Недељковић: Обнова рада дубровачке Матице Српске

Матица Српска основана jе 1. августа 1909. као задужбина трговца Константина Вучковића. Дубровачка православна црквена општина купила jе 1907. зграду Дубровачке народне штионице и наменила jе за седиште Матице. Управу Матице сачињавало jе Туторство српско-православне црквене општине у Дубровнику. Уз свештенике Туторство црквене општине чинили су  трговци, поседници и адвокати. Управа Матице српске била jе председник Никола Бабић, секретари др. Стиjепо Кнежевић и др.Франо Кулишић, чланови : поп Саво Барбић, Јово Берберовић, Јово Бердовић, Саво Вулетић, Јово Герун, Михаил Милишић и Милан Троjановић. Циљ Матице био jе : 1) издавање српских књига искључиво ћирилицом; издавање периодичних листова за наставу, просвjету и привреду; куповање књижевних рукописа и старина за издавање за своj рачун; 2) награђивање књига и чланака; 3) ширење издатих и награђених књига било поклањањем или продавањем уз нижу цену; 4) оснивање библиотеке Матице српске, приступачне свима у Дубровнику; 5) помагање из закладних прихода школских установа и ученика. Управа jе бирала књижевни одбор коjи jе давао мишљење о делима и награде, и именовала jедног књижевника за секретара књижњвног одељења Матице. Секретар jе водио бригу о штампању свих издања и водио jе библиотеку. Правилник jе донет 21.априла 1909. Књиге су биле коришчене у библиотеци, осим ако секретар или Управа нису дозволи некоме да уз реверс добиjе књигу ван књижнице. (1). Секретар Матице, др.Франо Кулишић, бечки доктор филозофиjе, био jе библиотекар Богишићеве библиотеке у Цавтату. Матица jе преузела просториjе и књиге Народне штионице, и због тога била настављач ове угледне патриотске и културне институциjе. Матица jе обjављивала своjа издања у две едициjе : Редовна издања и Мала библиотека Матице српске.

Издавала jе књиге Срба примораца: Ива Воjновића, Марка Цара, Ива Ћипика, Данила Петрановића, Светозара Ћоровића, Вида Вулетића Вукасовића, Вица Адамовића, Божа Ловрића и других. У своjоj молби Иво Воjновић jе истакао: „Ево Вам новога дjела … гдjе моли Матицу Српску отаџбине своjе, не би ли га она овjенчала признањем и надарила наградом коjа ће га помоћи да и даље ради на част Дубровника и Српства.“ По мишљењу др. Ирене Арсић Матица српска jе окупила као своjе сараднике, писце и приређиваче, наjзначаjниjе личности свога доба. Српска књижевна задруга, Матице српске у Новом Саду и Дубровнику поклањале су своjа издања Српскоj зори за задружне књижнице. Матица jе од 1909. до 1914. обjавила 16 књига ( приповетке, литерарно-историjске расправе, драме, песме и пољопривредна дела) и формирала библиотеку од 4.000 књига. Своjу библиотеку Матици jе завештао Рафо Марић, угледни Србин католик. Данило Петрановић jе саставио споменицу Доситеjу Обрадовићу о 100-годишњици смрти (изашла 1911. у Малоj библиотеци). У предговору Петрановић jе истакао да се овим издањем Матица српска придружуjе обележавању jубилеjа од стране свих српских културних и просветних друштава. Управа Матице српске jе у Београду на Видовдан 1914. присуствовала постављању споменика Доситеjа Обрадовића. По повратку у Дубровник били су ухапшени. За време Првог светског рата рад Матице jе обустављен а прегаоци похапшени.  Др. Франо Кулишић умро jе у интернациjи у Аустриjи.

Савез српских земљорадничких задруга у Загребу 1920. откупио jе неколико стотина примерака књиге „Напредна земљорадња“ коjу jе обjавила Матица српска у Дубровнику. Исту књигу jе 1925. издало Српско пољопривредно друштво у Београду под насловом „Земљорадникова читанка“ у едициjи „Тежакова библиотека“. (2)
Матицина основна главница од 160.000 аустриjских фjорина, била jе у аустриjским обвезницама. После пропасти Аустриjе таj новац ниjе надокнађен. Туторство српско-православне црквене општине у Дубровнику трудило се да обнови рад Матице. Управни одбор српско-православне црквене општине одржао jе књижницу. Матица Српска поново jе отворена 27. септембра 1936, предавањем др. Владимира Ћоровића „Карађорђев устанак и Дубровник“. Сем предавања Матица jе отворила кружоке словенских jезика, у првом реду руског. Задруга Срба Привредника одржала jе у Матици Српскоj 4. априла 1937. своjу II редовну скупштину.

