Nedeljković: Sokolski starešina dr. Ignjat Pavlas, žrtva Novosadske racije 1942 godine

Ignjat Pavlas, Srbin katolik, rođen je u Jameni 1886. Gimnaziju je završio u Novom Sadu 1904. a Pravni fakultet u Budimpešti 1910.(1) Dr. Ignjat Pavlas izabran je 1910. na skupštini Sokolskog društva Novi Sad za sekretara društva.

Na kraju Prvog svetskog rata Srpski narodni odbor u Novom Sadu  svoju prvu javnu sednicu održao je 3. novembra 1918. u svečanoj sali Matice srpske. Delegacija Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu probila se do Beograda. Član srpske vlade Ljuba Jovanović primio je u svom stanu u Beogradu 1918.  delegaciju Glavnog Odbora u Novom Sadu (Jaša Tomić, Vasa Stajić i dr Pavlas). Istakao je delegaciji da je želja vlade Srbije da se Vojvodina priključi Srbiji nezavisno od Zagreba. Dr Pavlas prihvatio je želju srpske vlade, a Vasa Stajić bio protiv (2). Oslobođenje i svečani ulazak srpske vojske u Novi Sad novembra 1918. najvatrenije su dočekali srpski sokoli. Pavlas je kao potpedsednik Srpskog narodnog odbora, sa ogromnom masom sveta i 400 srpskih narodnih konjanika, na obali Dunava, dočekao i prvi pozdravio  majora Bugarskog. U predsedništvo Velike narodne skupštine u Novom Sadu  25. novembra 1918. izabran je dr. Ignjat Pavlas. Pošto je završeno konstituisanje Skupštine, predsedavanje je preuzeo dr. Ignjat Pavlas, koji je najavio Jašu Tomića kao predsednika SNO Novi Sad i podnosioca predloga o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji (3).

Posle Ujedinjenja posvetio se radu u Savezu sokola. Na čelo Bačke sokolske župe dolazi 1921. i tu dužnost obavlja do 1941. a od 1930. do 1941. je član Starešinstva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. U Starešinstvu Saveza Sokola odgovarao je za Pravni referat i Organizacijski odsek. Istovremeno je bio i dugogodišnji član Uprave, a i nekoliko godina predsednik „Danubiusa“, novosadskog veslačkog kluba. U Novom Sadu bio je predsednik Saveza kulturnih društava (sa 52 udruženja). Sokolska župa obuhvatala je oko 80 društava i četa (cela Bačka sa malim delom Srema  na obroncima Fruške gore). Župa je priredila 7 sletova. (4) Jedan od najznačajnijih sletova bio je VI župski slet u Subotici. Na VI župskom sletu 8 i 9 juna 1929. u Subotici bilo je 1.600 učesnika-vežbača. U prepodnevnim časovima održan je defile sokola od Gradske kuće do sletišta. Nošene su sokolske zastave ulicama grada, a prisutno građanstvo oduševljeno je pozdravilo sokole. Popodne je u prisustvu oko 10.000 gledalaca održan Sokolski slet. Ovim sletom Sokolska župa Svetozar Miletić prikazala je svoju snagu obeležavajući desetogodišnjicu nastanka. (5) Kao starešina sokolske župe dr. Ignjat Pavlas prisustvovao je nacionalnim proslavama kao što je otkrivanje spomenika kralju Petru I  kod Horgoša, nedaleko od Subotice.

Sokoli su 27. marta 1941. prvi izašli na ulice Novog Sada. U toku prepodneva 27. marta 1941. održana je sednica predstavnika svih patriotskih društava u Sokolskom domu u Novom Sadu. Sednicu je otvorio starešina župe Pavlas. Za vreme sednice okupila se masa građana pred sokolskim domom. Pavlas je između ostalog u svom govoru naglasio: „Da bismo dali izraz našim osećanjima rešili smo da pred zgradom formiramo povorku i da povorka prođe gradom“. Na čelu povorke oko 15.000 ljudi bili su dr. Ignjat Pavlas, dr. Aleksandar Moč – predsednik Matice srpske …  Vrhunac ove manifestacije odigrao se pred palatom Banovine, gde je sa balkona govorio dr. Ignjat Pavlas. Protesti su nastavljeni do večeri kada je održana velika bakljada.

