Нека га, нека умре од глади

Млађи усташа видjевши да оваj други има намjеру заклати моjу маjку, рекао му jе: “Пусти ту жену, куда ће ово диjете без ње”, нашто му jе он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.”

“У магловито jануарско jутро 1943. године у мом засеоку Подседло изненадиле су нас усташе. Налазио сам се у кући с маjком. Било ми jе тада 5 година.

Отац Илиjа Малешевић, брат Бошко и сестра Мила налазили су се у партизанима негдjе на Кордуну. Стариjи брат Раде и сестра Станка побjегли су од куће и склонили се у сусjедне грмове.

Био jе висок сниjег.

Пред нашом кућом поjавила су се двоjица усташа. Ушли су бахато у кућу. Рекли су добро jутро, а моjа маjка jе одздравила и упитала да ли су гладни. Стариjи усташа на то одговори да нису гладни, али да ће се наjести ње. Млађи усташа рекао jе мени да изиђем ван из куће.

Како сам био бос нисам могао на сниjег. Онда ме изгурао ван пред кућу. Затворили су врата.

Стоjећи на сниjегу пред кућом чуо сам како кажу моjоj маjци: “Кучко jедна, шта ниси и ти побjегла, него си чекала у кући смрт!” Она им jе одговорила да ниjе могла на тако велики сниjег и зиму са малим дjететом, а да jе исто jош болежљиво. Затим jе рекла: “Радите шта хоћете, али jа нисам никоме ништа крива.”

Нато су jе почели тући. Маjка jе почела да запомаже.

Одjедном су се кућна врата отворила према ван и моjа маjка jе пала преко прага. Стариjи усташа повукао jу jе затим за ноге према унутрашњости собе како би jоj намjестио главу на праг.

Млађи усташа видjевши да оваj има намjеру заклати моjу маjку, рекао му jе: “Пусти ту жену, куда ће ово диjете без ње”, нашто му jе он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.”

Стариjи усташа потегнуо jе затим из унутарњег џепа нож величине ловачког ножа, ухватио моjу маjку за косу, подигао jе према себи, пребацио jе преко кољена и ударио ножем два пута у затиљак. Она се немоћно бранила. Млађи усташа jе све то мирно проматрао. Ниjе казао ни jедну риjеч. Стариjи усташа jе мирно вратио крвав нож у џеп рекавши оном млађем: “Готово jе, идемо даље.”

Видио сам да маjка jош кркља и гуши се у крви. То jе потраjало пет-шест минута, а затим се потпуно умирила. Тек тада сам и jа ударио у вриску и плач. Требало jе доста времена да се повратим из стања коjе сам преживљавао. Онако престрашен, бос и у кошуљици без хлача отишао сам по сниjегу до уjакове куће. У селу jе било jош усташа. Нашао сам у кући уjну. Лежала jе болесна од тифуса. Рекао сам jоj кроз плач што су учинили мами. Она ми jе рекла да су и код ње била четворица усташа, она jе плакала. Јецала jе. Један од усташа jе рекао: “Од те нема тако и тако ништа, нека се мучи.”

Послиjе подне након што су покупили благо и опљачкали све што су хтjели, палили су наше куће и све остало. Све су куће изгорjеле само су двиjе биле нагорjеле и тако остале. Усташе су након свега, отишле. Остао сам у уjниноj кући до прољећа. Моj отац Илиjа погинуо jе у борби против фашиста негдjе на Баниjи. Нас троjе дjеце остали смо сами. Бригу о нама преузела jе тетка Мариjа Малешевић, коjа jе била без дjеце и живjела jе с нама.

У прољеће су нам комшиjе партизани направили колибу-баjту од пружних прагова у коjоj смо остали током читавог рата. Из ње смо повремено бjежали пред усташама и склањали се у шуми..”

Изjаву дао: Милан Малешевић, Подседло – Воjнић

Изjаву записао Ђуро Затезало, 21. априла 1961. године.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јула 2015. године.

Везане виjести:

Стратишта НДХ – Кордун

Свjедочење Миле Џодан о злочину над Србима Кордуна

Заборављени праведници са Кордуна

Света Петка и Срби у Пламену

На Кордуну гроб до гроба тражи маjка сина свога

Јадовничка прича о Милици и Кати

Ђуро Затезало, ЈАДОВНО – КОМПЛЕКС ХРВАТСКИХ …

REAGIRANJE na članak Zvonimira Despota „Mitomanija Đure …

Prenosimo: Zatezalo demantira Tuđmana: U Jadovnu su ustaše ubili …

Đuro Zatezalo: Bez istine nema ni pomirenja ni ljudskosti – Jadovno …

Predgovor knjige „Radio sam svoj seljački i kovački posao“ – Autor …