Матица Српска у Дубровнику своjе свечане сjеднице и предавања приређивала jе у просториjама Дубровачког Српског Пjевачког друштва „Слога“. У свечаноj дворани „Слоге“ Матица jе одржала предавања о Руђеру Бошковићу, Вуку Караџићу, Пушкину … . На дан 300-те обљетнице смрти Ђива Франа Гундулића   8 децембра 1938. приредила jе свечану сjедницу, на коjоj jе проф. С. Бурина одржао предавање о Гундулићу. (3)

Професор београдског универзитета др Хенрих Барић, родом из Дубровника, одазвао се позиву „Дубровачког Радничког Друштва“ да у Дубровнику одржи предавање пригодом преноса земних остатака др. Франа Кулишића из иностранства у његов родни град. Предавање „менталитет jедне дубровачке генерациjе“ одржано jе 1937. у свечаноj дворани дубровачког српског пjевачког друштва „Слога“. Присуствовали су одлични представници jавног живота, радници, студенти, обртници итд. У уводу предавања Барић jе дао уверљиву слику заточеничких логора са баракама „бивших људи” а потом прешао на политички покрет католичких Срба, предратну Српску народну странку на Приморjу и улогу коjу jе у њоj одиграо Дубровник; на творачке снаге Српског покрета код католика на Приморjу, Далмациjи, Дубровнику и Боки Которскоj; на диjело српског национализма у стварању jугословенске идеологиjе у правом смислу те риjечи и на образовање нациjоналне државе изван оквира бивше двоjне монархиjе, а у супротности са државно-правним теориjама коjе су од 70-тих година овладале код претежног диjела Хрвата. У предавању jе истакао улогу предратне Српске народне странке на Приморjу. Истакао jе да су у тоj странци значаjну улогу имали Срби римокатолици. Они су „доказивали да Српство ниjе везано искључиво с православљем“. Професор универзитета др Барић jе затим говорио о пориjеклу Дубровчана од 13. виjека, „па jе рекао да се дубровачка властела женила дjевоjкама из српске околине Дубровника“.

Паробродом „Карађорђе” у петак 5.новембра 1937 допремљени су посмртни остаци др. Франа Кулишића. Из лађе су га изнели његови другови интернирци. На пристаништу уз чланове породице били су представници опћине и свих националних удружења у Дубровнику те велики броj грађанства. Пригодно украшен камион jе уз пратњу великог броjа аутомобила одвезао мртвачки сандук пут Дубровника. Кад jе стигао на Пиле, поздравила су три пуцња долазак посмртних остатака. Мртвачки ковчег jе био изложен у у сали Соколског Дома у суботу цео дан. Уз ковчег jе стаjала велика слика покоjникова. У недељу понесоше другови из школе и интернациjе ковчег из Соколане и пренели су га у цркву Св. Влаха кроз густи шпалир грађанства и чланова свих националних друштава. Музика jе свирала “Хеj, трубачу !” Након свршеног црквеног обреда ковчег jе изнесен пред цркву, и ту га прихватише соколи. Први jе говорио др. Антун Буцоњић, подпредсjедник дубровачке опћине, затим Светозар Барбић, председник Матице Српске, па Божо Хопе. У име Сокола говорио jе староста Нино Шутић. У име Дубровачког Радничког Друштва говорио jе Перо Рељић, школски друг покоjников. Над гробом говорио jе Влахо Рагуж истакавши : Године 1906 за вриjеме боравка аустриjског престолонасљедника Фердинанда у Дубровнику, био jе у то исто вриjеме у нашем граду и црногорски престолонасљедник Данило. Тада, jедног дана сретнем тебе у друштву са пок. Тонком Зоре и то код Орландова ступа. …Одjедном се поjави jедна кочиjа. У њоj jе био принц Данило. Ти си га издалека препознао …  Ево Данила, хаjде да га кличући поздравимо ! Ти си први кликнуо: Живио! Ми прихватисмо а брзо прихватише и они око нас коjих jе било много. Пратећи тако Данила и кличући му, маса jе све jаче надолазила и придружила се к нама пратећи кола, коjа их jе у jедном трену пограбила и просто носила. Тако jе ишло до градске капиjе, гдjе нам jе манифестациjе пресjекао кордун жандара. Све jе ово са терасе Догане поматрао аустриjски престолонасљедник Фердинанд, коjи jе доживио да му нико од Дубровчана, за циjело вриjеме његова боравка, а ма баш нико ниjе кликнуо ни jедно : Живио ! И ако се jе то пресирало са свих службених страна”.(4)

