Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Narod sav u krpama, opljačkan do gole duše

Datum objave: utorak, 9 februara, 2021
Veličina slova: A- A+

Bio je Veliki rat i Srbija okupirana, uz stradanja ljudi i teror okupatora. Zavladala je pljačka i otimačina narodnog imetka. Ono stoke, hrane, oruđa što se u kućama Srba zateklo, neprijatelj je nemilice otimao. Kao da nije ovamo došao iz bogatih carskih država.

Srpski civili su u okupaciji utočište nalazili i u neuslovnim skloništima (Foto Vikipedija)

„Čim je okupator ušao u zemlju, smesta je ukinuo sve zemljoradničke zadruge, poljoprivredne stanice, voćne i vinogradske rasadnike, a njihovu imovinu, koja je iznosila stotine miliona u zlatu, prosto je opljačkao i ostavio bez igde ičega. Privatnim je licima opljačkao njihovu imovinu: vršalice, plugove, drljače, trijere i vetrenjače… Zatim je pokupljena vuna iz posteljnih stvari: a ona je u našoj zemlji bila u dušecima i jastucima u ogromnoj količini. Potom su pokupljeni svi sudovi od bakra i mesinga, kojih je u našem narodu bila ogromna količina, jer ih je i najsiromašniji čovek čuvao još od Turaka i prinavljao.”

„Opljačkan do gole duše narod je išao sav u krpama, a kad su i one spale, počeo se odevati ne više vunenim odelom već izatkanim od hladne konoplje i još hladnije koprive!”

Ovako je o tome pisao Dragiša Lapčević u svom zapisu „Okupacija” (iz 1922), što prenosi časopis užičkog arhiva Istorijska baština” broj 23.

„Uz pljačku za račun svoje države austrougarski oficiri su pljačkali i za svoj račun, po varoškim kućama sav finiji nameštaj i sve finije stvari. Jedan je oficir pridigao originalnu hrisovulju car Dušanovu koju je kao remek-delo čuvao jedan naš istorik. U Grockoj je bio jedan zlikovac i otmičar Madžar, invalid, koji je prosto od sveta otimao sve što se oteti može, osobito stoku.”

Na meti okupatora, nastavlja Lapčević, našla se i narodna hrana: ispraznio je sve privatne žitnice i koševe, čak i neobrani kukuruz s privatnih njiva kulukom obrao.

„I sve kao ratni plen odvukao, mada privatna imovina ne može biti ratni plen… Ako bi koji sopstvenik što primetio, taj je bio tučen, zatvaran i interniran. Tako dignute hrane, privatne imovine, čini vrednost čitave milijarde. Životne namirnice su za vreme okupacije postigle cenu kakva se nigda ne pamti. Te su cene artiklima koji su od okupatora bili monopolisani isključivo za njegov račun. Takvi su artikli, na primer, brašno koje se moglo samo krijumčarski prodavati, mleko koje se nije moglo kupiti ni za ma kolike pare (sve je bilo poglavito monopolisano za oficirske menaže, a krijumčariti se nije moglo te su bolesnici i deca listom propadali), mast koja je takođe krijumčarena i dostizala visoku cenu.”

Beleži ovaj autor da su svinje već prilikom prodiranja okupatorske vojske pokupljene i oterane u Nemačku, Austrougarsku i Bugarsku.

„Prvih dana vojničkoga nastupanja preko Save i Dunava doneo je ’Vorwäts’ radosnu vest: da je u Berlin i Minhen doterano 7.000 sasvim debelih, zrelih svinja iz Srbije. Posle je neprestano trajao transport, sve dok nisu gotovo sve svinje pokupljene… Goveda su takođe pokupljena, osobito gojazna i krupna, pa su posle podbirana čak i sitna. Na ovce su okupatori osobito bili alavi: osim mesa s ovcama su dobijali vunu i kožu. Gde su mogli pokupili su sve ovce, pa gotovo sve koze… Treba dodati da su i sve konje pokupili, pa su prestarele i nemoćne klali za hranu stanovništvu, koje inače smatra za pogan konjsko meso. Osim toga, rekvirirana je bila sva rakija, sve vino, sve voće, pa i bačve i burad za primanje rakije i vina. Rekvizicija nikome ništa nije plaćana, niti su kakve rekvizicione priznanice izdavane”, piše Dragiša Lapčević.

A kad je srpska vojska nadirala da oslobodi otadžbinu, nastupila je bežanija okupatora. „No ni tu otimačini nije bio kraj: bežeći pod pritiskom, okupator je ipak stigao da opljačka neke porodice i trgovačke radnje”, prenosi zapise o tome „Istorijska baština”.   

Izvor: Politika                                                                          


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top