Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Недељковић: Сукоб Сокола и хрватских сепаратиста на приморју

sokoli-mjesni odbor.jpg

Осниваjући задруге Савез Сокола  Краљевине Југославиjе  радио  jе на унапређењу села. На почетку књиге  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933” као мото истакнуте су речи краља Александра о значаjу села : „Кроз све мучне периоде наше историjе, село jе било и остало будан чувар националних тековина и извор снаге… . Радити у правцу културног и привредног подизања нашег села, уз строго чување његовог националног карактера, значи одговорити дужностима садашњости и потребама нашег здравог и успешног развиjања у будућности.”

Део соколског рада усмерен jе на рад у четама. Истицали су да васпитати сокола грађанина значи спремати га за соколски рад у селу. Прво средство просветног рада  било jе оснивање четних књижница. Књиге су биле већином о пољопривреди, народне jуначке песме и забавна лектира. Управа жупе Мостар jе прва поклањала књиге а касниjе су то чиниле и друге установе.

У чети Доња Жупа (Соколско друштво Дубровник) основана jе Соколска повћарско-воћарско-цвjећарска задруга коjа jе тежила да  своj делокруг проширити на све околне чете. Она jе требала да преузме централно водство производње и продаjе поврћа, воћа и цвиjећа. (1) Бошко Н. Мишић писао jе у листу ,,Дубровник”, гласнику Срба католика 1937. о соколскоj задрузи. Соколска повћарско-воћарска и цвjећарска задруга у Чибачи код Дубровника бавила се паковањем сухих смокава од 1933. те jе како jе истакао, прва у овим краjевима почела са овим радом. Паковали су резане смокве у целофан. Овако паковане смокве наишле су на одличну прођу, те су сваке године продали по неколико хиљада пакетића, а наjвише су послали у Словениjу. (2)

Соколска задруга учествовала jе у прослави Дана Уjедињења 1937.  Први децембар jе прослављен у Горњоj Жупи. Рано уjутро празник jе обележен пуцањем мужара. Соколи су под барjаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалиjене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дjецом, те школска дjеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишић одржао jе говор, позиваjући соколе и остале сељане да кликну трократно  “Живjела моћна и велика уjедињена Југославиjа”. У свом говору jе истакао : „Браћо и сестре ! Данас се навршуjе 19-годишњица нашега Ослобођења и Уjедињења. Данашњи дан jе наjзначаjниjи дан у хисториjи нашега народа … Деветнаест година нашега уjедињења ниjе дониjело оне резултате коjе смо ми соколи очекивали … Живећи вjековима разjедињени, туђини нам ставише разне препреке том духовном уjедињењу. Зато браћо и сестре, наша соколска дужност коjа избиjа из соколске мисли jест ширити братску љубав и jеднакост, кроз гесло: „Брат jе мио коjе вjере био !”. Само овако радећи утрти ћемо пут ка нашем духовном уjедињењу. Ми знамо да ћемо овако радећи наилазити на разне потешкоће и неразумиjевање, тим више што су се данас након 19 година нашега Уjедињења нашли лажни пророци коjи народу приповjедаjу умjесто љубави мржњу и небратство. … А ми браћо и сестре данас смо jош више позвани да удвостручимо наш соколски рад коjи jе сав испуњен љубављу и братском слогом, све за добро младога нам Краља и за величину и недељивост Александрове Југославиjе.” Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сjедницу са сиjелом Соколског погребног братства. Братство jе основано тога дана при соколскоj чети. Циљ ове замисли jе да се гаjи самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи jедан другог у свакоj прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случаjу елементарних непогода држећи се оне „Сви за jеднога, а jедан за све”.  Свечаност jе завшена певањем  „Оj Славени” . (3)