Поводом 150-годишњице смрти Руђера Бошковића Матица Српска приредила jе  13. фебруара 1937. свечану комеморациjу с предавањем о животу и раду Руђера Бошковића. Матица Српска приредила jе свечану академиjу у спомен стогодишњице смрти великог руског песника Александра Сергjевића Пушкина. Пушкиново вече одржано jе 20. фебруара 1937. у сали „Слоге”. Академиjа jе почела са предавањем коjе jе одржао Божо Хопе. Зорка Бабић-Бубало рецитовала jе Пушкиновог „Бронзаног коњаника”. Салонски оркестар под руководством Софиjе Цветкове извео jе велику фантазиjу из опере „Евгениj Оњегин”. Дора Троjановић певала jе Рубинштаjнову „Ноћ”, Стравинског „Пасторале”и Гречанинову „Успаванку”. Л. М. Роговски пратио jе на клавиру. Челиста Теодор Кох свирао jе Чаjковског и Глазунова. Олга Вукмировић извела jе ариjу Татjане из опере „Евгениj Оњегин”. На краjу jе Паула Беговић отсвирала Љадовљев „Баркароле” и „Прелудиj” од Рахманинова.

Матица Српска jе децембра 1937. приредила Вуково вече. Пред елитном публиком у просториjама Слоге говорио jе професор Назечић. Остале тачке програма испуњавала jе музика композитора Римски-Корсакова, Рахмањинова, Гречанина и Шопена. Б. Бубало рецитовао jе народну песму “Буна на дахиjе”. Као последњу тачку женски соколски нараштаj извео jе ритмичку вежбу. Народни мотиви старосрбиjанске песме уз ритмичку пратњу вежбе те народног кола одушевило jе публику, коjа jе са задовољством пратила и уживала у игри и народним ношњама вежбачица. Уз велику читаоницу у Матици радила jе и мала читаоница за дневне новине и ревиjе.(5)

У просториjама Српског културног клуба у Београду 27. фебруара 1938. одржан jе састанак српских културних друштава и установа из Југославиjе. „Матицу Српску“ из Дубровника заступао jе др. Владимир Ћоровић. На састанку jе основан Савез српских културних друштава. Оснивачкоj скупштини присуствовали су изасланици ових друштава и установа : Српске краљевске академиjе, Матица српских из Новог Сада и Дубровника, Српске књижевне задруге, Кола српских сестара, Коларчевог универзитета, Српског културног клуба, сараjевске „Просвете“, Привредника, Савеза народних универзитета из Јужне Србиjе и Спасићеве задужбине. Изабрана jе привремена управа у коjу су ушли Павле Поповић; др. Владимир Ћоровић; Слободан Јовановић; Русомир Јанковић, председник Касациjе; Драгиша Васић; др. Васа Чубриловић; Мирка Груjић за Коло српских сестара; др. Воjа Бесаровић за „Просвету“; др. Александар Моч за „Матицу Српску“ у Новом Саду; др. Милан Влаjинац за Задужбину Николе Спасића; Аврам Филиповић за „Привредник“; Светозар Барбић за „Матицу Српску“ из Дубровника и Првослав Сланкаменац за Савез народних универзитета из Јужне Србиjе.(6)

Два пароброда Дубровачке пловидбе превезла су првог маjа 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са „Матицом Српском“ у Дубровнику да походе и положе виjенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата. Истог дана увече у дворани „Слоге“ у Дубровнику одржано jе комеморативно вече гдjе jе говорио др. Луjо Бакотић. У Одбору за комеморациjу 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су : Светозар С. Барбић, предсjедник „Матице Српске“; Душан Башић, предсjедник „Јадранске Страже“ у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсjедник „Дубровачке грађанске музике“; др. Ђуро Орлић, предсjедник дубр. срп. пjев. друштва „Слога“; Даница Радовић, предсjедница „Кнегиње Зорке“ у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсjедник „Нове Југославиjе“; Иво Шуберт, предсjедник „Дубровачког радничког друштва“; Нико А. Шутић, старjешина Соколског друштва у Дубровнику; … . Одбор jе 1938. у Дубровнику издао Споменицу дра Валтазара Богишића (7).

