fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Народно-одбрамбени течајеви Соколске жупе Београд

Одбрамбени течај жупе Београд 1940
Одбрамбени течај жупе Београд 1940. године

Савез Сокола припремао се за одбрану земље пре Априлског рата 1941. При жупама су организовани народно-одбрамбени отсеци. Д. Станковић, прочелник жупског народно-одбрамбеног одсека, истакао је у свом извештају : „Ми хоћемо борбу, борбу с непријатељима нашег народа и наше државе .. . Ми нисмо хтели ту борбу. Ми смо је дуго избегавали. Али нам је она наметнута. И ми смо је примили, истина, тешка срца, … Јер не треба заборавити да је соколство поникло у борби и да је оно задржало и данас свој борбени карактер.” (1)

Међудруштвени одбор соколских јединица (друштава и чета) у Београду одлучио је да  17 марта 1940. буде одржана смотра свих чланова сокола са територије града Београда.  (2)

Соколска жупа Београд имала је 1940. 46 друштава. Било је 12 друштава у Београду, 2 друштва у Земуну и 1 у Панчеву.  Соколских чета било је 114, у мањим местима, варошицама и селима. На територији Београда, Земуна и Панчева било је свих категорија 7.624 сокола и соколице. Чланова изнад 18 година било је 3.599; нараштаја изнад 14 година 1.524; на децу 2.501. Највише чланова имало је Соколско друштво Београд III (980). (3)

У Југославији је 12 маја 1940. одржана смотра соколства, као прва манифестација стања соколске приправности. Соколи су сматрали да су одговорни за стварање унутарњег фронта, за организацију одбране и отпора. Смотра је успешно одржана у целој земљи, изузев у варошима Бановине Хрватске, где су власти ометале приређивање јавне смотре. У осталим крајевима  Бановине Хрватске смотра је извршена без препрека од стране власти. Београдске и земунске соколске јединице одржале су смотре у соколанама и летњим вежбалиштима. Смотре су биле спојене са предавањима из народно-одбрамбеног васпитања. У Соколском друштву Београд Матица, које је имало велики број чланова,  генерални секретар Савеза Сокола Радмило Грђић одржао је предавање. У Соколском друштву Београд II извршено је гађање из пушака, предавање за соколице о бојним отровима и евакуацији.  У Соколском друштву Београд III одржано је предавање о народно-одбрамбеном раду, рецитовање „Како се васпитала предратна омладина”. У Соколском друштву Београд IV извршено је такмичење на стрелишту свих припадника до 35 година. Старији су гађали из ваздушних пушака. Изведена је и ратна служба “освајањем” Бановог брда и друге ратне вежбе.  …. . Соколско друштво Земун I извело је на смотри гађање. Предавано је о бојним отровима и лекарској помоћи за соколице. (4)

Соколски рад на припреми одбране земље наставио се и после смотре. Начелници и начелнице свих соколских јединица жупе Београд зборовали су 19. маја 1940. у Београду у Дому Соко Матице. На збору су били присутни изасланици Савеза Сокола Грђић и Ковач. Зборовање је одржано под председавањем начелника жупе Максимовића и начелнице Вучковић. Предавало се о народно-одбрамбеном раду. После подне збор је настављен на стрелишту код Цареве ћуприје, где је извршена обука у гађању. (5)

Сви чланови народно одбрамбеног одсека Жупе Београд целе године су недељом вежбали гађање на стрелишту код „Цареве ћуприје”. Стрељачки одсек Соколског друштва Београд-Матица преко целог лета 1940. вршио је обуку у гађању из малокалибарске и војничке пушке, тако да је 209 чланова, чланица и нараштаја оспособљено за руковање и гађање из војничке пушке, а 110 нараштајаца и деце за гађање малокалибарском пушком. Референт стрељачког одсека био је мајор Рада Косовић. Жупске стрељачке утакмице одржане су 29 септембра 1940. на војном стрелишту у Јајинцима. Одржано је такмичење са војничком пушком на растојању од 200 метара. Захваљујући мајору Косовићу добијени су камиони који су све такмичаре одбацили на стрелиште и вратили их назад. Соколи су спроводили течајеве за соколску одбрамбену приправност. У Савезу сокола одржан је једномесечни течај из народне одбране за путујуће предњаке из свих жупа (6).

Жупа Београд организовала је од 2 до 18 јула 1940. у Београду течај за инструкторе. Течај је припремио Стручни одбор жупе, а водио је Фрања Жиц. Трошкове је сносио Технички одбор Савеза Сокола. Учествовало је око 32 члана из свих јединица Жупе (друштава и сеоских чета) који нису били војни обвезници. Предавачи су били соколски радници, официри и инжињери Аеро-клуба. Течај је био завршен заједничком вечером, којој је присуствовао старешина жупе Велимир Поповић, са члановима управе и Стручног одбора. (7).

У оквиру припрема Савеза Сокола за одбрану земље, при жупама су организовани  народно-одбрамбени отсеци. Њихов задатак био је да у оквиру жупа организују  народно-одбрамбене течајеве.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије                                                                                       

Напомене :

  1. Д. Станковић, Извештај Народно-одбранбеног отсека”, Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940 године”, „Око Соколово”,  Београд, 1 април 1940, бр. 4, стр. 40;
  2. Соколска смотра у Београду”, . „Соколски гласник“, Београд, 15 март 1940, бр. 11, стр. 5;
  3. Јм, „Годишња скупштина соколске жупе Београд”, „Соколски гласник“, Београд,12 април 1940, бр. 15, стр. 1;
  4. И. Седлачек, Величанствени успех смотре соколске приправности, у недељу, 12 маја”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 1,2;
  5. И.С, Збор начелника и начелница београдске соколске жупе”, „Соколски гласник“, Београд, 24 мај 1940, бр. 21, стр. 3;
  6. „Соколски живот”, „Око соколово”, Београд, 1940, бр.3; Вести Соколског друштва Београд-Матица, „Око Соколово”, Београд, 1940, бр.7, стр.119; Вести Соколског друштва Београд-Матица, „Око Соколово“,Београд,  9 октобар 1940, бр.8,  стр.138; „Жупске стрељачке утакмице”, „Око Соколово“, Београд,  9 октобар 1940, бр.8, стр.136;
  7. „Соколски живот”, „Око соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр.7;

 

Везане вијести:

Соколска помоћ страдалницима из Бановине Хрватске | Јадовно …

Савез сокола од забране 1941. до 2015. | Јадовно 1941.

Соколска предавања на радио станицама у Југославији …

Соколска жупа Шибеник-Задар | Јадовно 1941.

Напади на чланове Савеза Сокола у Бановини Хрватској …

Соколско друштво Дубровник и сеоске соколске чете | Јадовно …

СЛОВЕНСКИ БАЛОВИ И ПЛЕСОВИ СОКОЛА | Јадовно 1941.

Неговање традиција ослободилачких ратова у Соколском …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: