Пред Вишим судом у Београду у понедељак ће сведочити Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида, као и за сада неименовани сведок из Словеније
Сведочењем Вељка Ђурића Мишине, директора Музеја жртава геноцида, у понедељак ће у Вишем суду у Београду бити настављен судски процес по захтеву за рехабилитацију Милана Недића.
На шестом рочишту ће се појавити и један од сведока који је 1941. године прогнан из Словеније, која је тада подељена између Италијана и Немаца, најавио је Александар Недић, праунук Милана Недића и један од подносилаца захтева за рехабилитацију. Он није желео да открије идентитет овог сведока јер је, како каже, реч о старијој особи, нарушеног здравља.
У понедељак ће бити прочитана и судска одлука којом је одбачен захтев за мешање у поступак који су поднели представници Савеза јеврејских општина Србије и Јеврејске општине Београд.
Јеврејска општина Београд је крајем прошле године поднела захтев да јој се додели улога умешача, што значи да су желели да ступе у парницу на страни неког од учесника у спору.
Истовремено је Савез јеврејских општина захтевао укључивање Тужилаштва у овај процес, што би омогућило саслушавање њихових сведока.
Оба захтева суд је одбацио уз образложење да је рехабилитација ванпарнични поступак који не познаје супростављене странке, а самим тим ни институцију умешача.
Александар Недић је објаснио да ће на следећем рочишту позвани сведоци који ће наставити да доказују да Милан Недић, као ни остали чланови његове „Владе народног спаса”, нису имали ништа са Холокаустом.
– Већ смо успели да докажемо да Недић није имао везе са логорима који су отворени у Србији, нити са истребљењем Јевреја. Дао је све од себе да заштити народ. Примио је 35.000 прогнаних Словенаца и 400.000 Срба из НДХ. О свима њима је наша држава бринула – наглашава наш саговорник.
Он тврди и да је сваки државни службеник, који је и прогнан из НДХ, и даље примао плату. Тадашња власт, како каже, водила је рачуна да барем један члан сваке породице у Србији буде запослен.
На последња три рочишта пред Вишим судом сведочили су историчари Бојан Димитријевић и Драган Алексић, сарадник у Институту за савремену историју. Обојица су истакли да је Недић сарађивао са Немцима, али да је то чинио ради спасавања српског становништва од одмазде.
Осим тога, тврдили су да Недићева влада није одговорна за Холокауст и да он није имао контролу над Специјалном полицијом којом је управљао немачки генерал.
Бојан Димитријевић је пред судом објаснио да постоји тенденција да се Србима припише Холокауст, што је оценио скандалозним. Он је нагласио да се у тадашњој, окупираној, Србији могу уочити елементи антисемитистичке пропаганде, али, како је рекао, то није исто као убијање људи.
Због ставова о Недићу, Бојан Димитријевић је искључен из Демократске странке.
Током овог процеса рехабилитације, између осталих, сведочила је монахиња Босиљка Кујунџић (88) тврдећи да је захваљујући Недићу спасена из логора Топовске шупе и смештена у једну београдску породицу.
Са мајком, која је одбила да се покатоличи, и пет сестара из Сарајева она је 1941. године транспортована у поменути логор. Ова монахиња је тада изјавила да познаје велики број породица којима је Недић тада помогао.
Прво рочиште у овом поступку одржано је 7. децембра 2015. године, седам година након што су захтев за рехабилитацију Милана Недића поднели Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић.
Овај процес обележили су протести десничарских и комунистичких организација испред Вишег суда којима је то био окидач за међусобне вербалне обрачуне.
Аутор: Јелена Попадић
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести:
Јеврејска општина против Недића | Јадовно 1941.
Историк и Недић | Јадовно 1941.
Недић или ватиканско-коминтерновски розаријум мејнстрим …
Праунук Милана Недића: Мој прадеда је спасао 1.300 јеврејске …