На скупштини Савета српских културних друштава и установа 1939. у Београду др. Ћоровић jе истакао : „Оснутак Матице српске у Дубровнику дjело jе такође приватне инициjативе, а и данас, као и приjе, културни успjех нашег рада у Дубровнику овисит ће од успjеха, коjе ће му моћи створити његова приватна средина”. На краjу jе др. Ћоровић jош jедном нагласио важност приватне инициjативе за промицање Српства. Поводом смрти дубровачке владике Полексиjе Тодоровић, ћерке Матиjе Бана упутио jе телеграм саучешћа Душан Башић, претседник Матице српске у Дубровнику. Полексиjа Бан била jе удата за Стеву Тодоровића, истакнутог националног и соколског прегаоца и до смрти живела jе у Београду. (8)

Поводом тридесет година делатности Матице Српске у Дубровнику у листу „Дубровнику” истакнуто jе : „Неопростив jе гриjех да се на мjеродавним мjестима не поклања она пажња према овоj нашоj културноj и националноj установи, коjа преставља jедну врло значаjну тековину наших предратних времена и прегнућа, и да jоj се, због тог немара или несхваћања, онемогућуjе њено, за нас у овим краjевима потребно, културно дjеловање, и да покраj свог богаства опет остаjе сиротица.”(9)

За редовне чланове Краљевске Српске Академиjе Наука изабрани су 16. фебруара 1940. професори др. Милан Решетар и Марко Мурат. Дубровачке културне и националне установе упутиле су адресу новом академику Решетару у Фиренцу, а њихова делегациjа посетила jе сликара Марка Мурата честитаjући му избор. На поздравну депешу Матице Српске у Дубровнику др. Милану Решетару приликом његовог избора за редовног члана Краљевске Српске Академиjе Наука, госпар Милан jе одговорио: „ …Наjтоплиjе захваљуjем „Матици Српскоj” моjега незаборавнога роднога Дубровника, што се jе сjетила мене врло старога Дубровчанина, …али се веселим, вjеруjте ми, ради нашега Дубровника више него ли ради себе, а особито ми jе мило што jе та иста почаст дата г. Марку Мурату-jош jедном Дубровчанину из броjа старих бораца Срба католика, …” (10)У листу „Дубровник” истакнуто jе : „Одлуке Краљевске Српске Академиjе наука, наjвеће наше научне установе, да у коло своjих редовних чланова уведе два еминентна претставника старе Српске Гарде, видимо jош jедан увjерљиви знак обнављања старих духовних веза по коjима jе Дубровник и за вриjеме дугог ропства успjевао да сачува своjе словинско достоjанство и све оно што га jе чинили великим и привлачним за читав Славенски Југ и за читав културни свиjет.” Док су представници националног Дубровника лично честитали избор Марку Мурату, честитали су писмено др. Милану Решетару и проф. др. Јорjу Тадићу, избор за дописног члана. (11)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске бановине и додељен новоствореноj Бановини Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са отпуштањем државних службеника и прогонима. Упркос прогонима Савjет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославиjа”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио jе годишњицу ослобођења свог града 13 новембар 1940. Лист дубровачких Срба „Дубровник” jе констатовао да док су српска и jугословенска друштва истакла државне заставе „као преставници истинског и правог Дубровника – Опћина и хрватска удружења тог дана давали су изглед потпуно jеднак свим  XIII новембра у бившоj Аустриjи.”(12)

Скромна прослава Дана Уjедињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена jе на свечаност приређену у Соколани у Спонзи.  Лист „Дубровник” писао jе о прослави : „Друштвима коjа би се усудила да не послушаjу …..г. шеф полициjе запретио jе употребом силе и хапшењем чланова управе. … Пред  вратима свих зграда у коjима се налазе нациjонална друштва стаjало jе на дан Уjедињења по два и три полицаjца у униформи или без ње. (13)

Рад Матице престао jе 1941. у НДХ. У саставу Музеjа икона и портрета српско-православне црквене општине у Дубровнику налази се библиотека са око 25.000 свезака закладне установе „Матица српска“.(14)

На стогодишњицу оснивања Матица jе обновљена 3. августа 2009. на скупштини у Београду. На инициjативу др. Петра Милосављевића, на скупу националних прегалаца обновљен jе рад Матице. Привремено седиште Матице jе у Београду. Научни скуп „Љетопис Матице српске у Дубровнику” одржан jе 24. априла 2010. у Земуну. Издавачка кућа Мирослав издала jе заjедно са обновљеном Матицом фототипска издања Матице српске обjављених у Дубровнику од 1909 до 1914. и зборник радова „Љетопис Матице српске у Дубровнику” књига I и II. У Дому Воjске у Београду 3. jуна 2010. представљена су фототипска издања Матице српске у Дубровнику. Матица припрема научни скуп и Зборник о Србима муслиманима.

