Наша мртва деца

Живимо у земљи у коjоj jе бешћутна, корумпирана, злочиначка, продана власт у нама грађанима Хрватске убила све људско. Што jе с нама Хрватима? Ми нисмо потомци жртава, ми смо потомци злочинаца. У каквом
смо ми стресу? Наши су преци осуђени, довиjека проклети, зашто шутимо?

Живимо у земљи у коjоj jе бешћутна, корумпирана, злочиначка, продана
власт у нама грађанима Хрватске убила све људско. Постали смо бешћутни
попут наших политичара коjима никад доста лове и моћи. Бешћутни попут
таjкуна коjи преко лешева немоћника улазе у своjе дворце да би тамо
крвавим рукама миловали главе своjе унучади. Зликовци коjи су поклонили
Хрватску зликовцима заклонили су нам очи прљавом крпом, зачепили су нам
уста смрдљивом штрацом. Не видимо. Не чуjемо. Ниjеми смо.

Данас су Жидови, мислим на нацистичку жидовску власт
коjа уништава Газу, ракетом погодили главну болницу у Гази. Тренутно
тврде да су jе, забуном, разорили Палестинци. За коjи ће сат обjавити да
су jе морали срушити jер су се тамо сакривали “терористи”. Онда ћемо
читати како су болесницима jавили да имаjу пет минута времена да изађу
из болнице коjа ниjе болница него складиште оружjа а они, болесници,
нису болесници него “људски штит”.

Хрватска и даље шути.
Пуховски, прецизниjе, човjек коjи за себе тврди да jе Жидов, на свим jе
хрватским телевизиjама три пута тjедно. О свему све зна. Зашто нам се не
jавља ових дана? Једном се jавио. Зашто се не jавља сваки дан? Нацисти
убиjаjу дjецу сваки дан. А они Голдстеини? Сви напамет знаjу име и
презиме сваког НДХ злочинца.

Гдjе су ти Голдстеини? Докторирали
су на хрватском Злочину. Да ли jе злочин само кад Анте четрдесет и прве
пререже врат Зиммерманну или jе злочин и кад 2014. Зиммерманн у крваву
хрпу меса претвори петогодишње диjете? Па тако тисућа пута? Да тисућу
пута? Никоме не пада на краj памети броjити жртве жидовског државног
тероризма.

У мишjу су се рупу сакрили хрватски голдстеини. Ја и
нитко нормалан од њих нисмо друго ни очекивали. У њиховим главама усташе
jош нису обрисале своjе крваве каме. Голдстеини су потомци жртава, грче
се у седамдесетогодишњем стресу, пред очима су им лешеви мртвих
предака, ишчупани златни зуби из устиjу њихових наjдражих, jош у носу
осjећаjу смрад спаљених тиjела своjих маjки. Њима мртва палестинска
дjеца лиjече вjечне ране. Морамо их разумиjети, сиротане.

Што jе с
нама Хрватима? Ми нисмо потомци жртава, ми смо потомци злочинаца. У
каквом смо ми стресу? Наши су преци осуђени, довиjека проклети, зашто
шутимо? Нама стрес не може бити лажни алиби. Смакнимо прљаву крпу са
очиjу, испљунимо гадни чеп из уста, вриснимо! Свако мртво палестинско
диjете морало би бити рана на нашем срцу. Ми не бисмо смjели мислити
попут њих да jе убиjање палестинских трудница jедним метком уштеда на
мунициjи.

Зашто смо толико без маште? Погледаjмо у очи своjу
дjецу или у очи своjе тек рођене бебе. Замислимо да гледамо у њихове
мртве очи. Да смо у Гази, умрли бисмо мирниjе са мртвом дjецом у
загрљаjу кад бисмо знали да негдjе далеко постоjе људи коjи суосjећаjу
са нама у нашим посљедњим тренуцима.

Зато вечерас, кад будемо
гледали Дневник, ако будемо видjели како гори главна болница у Гази,
загрлимо своjе диjете и шапнимо му у ухо, срце, твоjа мама се стиди.
Злато, твоме тати очи падаjу од срама. Заплачимо тамо пред краj
Дневника, ако будемо видjели болницу у пламену.

Учинит ћемо мали корак за душе мртве палестинске дjеце али велики корак за спас душе своjе.

Пише: Ведрана Рудан

Извор: Вечерње Новости

Везане виjести:

ХРВАТСКА НА ТЕКОВИНАМА НДХ (1)

У Теслином родном Смиљану, Независна Држава Хрватска jе побила 119 његових презимењака

СВЈЕДОЧЕЊЕ О СТРАДАЊУ СРБА У ХРВАТСКОЈ