Негодовали због српских ставова о Степинцу

Учешће београдских научника на скупу о католичком надбискупу из Другог светског рата у Загребу протекло на рубу инцидента. Историчари др Милан Кољанин и др Радмила Радић дочекани хладно, уз негодовање домаћих научника

УЧЕШЋЕ двојице научника, др Милана Кољанина и др Радмиле Радић на научном скупу „Надбискуп Степинац и Срби у Хрватској“ протекао је у Загребу готово на рубу инцидента, јер је према гостима из Србије исказано отворено негодовање због ставова о Алојзију Степинцу. Док су сви учесници скупа из Хрватске тврдили да је Степинац несебично помагао Србе и спасавао децу из логора, српски научници су то енергично демантовали.

– Пољски свештеник Максимилијан Колбе постао је свет јер је живот дао за другог. Да ли је Степинац због својих дела у НДХ био изложен смртној опасности? Није – рекао је др Милан Кољанин, из београдског Института за савремену историју, што је изазвало незадовољство других учесника скупа.

Скуп је у Загребу организовао Хрватски католички универзитет, а присутан је био цео врх Католичке цркве, представници Српске православне цркве, муфтија Азиз Хасановић и бројни амбасадори акредитовани у Загребу.

НИЈЕ ОСУДИО УБИЈАЊЕ

НАУЧНИЦИ из Србије јасно су указали да је Степинац, као врховни црквени великодостојник у НДХ, требало јавно да осуди убијање стотина хиљада људи и да се одреди као противник усташког система.

Отварајући скуп, кардинал Јосип Бозанић је рекао да је циљ окупљања научника, међу којима су били и истраживачи из Србије, трагање за истином.

– Занимљиво је видети када се и зашто појављују напетости у подручју које се зове хрватско-српски односи. То захтева одговоре на низ питања, попут – зашто у прво време није било лоших односа, а који су узроци да су се појавили, и где је у свему Алојзије Степинац – рекао је Бозанић.

Др Радмила Радић, из београдског Института за новију историју, рекла је да, што се тиче Српске православне цркве и верника, Степинац представља симбол „вековног непријатељства Ватикана и Католичке цркве“ према православљу.

– Оно што остаје спорно већ педесет година од његовог покопа у Загребачкој катедрали, односи се на његову улогу пред Други светски рат и за време рата, подршка коју је пружио формирању НДХ, као и незаузимање јавног става против масакра Срба и присилног покрштавања – рекла је др Радић и упитала да ли се уздизањем његовог антикомунизма скреће пажња са догађаја из Другог светског рата.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

Колико је заправо свет био кардинал Алојзије Степинац