Почетком августа 1938. у присуству краљевог изасланика отворен jе  соколски дом на отоку Шипану. Благослов заставе извршио каноник дон Нико Ђивановић из Дубровника, jер jе шипански жупник отклонио. Соколска чета у Луци Шипанскоj прославила jе 14. августа 1938. благослов четне заставе и отварање свог соколског дома. Међу гостима били су чланови чете Бабинпоље и народ из других мjеста на отоку Мљету; затим чете из Сланога, Мравинца, друштво из Стона са музиком, чета из Орашца са музиком и чета из Мокошице. Са два пароброда стигло jе матично друштво из Дубровника са делегатима друштва у Требињу и чета из Жупе дубровачке. Из листа „Дубровник”: „Хиљаде народа у живописним народним ношњама прекрило jе пространу плацу на Луци. …. Нека jе свака част и признање оноj шачици рибара и тежака, коjи ниjесу галамили, пjевали и виjали заставе него, како се доликуjе Соколима, марљиво радили и откидаjући од свог грла кроз годину дана саградили красну зграду коjом би се и jедан град поносио“.  Старешина чете Нико Бауле одржао jе говор у коме се захвалио присутнима на  тако броjном одазиву, а затим jе каноник дон Нико Ђивановић  извршио благослов заставе. Заставу jе даровао и кумовао jоj члан чете Нарцис Пухиера. Кума jе била соколица Иванка Бауле. Старjешина Бауле jе предаjући заставу барjактару у свом говору истакао : ,,Заставо Света  Ти си симбол животне снаге народа нашега. Ти си резултат свих крвавих борба кроз вjекове, коjе jе наш народ водио и сретно до побjеде довео. Тебе су у своjим срцима дониjели наши прадjедови иза Карпата и засадили на обалама овога нашег плавог мора. У твоjоj сjени су лежали љешеви Косовских jунака … Тебе су у своjим срцима носили сви они знани и незнани jунаци, коjи су кроз вjекове своjе животе за тебе полагали. С тобом jе сиjеди Краљ прешао албанску Голготу. … Тебе су послиjе 13 вjекова тешке борбе биjели Орлови и jунаци jугославенских легиjа дониjели на своjим баjунетама и засадили по други пут за увиjек на обалама нашег Јадрана. Чуваjте сестре и браћо ову нашу светињу, поносите се њоме и предаjте jе часно у насљедство вашим потомцима.” Старешина матичног друштва Дубровник Нико Шутић нагласио jе у свом говору да се на све стране граде Соколски Домови што jе наjбољи доказ озбиљног и стваралачког рада Соколства. У свом говору описао jе значаj ове прославе и рад Соколства у Петровоj Петогодишњици. На то се непрегледна поворка упутила пред нови  дом. Послиjе благослова капетан фрегате Вилфан, изасланик краља, извршио jе чин отварања дома. Наjугледниjи Шипањанин Марко Мурат, осим новчане помоћи, даровао jе „наjљепши урес новог Соколског Дома,”  двиjе слике краља Александра и краљице Мариjе (4)

Соколи су били препрека хрватским сепаратистима у остваривању њихових циљева. Зато су сепаратисти тежили да свим средствима онемогуће рад сокола. У соколском часопису „Братство” обjавили су вест преузету из сплитских новина да jе у Блату ухапшен од стране општинског редара Батистић, старешина Сокола и управитељ школе у том месту. Хапшење jе извршено по налогу опћинског начелника, наводно зато што би старешина Сокола дозволио да омладина плеше у соколани, без претходног опћинског одобрења. Опћински редар jе уперио своj службени самокрес на старешину сокола и казао му да га хапси по налогу „команданта  мjеста”, те га jе привео у затвор ставивши му ланце на руке. Таj поступак изазвао jе протесте свих добронамjерних људи на отоку Корчули. Због тога jе срески начелник у Корчули наредио да се Батистић пусти на слободу док jе опћински редар спроведен у Дубровник и против њега се водио поступак (5) Соколско друштво Дубровник упутило jе 28. jула 1938. представку М. Стоjадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, коjе jе броjало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, коjи ступе, или остану у соколскоj организациjи. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима jе упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена jе соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен jе соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године jе руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у коjоj се налази соколска чета у Пострењу, подметнут jе динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осоjнику сасвим су престале са радом.(6)

