Naša srca bila jača i od NATO avijacije

Potpukovnik pilot Predrag Milutinović, za „Novosti“, o tome kako je u martu 1999. prvi uzleteo protiv alijanse. Kada Srbija zove, ne možemo reći ne. Nijednog trenutka se nismo uplašili

NE, nijednog trenutka nisam razmišljao da li je to let u smrt i hoću li ću preživeti „susret“ sa NATO avijacijom. Te večeri, 24. marta, poleteo sam sa aerodroma „Ponikve“ da im dokažem da mi srpski piloti nismo „mačji kašalj“, da smo pilotski osposobljeniji od njih, da smo patriote, da imamo ponos i hrabro srce. Da ćemo junački braniti svoju otadžbinu svesni da su nadmoćniji i tehnički opremljeniji, ali da nas Srbija zove i da mi tom pozivu nikada nećemo reći ne.

Ovako se svog prvog borbenog leta na avionu „MiG 29“, u veče 24. marta 1999. godine, seća potpukovnik-pilot Predrag Milutinović, među kolegama poznat kao Pera Grof. Danas, 17 godina posle NATO agresije, kaže da bi učinio isto, da se nijednog trenutka ne bi dvoumio.

– O svom životu uopšte nisam razmišljao – nastavlja Milutinović. – Strepeo sam samo da neću moći da uzletim, jer su „Ponikve“ već bila pogodila dva „tomahavka“. Okršaja se nisam bojao. A kad smo se „sreli“ pokazao sam im svu manevarsku i borbenu obučenost srpskih pilota, čak i na avionu koji nije bio potpuno tehnički ispravan. Vrlo brzo, gore na nebu iznad moje otadžbine uleteo sam u gnezdo od 30 njihovih aviona. Manevrima sam izbegao sve njihove projektile, ali nažalost, iako sam imao priliku da gađam, nisam mogao da ispalim naoružanje jer mi je radar bio neispravan.

Po obavljenom zadatku, naš sagovornik je krenuo prema bazi, sletao je i bio na svega 600 metara iznad tla, kada je zbog otkazivanja generatora naizmenične struje avion pogođen. Major Predrag Milutinović spasao se katapultiranjem.

– Mnogo je, posle rata, bilo priča i rasprava o ispravnosti naših „MiG 29“, ali ne želim o tome da diskutujem – priča Milutinović. – I dan-danas, kao vojnik-pilot Srbije, najponosniji sam što niko od nas nije odbio da poleti. Što smo disali i mislili kao jedan, od mehaničara do pilota. Što nismo imali dilemu da li treba ući u nebeski megdan sa NATO avijacijom. To što nismo dobili zlatne pilotske značke i što su s vremenom, tiho, naši podvizi i žrtve – skrajnuti, pričaćemo drugi put. Kada je Srbija zvala, niko od nas nije rekao neću. To je naša ocena na ispitu rodoljublja.

O istinskom podvižništvu srpskih pilota tokom NATO agresije govorilo se minulih dana i u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu, u okviru manifestacije „Sećanje na branioce otadžbine – vazduhoplovstvo i PVO tokom NATO agresije“.

– Oni su srpski vitezovi, istinski sinovi neba, podvižnici – kaže Petar Nedeljković iz Muzeja vazduhoplovstva. – Oni su sve to znali, ali su bez dvoumljenja uzletali. Već, uveče, 24. marta 1999. poletela su četiri borbena aviona tipa „MiG-29“. Sva četiri su oborena, ali su se piloti spasli. Major Ilja Arizanov se spasao katapultiranjem i posle dva dana skrivanja od albanskih terorista domogao se aerodroma u Prištini. Preminuo je, nažalost, vrlo mlad septembra 2011. u 51. godini. Spasli su se i major Nebojša Nikolić, Dragan Ilić i Predrag Milutinović.

Dve noći kasnije, 26. marta 1999, podseća naš sagovornik, pogođena su dva aviona, kojima su upravljali major Slobodan Perić i kapetan prve klase Zoran Radosavljević. Kapetan Radosavljević, najmlađi pilot „MiG 29“, je poginuo, dok se major Slobodan Perić spasao katapultiranjem. Ovom istinskom junaku, kaže, smrt je potpisala životnu priču u saobraćajnoj nesreći krajem maja 2010. godine. Komandant lovačkog puka, major Milenko Pavlović, poginuo je, 4. maja 1999. Bio je pilot kakvog Srbija dugo neće imati…

MAKETE OD LIMA IZ „NOVOSTI“

U MUZEJU vazduhoplovstva u Beogradu, čuva se originalna maketa aviona „MiG-29“, napravljena kao „mamac“ za NATO projektile.

– To je jedna od šest maketa koje smo napravili 1998. godine – kaže potpukovnik Đorđe Ivanov, njihov idejni tvorac. – Ostalih pet, dok su bile na aerodromu Batajnica, uništili su NATO projektili. Te makete smo pravili u jednoj fabrici nameštaja u Staroj Pazovi, od drveta i štamparskog lima. svaki je koštao oko 1.500 nemačkih maraka, dok je svaki projektil koji ih je gađao misleći da su pravi, koštao oko 250.000 dolara. Najviše štamparskog lima, pun kamion, dobili smo krajem 1998. godine baš od „Večernjih novosti“.

HEROJI ZA VEČNOST

ŽELIM da se znaju i nikada ne zaborave imena mojih kolega, koji su 1999. godine bili piloti aviona „MiG 29“ – ponosno govori Predrag Milutinović.

– Pre svih Milenka Pavlovića i Zorana Radosavljevića, koji su svoje živote dali za otadžbinu, ali i Ilje Arizanova, Nebojše Nikolića, Slobodana Perića, Dragana Ilića, Abdula Emetija, Ljubiše Kulačina i Bore Zoraje. Oni su vitezovi za ponos Srbije, heroji za večnost.

Autor: Jelena Matijević

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

VIDEO: Ovako je govorio srpski oficir pred okršaj sa NATO-om

Kako se „noćni soko“ strmoglavio u blato

Ispovesti pukovnika nema ko da čuje

Heroj na ivici očaja