Предраг Лозо, секретар УГ Јадовно 1941. – говор на отварању изложбе Моjе Јадовно у Културном Центру Новог Сада.
Ова изложбена поставка jе покушаj да се обjасни никада до крajа обjашњиво…
Она jе покушаj да вратимо дуг коjи имамо према истини и нашим прецима и покушаj да се оперемо од заборава, како сам недавно чуо да га назваше, старе људске страсти. Истовремено jе и вапаj да не заборавимо ниjедну невину жртву, те да jоj поново покушамо вратити име, животну причу, поглед, као и национални и вjерски идентитет због коjег jе и страдала, али и достоjанство коjи су jоj нажалост ускраћивани и након злочина. Свакако смо свjесни, да jе такав приступ, детерминисан историjском и методологиjом мемориjализациjе уопште, условљен врстом и обимом историjских извора коjе смо имали на располагању као и специфичношћу одабраног медиjа на освоjеврстан начин, селективан и ограничаваjући, поготово ако се узме у обзир жеља да се на релативно малом простору што обjективниjе и комплетниjе прикажу историjски процеси дугог траjања.
Др Душан Басташић, др Андреj Фаjгељ и Предраг Лозо
Разматрање сурове стварности 132 дана помрачења људске савиjести, смишљеног и оствареног злочиначким умом и безумом у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг , у комплексу претечи Јасеновца, морало jе поред поменуте суштине рехуманизациjе жртве да узме у обзир вишевиjековну идеолошку „увертиру“, као и шири контекст геноцида над Србима, Јевреjима и Ромима. Морали смо сви заjедно видjети и злочин и злочине након оног наjмонструозниjег, овоземаљског животоузимаjућег, а то jе злочин над истином о страдању коjа jе преламана, циjепана и пригушивана кроз идеолошке призме на лоботомираjућоj основи. На срећу било jе и супротних примjера, иако риjетких. И можда баш данас, захваљуjући њима, поред осjећаjа људске и моралне одговорности, трагамо jош jаче за истином и недостоjни покушавамо да jе ширимо колико jе то у нашим моћима.
Жељели смо показати да ни данас, нажалост, потомци и поштоваоци жртава као и истраживачки кругови, нису без препрека у борби за истину жртве и страдања, што jе резултат, како вриjедносних окова прошлости, тако и нових-старих збивања 90 – тих па на овамо, коjе подржава и оваj пут прелама (видjели смо ево недавно драстично и пластично) нека нова свjетска правда коjа jе све само то не. Ова изложба jе, такође, своjеврстан знак питања зашто нам се такве ствари дешаваjу континуирано виjековима кроз мање или више сличне облике и имамо ли права да такав континуитет не примjетимо и jасно га не покажемо. Она jе и скроман покушаj ауторског тима (коjи чине др Душан Басташић, колега Драгослав Илић, моjа маленкост) да се запитамо имамо ли као народ права или боље речено суицидне лудости да ћутећи о оваквим страшним злочинима неко ново покољење, не дао Бог, ставимо пред страшни усуд физичког уништења, али и уништења основних људских и божиjих вриjедности мира и живота кроз њега међу људима, вриjедностима коjе су нераздвоjиве од сазнања о истини.
Искористио бих прилику, да свима онима коjи су пориjеклом из тих краjева, али и свима онима коjи су срцем и душом са нама, честитам Крсну славу Републике Српске и њен 21. рођендан, jер jе она важан државотворни чинилац и резултат борбе против геноцида и да вас jош jедном све поздравим радосним хришћанским поздравом МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ.
У Новом Саду 10. jануар 2013.
Везане виjести:
ФОТО-ГАЛЕРИЈА : 10.01.2013. Отварање изложбе Моjе Јадовно у Новом Саду
Видео прилог „Новосадска тв“ о изложби Моjе Јадовно
Марко Ковачевић: О Изложби „Моjе Јадовно“ у КЦНС
ИЗЛОЖБА О УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА У ЈАДОВНУ
Нови Сад: отворена изложба Моjе Јадовно
Каталог изложбе „Моjе Јадовно“
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“