Za vreme racije januara 1942. iz Sokolskog doma odveden je sa svojim brojnim sokolima na obalu Dunava i streljan Dr. Ignjat Pavlas sa svojom suprugom. (6)

Sokolsko društvo Beograd  3 Zvezdara organizovalo je odlazak na Frušku Goru 23.juna 2007. U grupi su bili sokoli iz sokolskih društava Zvezdara i Matica  Beograd , kao predsednica Saveza Soko Srbije Gordana Rajnović i njena zamenica prof. Dr. Gabrijela Kragujević. Cilj putovanja bio je Pavlasov čot, po visi drugi vrh planine (531m). Ime su dali planinari Novog Sada i vojvodine zbog zasluga dr. Ignjata Pavlasa za osnivanje i razvoj planinarstva Vojvodine. Pavlas je bio jedan od najviđenijih građana Novog Sada sa svojom suprugom sokolicom ubijen je i u Dunav pod led bačen januara 1942. Pošto nije imao groba , planinari su na bezimenom vrhu podigli spomen piramidu  i kod vlasti regulisali da se taj vrh i zvanično nazove „Pavlasov čot“. Taj vrh neprekidno više puta godišnje (i po snegu) obilaze planinari. Na početku svečanosti sokoli su podno piramide zapalili sveće. Zatim je profesor univerziteta dr. Milan Breberina, predsednik Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine i inicijator postavljanja ovog znamenja, govorio o zaslugama Pavlasa. Istakao je da je Pavlas bio jedan od glavnih aktera za prisajedinjavaenj Vojvodine Srbiji, inicijator i organizator podizanja dva planinarska doma na Fruškoj Gori i jednog na Rudniku u Šumadiji. (7)

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. A. Gava, Enciklopedija Fizičke kulture tom II, Zagreb 1977, str. 17;

2. Vasa Stajić, „Moje učešće u Jugoslovenskom Ujedinjenju“, Spomenica oslobođenja Vojvodine 1918, Novi Sad 1929, str.159;

3. Dr. Drago Njegovan, „Povodom 90. godišnjice prisajedinjenja vojvođanskih oblasti kraljevini Srbiji 1918.“, „Dobrovoljački glasnik“, br.31, Beograd jun 2008, str.46-47;

4. „Nastanak i početak rada sokolskog društva Novi Sad“, „Oko sokolovo“, br.23-24, Beograd, decembar 2005, str.18; prof. Pavle Vračarić, „Dr. Ignjat Pavlas – dugogodišnji sokolski starešina“, „Oko sokolovo“, br.15-16, decembar 2000. – februar 2001, Beograd, str.24;

5. Dušan Cvetković, “Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007;

6. „Nastanak i početak rada sokolskog društva Novi Sad“, „Oko sokolovo“, br.23-24, Beograd, decembar 2005, str.18; prof. Pavle Vračarić, „Dr. Ignjat Pavlas – dugogodišnji sokolski starešina“, „Oko sokolovo“, br.15-16, decembar 2000. – februar 2001, Beograd, str.24;

7. Pavle Vračarić, „Dr. Ignjat Pavlas “, „Oko sokolovo“, 2007, Beograd

Vezane vijesti:

U „Ujvideku“ 1942, tri dana posle Svetog Jovana

GODIŠNjICA „NOVOSADSKE RACIJE“

Program obeležavanja godišnjice Novosadske racije

Nedeljković: Sudbina sokola u Orašcu kod Dubrovnika

List ,,Dubrovnik” o borcima za oslobođenje i ujedinjenje 1912 – 1918.

Sećanja V. M. Vukmirovića na borbe četnika u Balkanskim ratovima

Saša Nedeljković: Dubrovački Srbi i Savez srpskih kulturnih ustanova