Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

НАВРШИЛО СЕ 27 ГОДИНА ОД УБИСТВА 18 ЦИВИЛА ИЗ СЕЛА КЛИСА И КИП

Датум објаве: недеља, 18 новембра, 2018
Величина слова: A- A+
Марино село, гробље
Марино село, гробље

Данас се навршава 27 година од монструозног убиства 18 српских цивила из западнославонских села Клиса и Кип, које су починили припадници хрватске војне полиције у затвору “Рибарска колиба” у Марином Селу, саопштио је Документационо информациони центар “Веритас”.
“Веритас” подсјећа да су припадници хрватске војне полиције у периоду од 12. до 18. новембра 1991. године ухапсили 24 српска цивила у селима Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, довели их у Марино Село, затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба”, гдје су их психички и физички малтретирали.

“Мучили су их потапањем у води, прикључивањем на индукторску струју, одсјецањем ушију, резањем по прсима и ставаљењем соли на ране, газили су их ногама, ударали металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док је 18 ликвидирано, с тим да се за тијелима петорице још трага”, наводи “Веритас”.

У селу Кип цивили су похапшени под сумњом да “скривају оружје војног поријекла”, а у Клиси због “измјештања становништва”.

Жупанијски суд у Осијеку је у јуну 2011. године за ликвидацију цивила у селима Клис и Кип осудио двојицу од шесторице оптужених припадника војне полиције ЗНГ.

Томица Полето осуђен је на 15 година, а Жељко Тутић на 12 година, док су двојица у недостатку доказа ослобођени оптужбе, а против трећег је оптужба одбијена због застаре кривичног гоњења. Пресуду је потврдио Врховни суд Хрватске у децембру исте године.

“Веритас” подсјећа да су у периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. у логорима “Рибарска колиба” у Марином селу и “Стара циглана” у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намјене хрватског МУП-а Хрватске под командом Tомислава Мерчепа, ликвидирано више од 100 жртава, углавном цивила српске националности.

Већина ликвидираних потиче из западнославонских насеља са подручја Пакраца и Дарувара, али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб. Сва ова насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насиљу хрватских оружаних формација, наводи се у саопштењу.

“Веритас” додаје да су послије хапшења, без судског налога, Срби довођени у та два логора, појединачно или у мањим групама, задржавани неколико дана и послије страховите тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени на стратишта и ликвидирани.

“За те злочине Жупанијски суд у Загребу је 2005. године, након дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића на казне затвора од три до 12 година због убиства непознатог мушкарца и незаконитог лишавања слободе и изнуде тројице Срба, који су у октобру 1991. доведено из Загреба у Пакрачку пољану, гдје су их ликвидирала непозната лица”, напомиње “Веритас”.

Према наводима “Веритаса”, Жупанијски суд у Загребу је у мају 2016. године неправоснажно осудио Мерчепа на пет година и шест мјесеци затвора, јер “није спријечио подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено”.

Из чињеничног описа пресуде изостављено је 20 жртава, за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.

Врховни суд Хрватске је пресудом из фебруара 2017. године преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на седам година затвора, коју, умјесто у затворској ћелији, повремено “издржава” у елитној бањи Крапинске топлице, подсјећа “Веритас”.

У првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих, који је кулминирао након оснивања поменутих логора, на подручју општина Дарувара, Грубишног поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички су очишћена 193 насеља /10 градских и 183 сеоска/ у којима је уништена већина кућа и имовине.

Уништено је или оштећено и 27 православних храмова, док је ово подручје, због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није вратила на своја имања.

Извор: СРНА




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top