NE MOŽE HAG DA PIŠE SRPSKU ISTORIJU: „Novosti“ istražuju – šta predviđa vodič za nastavnike i kako „kroji“ gradivo

Kada je u pitanju istorija, presude iz Haga svakako nisu dovoljan izvor za istorijsku građu. Istoriju ne pišu sudovi, niti politički moćnici kakvi su oni koji stoje iza haškog mehanizma.

Ovim rečima istoričari i advokati koji su dobro upoznati sa suđenjima u Hagu, komentarišu program pod nazivom „Vodič za nastavnike istorije – kako koristiti arhivsku građu za podučavanje istorije o sukobima devedesetih“ koji je pokrenuo Mehanizam za krivične sankcije za bivšu Jugoslaviju.

U Mehanizmu tvrde da je priručnik namenjen nastavnicima istorije koji žele da unaprede svoja znanja i veštine u korišćenju arhivske građe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kada pripremaju časove istorije o sukobima iz devedesetih. Za Zorana Živanovića koji je radio kao advokat u više procesa u Haškom sudu neprihvaljivo je da presude iz Haga budu dovoljan izvor za istorijsku građu. On upozorava da su sudije imale pravo da kvalifikuju određene zločine – na primer – kao genocid, što su uradili u slučaju Srebrenice, a taj termin je sporan iz mnogo razloga.

– U svakoj presudi o Srebrenici pominje se različit broj žrtava, pa koji su onda uzeli za priručnik – pita u izjavi za „Novosti“ ovaj advokat. – Za naše pravnike kažu da su pristrasni, ali i mnogi strani pravni stručnjaci koji su neutralni imaju isto mišljenje.

Takođe, Živanović kaže da bi priručnik mogao biti od koristi ukoliko bi postojao predmet koji se zove Haški tribunal, jer bi mogla da se proučava metodologija rada.

– Ali, ako je u pitanju istorija, presude iz Haga svakako nisu dovoljan izvor za istorijsku građu – ističe Živanović. – Stranke dolaze do određenih dokaza, prezentuju one koje im odgovoraju u procesu, ostale ne pokazuju i sud donosi odluku. Presuda nije puna istorijska istina.

Istoričar prof. dr Miloš Ković podseća da se Mehanizam za krivične sankcije za bivšu Jugoslaviju, još u vreme dok se zvao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, suočio sa pitanjem da li bi trebalo da se bavi istorijom.

– Poučeni neuspesima sa optužnicama protiv Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, koje su više ličile na paraistorijsko štivo o zlim Srbima, nego na sudske akte, njihovi stručnjaci savetovali su im da se okanu srpske istorije i da se koncentrišu na utvrđivanje krivice u konkretnim slučajevima – kaže Ković za naš list.

Očigledno je, dodaje on, da ih ni u Sudu ni u Mehanizmu nisu poslušali, jer, time bi se odrekli svog osnovnog zadatka: dokazivanja da su za sve ratove i zločine na Balkanu, od 1912. do danas, krivi Srbi.

– Time je trebalo sakriti odgovornost NATO zemalja, kojima je trebalo obezbediti moralni izgovor za buduće oružane agresije, ali i lokalnih secesionista, koji su razbili Jugoslaviju – kaže Ković. – Svaki istoričar zna, međutim, da su ratovi posledice niza složenih uzroka. Istoriju, jednostavno, ne pišu sudovi, niti politički moćnici, kakvi su i oni koji stoje iza haškog Mehanizma.

Naš sagovornik upozorava da su u našem školskom sistemu uveliko zaživeli projekti u kojima Mehanizam i njegovi NATO finansijeri obučavaju srpske nastavnike istorije da našoj deci predaju „hašku istoriju“, po kojoj su njihovi preci bili ratni zločinci, a ne heroji i mučenici.

– Srpski izvršioci odavno su pronađeni, nevladine organizacije su oformljene, seminari su besplatni i kroz njih sada prolaze desetine nastavnika. U toku je, dakle, velika borba za istoriju, istinu, struku, ali i za duše naše dece – kaže Ković.

U Haškom mehanizmu ističu da su vodič izradili u saradnji sa Evropskim udruženjem nastavnika istorije i predstavnicima udruženja nastavnika iz cele bivše Jugoslavije. Iz Srbije su u tom poslu učestvovali Marko Šuica, profesor istorije na Filozofskom fakultetu i Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije u OŠ „Branko Radičević“ u Batajnici.

– Priručnik će biti publikovan do sredine juna, kada će biti poznato više detalja, regionalnog je karaktera i namenjen je svim nastavnicima istorije u zemljama bivše Jugoslavije – kaže Todosijević za „Novosti“.

On napominje da upotreba priručnika u školama nije obavezna, da njegov sadržaj neće jednog dana postati i deo gradiva iz istorije, a da nastavnici mogu da ga koriste, ali ne moraju. Ovaj projekat finansira Evropska unija.

Izvor: NOVOSTI