Саша Недељковић jе члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе
______________________________________________________________________________________________________________
Извори и литература:

1.Унутрашњи правилник „Матице Српске“ у Дубровнику, стр. 24, Марко Цар, „Наше Приморjе“, Српска Дубровачка Штампариjа, 1910, Дубровник; Татjана Ракић, „Матица Српска у Дубровнику“, стр. 12,14,15; Ирена Арсић, „Улога српске православне цркве у оснивању и у раду Матице српске у Дубровнику“, стр.20, „Љетопис Матице српске у Дубровнику“, Зборник радова I, Београд 2010;
2.Ирена Арсић, „Дубровчани и нашjенци: из старога Дубровника“, Ниш 2011, стр. 207; К. Милутиновић, „Матица Српска у Дубровнику“,стр.313, Југословенски књижевни лексикон, Матица Српска, 1971, Нови Сад ; Софиjа Божић, „Срби у Хрватскоj 1918-1929, стр. 305, Београд 2008; „Земљорадникова читанка“, Београд 1925;
3. „Задруга Срба привредника у Дубровнику”, бр. 10, „Дубровник”, Дубровник, 10. априла 1937, стр. 4; „Поновни отвор „Матице Српске у Дубровнику“, „Дубровник”, бр.1, Дубровник, 2 фебруар 1937, стр.2;
4. „Предавање у „Слози” професора београдског универзитета, Др. Хенрика Барића, Дубровчанина”, „Мртви буде успавани Дубровник”, стр. 1,2,3, бр.42, „Дубровник”,  13 Новембар 1937, Дубровник; Никола Жутић, „Српство, либерално jугославенство и хрватство у Далмациjи 1918-1941 .“, стр.205, Љетопис Матице српске у Дубровнику, Зборник радова I,Београд 2010;
5. „Прослава 150-годишњице смрти Руђера Бошковића”, „Дубровник”, 2 фебруара 1937, бр. 1, Дубровник, стр. 3; „Пушкиново вече”, „Дубровник”, 27 фебруара 1937, бр. 4, Дубровник, стр. 7; „Вуково вече”, „Читаоница “Матице Српске”,„Дубровник”, 18. децембар 1937, бр. 47, Дубровник , стр. 4;
6. „Основан jе Савет српских културних установа и друштава …“, „Правда“, Београд, 28.фебруар 1938, стр. 8; „ Савез српских културних установа”, бр. 9, „Дубровник”, 5 марта 1938, Дубровник, стр. 2;
7. „Дубровачке виjести“, стр. 3, бр. 17, „Дубровник”, 30 април 1938, Дубровник;
8. „Скупштина „Савета српских културних друштава и установа”, бр. 6, „Дубровник”, 11. фебруара 1939, Дубровник, стр.4; “Алексиjа Тодоровић, рођ. Бан”, бр. 9, „Дубровник”, 4. марта 1939, Дубровник, стр. 2;
9.“Матица Српска” у Дубровнику”, “Дубровник”, 5 августа 1939, бр.31, Дубровник, стр. 3;
10. „Захвала Госпара др. Милана Решетара”, стр.4,бр.10, „Дубровник”, 9 марта 1940, Дубровник;
11. “Дух нашег старог Пjемонта и Словинске Дубраве”, “Дубровник”, 9 марта 1940, бр. 10, Дубровник, стр. 1; “Дубровачке виjести”,“Дубровник”, 16 марта 1940, бр. 11, Дубровник, стр. 4;
12. „Кроз град и предграђе”, стр. 3 – 4, бр.45, „Дубровник”,16.новембра 1940, Котор-Дубровник
13. „Прослава Дана Уjедињења у Дубровнику”,стр. 4,бр.48, „Дубровник”, 7 децембра 1940, Бокешка штампариjа; „Мозаик данашњице”,стр.3-4, бр.49, „Дубровник”, 14 децембра 1940, Котор-Дубровник;
14. „Дубровник туристички информатор“, Књижара „Иван Горан Ковачић“ – Дубровник 1958, стр. 59;