе и на видан напредак у процесу спровођења унутрашњих реформи, а посебно у погледу поштовања принципа владавине права, укључуjући ту ефикасну примену закона у процесима кривичног гоњења као и поштовање начела независног правосуђа.

Савезна влада jе обавестила Владу Србиjе да jе законом обавезана да у погледу евентуалне сагласности о почетку преговора (са Србиjом) делуjе у сагласности са одлукама Бундестага, па да jе стога мишљење немачког Бундестага од великог значаjа.

Када jе реч о додатним условима наведеним у документу (седам захтева Немачке), из принципиjелних разлога не желимо да се о њима изjашњавамо, jер ми као влада не коментаришемо изjаве из парламентарног окружења.

Из Декларациjе о Сребреници

У првом ставу Декларациjе о Сребреници коjа jе усвоjена 2010. године са 127 гласова владаjуће већине и за коjу нису гласали Николићеви посланици пише:

„Народна скупштина Републике Србиjе наjоштриjе осуђуjе злочин извршен над бошњачким становништвом у Сребреници jула 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде, као и све друштвене и политичке процесе и поjаве коjи су довели до формирања свести да се остварење сопствених националних циљева може постићи употребом оружане силе и физичким насиљем над припадницима других народа и религиjа, изражаваjући при том саучешће и извињење породицама жртава због тога што ниjе учињено све да се спречи ова трагедиjа”.