Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

НАВРШИЛО СЕ 27 ГОДИНА ОД УБИСТВА 18 ЦИВИЛА ИЗ СЕЛА КЛИСА И КИП

Датум објаве: недеља, новембар 18, 2018
Величина слова: A- A+
Марино село, гробље
Марино село, гробље

Данас се навршава 27 година од монструозног убиства 18 српских цивила из западнославонских села Клиса и Кип, које су починили припадници хрватске војне полиције у затвору “Рибарска колиба” у Марином Селу, саопштио је Документационо информациони центар “Веритас”.
“Веритас” подсјећа да су припадници хрватске војне полиције у периоду од 12. до 18. новембра 1991. године ухапсили 24 српска цивила у селима Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, довели их у Марино Село, затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба”, гдје су их психички и физички малтретирали.

“Мучили су их потапањем у води, прикључивањем на индукторску струју, одсјецањем ушију, резањем по прсима и ставаљењем соли на ране, газили су их ногама, ударали металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док је 18 ликвидирано, с тим да се за тијелима петорице још трага”, наводи “Веритас”.

У селу Кип цивили су похапшени под сумњом да “скривају оружје војног поријекла”, а у Клиси због “измјештања становништва”.

Жупанијски суд у Осијеку је у јуну 2011. године за ликвидацију цивила у селима Клис и Кип осудио двојицу од шесторице оптужених припадника војне полиције ЗНГ.

Томица Полето осуђен је на 15 година, а Жељко Тутић на 12 година, док су двојица у недостатку доказа ослобођени оптужбе, а против трећег је оптужба одбијена због застаре кривичног гоњења. Пресуду је потврдио Врховни суд Хрватске у децембру исте године.

“Веритас” подсјећа да су у периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. у логорима “Рибарска колиба” у Марином селу и “Стара циглана” у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намјене хрватског МУП-а Хрватске под командом Tомислава Мерчепа, ликвидирано више од 100 жртава, углавном цивила српске националности.

Већина ликвидираних потиче из западнославонских насеља са подручја Пакраца и Дарувара, али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб. Сва ова насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насиљу хрватских оружаних формација, наводи се у саопштењу.

“Веритас” додаје да су послије хапшења, без судског налога, Срби довођени у та два логора, појединачно или у мањим групама, задржавани неколико дана и послије страховите тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени на стратишта и ликвидирани.

“За те злочине Жупанијски суд у Загребу је 2005. године, након дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића на казне затвора од три до 12 година због убиства непознатог мушкарца и незаконитог лишавања слободе и изнуде тројице Срба, који су у октобру 1991. доведено из Загреба у Пакрачку пољану, гдје су их ликвидирала непозната лица”, напомиње “Веритас”.

Према наводима “Веритаса”, Жупанијски суд у Загребу је у мају 2016. године неправоснажно осудио Мерчепа на пет година и шест мјесеци затвора, јер “није спријечио подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено”.

Из чињеничног описа пресуде изостављено је 20 жртава, за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.

Врховни суд Хрватске је пресудом из фебруара 2017. године преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на седам година затвора, коју, умјесто у затворској ћелији, повремено “издржава” у елитној бањи Крапинске топлице, подсјећа “Веритас”.

У првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих, који је кулминирао након оснивања поменутих логора, на подручју општина Дарувара, Грубишног поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички су очишћена 193 насеља /10 градских и 183 сеоска/ у којима је уништена већина кућа и имовине.

Уништено је или оштећено и 27 православних храмова, док је ово подручје, због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није вратила на своја имања.

Извор: СРНА




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top