Са споразумом Цветковић-Мачек и стварањем Бановине Хрватске хрватски сепаратисти поjачаваjу своj притисак на Србе католике, jугословене и соколе.  У листу „Дубровник” наводи се да jе постављена  динамитна патрона под врата стана жандарма наредника Мандарића у Купарима. Ухапшено jе 9 чланова „Хрватске сељачке заштите” код коjих jе пронађен експлозив и дописивање са сатниjом, батаљоном и бригадом …(7) Сем хапшења “хрватских омладинаца” у Жупи Дубровачкоj, лист „Дубровник” jавио jе да jе у ноћи 6 омладинаца напало jедног стражара. У листу  се истиче : „Сви нападачи и ако познати – налазе се на слободи.” (8)  Лист „Дубровник” пренео jе вест о отпуштању економа Бановинске болнице у Дубровнику, госпара Влаха Гоце-Гучетића и чиновника Ђокице Јелушића. Коментар листа био jе : „Разлог ? Обоjица су Срби, први католичке, а други православне вjере.” (9) Јављаjући о отпуштањима из службе Градског поглаварства лист „Дубровник” jе споменуо да jе међу њима и Влахо Лонза, отац породице коjи jе у служби опћине провео 12 година као шофер. (10)

Соколи су осниваjући задруге и подижући соколске домове радили на унапређењу села. У чети Доња Жупа (Соколско друштво Дубровник) основана jе Соколска повћарско-воћарско-цвjећарска задруга коjа jе тежила да  своj делокруг проширити на све околне чете. Соколска чета у Луци Шипанскоj на острву Шипану прославила jе 14. августа 1938. отварање свог соколског дома. Соколи су били препрека хрватским сепаратистима у остваривању њихових циљева, стварања независне Хрватске. Са споразумом Цветковић-Мачек 1939. и стварањем Бановине Хрватске хрватски сепаратисти поjачаваjу своj притисак на Србе католике, jугословене и соколе.

Саша Недељковић jе члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене:

1.„Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сараjево 1934, стр.9,  28, 188;
2.Бошко Н. Мишић, „Рад око паковања сухих смокава”, ,,Дубровник”, бр.28, Дубровник, 7 Август 1937,стр. 4;
3. „Прослава Првог децембра у Горњоj Жупи”, бр 45, ,,Дубровник”, 4 децембар 1937, Дубровник, стр. 3; „Поздрав брата Сокола”, бр. 46, „Дубровник”,  11 Децембар 1937, Дубровник, стр.4;
4. „Отворење сокол. Дома и благослов заставе”,  „Братство”, бр.9, Осиjек, 15.  септембра 1938, стр. 184; „ (Велико Соколско славље)”, бр. 33, „Дубровник”,  20 августа 1938, Дубровник, стр. 3;
5. „По налогу „Команданта места”,  „Братство”, бр.3, Осиjек,15 марта 1938, стр. 40;
6. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, стр. 127;
7. „Броjаница злочина и даље се пуни …”, „Дубровник”,  бр. 8,  Дубровник, 24 фебруара 1940, стр. 4;
8. „Броjаница злочина и даље се пуни …а партиjски звочићи паметно шуте ..”, „Дубровник”,  бр. 9,  Дубровник, 2 марта 1940, стр. 4;
9. “Руши пали удбински диздаре …”, „Дубровник”,   Котор-Дубровник, 19 октобра 1940, бр. 41, стр.4;
10. “Отпуштени из службе опћине”, „Дубровник”, бр. 38, 28 септембра 1940, Котор-Дубровник, стр.4;

Извор: vidovdan

 

Везане виjести:

 

Недељковић: Односи Сокола на Приморjу и Католичке цркве

ДЕЛОВАЊЕ САВЕЗА ДОБРОВОЉАЦА У ДУБРОВНИКУ

Сукоб Сокола на Приморjу и дела Католичке цркве

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: