Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Након уласка у ЕУ права Жидова и других мањина у Хрватској редуцирана и угрожена

Датум објаве: среда, 5 фебруара, 2014
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/ljubo-weiss.jpg

ИНТЕРВЈУ – Данас се обиљежава Дана сjећања на жртве Холокауста.
Тим поводом разговарали смо с Љубом Веисом (Weiss), писцем, публицистом и познатим жидовским активистом.

Сибиз (SEEbiz): Приjе око годину
дана разговарали смо на тему има ли антисемитизма у Хрватскоj. Читам ваше текстове
у међувремену и занима ме оцjена данашњег стања, и аргументациjа!?

Љ.В: Питање садржава и више потпитања, но држимо се кључног: какво
jе стање с антисемитизмом задњих годину, двиjе у Хрватскоj? Нама недостаjу истраживања
на ту тему, уопће нам недостаjу друштвена истраживања. Могу вам стога одговорити,
наравно, у своjе име и исказати доjмове те покушати их образложити. Наjкраће, не
само права и слободе Жидова у Хрватскоj, него замало свих мањина су у пракси редуцирана
и угрожена. Супротно очекивањима уласком у ЕУ Жидови су по мом суду под притиском,
догађаjу се феномени коjи нас требаjу забринути. Двиjе су врсте поjава – jедно су
поjаве коjе се итекако тичу и Жидова, али не спадаjу изравно у комплекс питања о
хрватском жидовству, друго су изравне провокациjе жидовске заjеднице и Жидова као
поjединаца и мањине.

Сибиз: Коjи бисте примjер навели за прву групу?

Љ.В: Примjерице рат ћирилићара и антићирилићара у Вуковару али
и шире, ниjе нешто што изравно утjече на хрватске Жидове, али посредно итекако.
Наиме, ми имамо углавном обиљежена мjеста у Хрватскоj гдjе су некада стаjале синагоге,
а сада су наjчешће изграђене стамбено-пословне зграде на тим мjестима или простор
зjапи празан као онаj у Прашкоj 7, у Загребу. Тамо су двоjезичне плоче, на хрватском
и хебреjском, и колико знам ниjедна се ниjе нашла на удару. Међутим чекићање плоча
у Вуковару изазвало jе одређени страх, jер прскање стакла на таj начин, може изазивати
асоциjациjе на Кристалну ноћ 1938. За мене особно то су наjстравичниjе сцене деструкциjе
након Домовинског рата и намећу озбиљна питања, као и референдуми, прошли и наjављени,
о томе како се хрватска власт и поjедине удруге односе спрам права мањина. И наравно,
укупна друштвена ситуациjа коjу карактеризира морални, економски и политички расап
Хрватске, и гдjе се грчевито тражи кривац, жртвено jање… погодна jе атмосфера да
се за све недаће опет и опет окриве Жидови. Нас jе у Хрватскоj занемаруjући броj,
али читам на многим порталима ноторне антисемитске оцjене – о моћном жидовском лобиjу
у свиjету, опет о енормно богатим Жидовима, заборављаjући да од 13, 2 милиjуна Жидова
у свиjету има итекако много оних Жидова, посебно у Израелу, коjи диjеле судбину
тзв. малог човjека. Колико смо ми Жидови на простору еx-Југославиjе осиромашили
свjедочи и чињеница да jе прошле године отказано дружење Беjахад, жидовска културна
сцена. Манипулациjе с Јасеновцем ширег су значаjа, и не тичу се само Жидова. ЗА
ДОМ СПРЕМНИ на Максимиру ниjе ствар Жидова, али ипак се jедна међународна жидовска
организациjа укључила петициjом тражећи од ФИФЕ ригорозну казну за Шимунића и хрватску
ногометну репрезентациjу.

Сибиз: Друга група jе занимљивиjа jавности и њу занимаjу примjери.

Љ.В: Да, има их доста, али jавност на њих не обраћа довољно пажње;
нажалост, у нас се помало навикавамо да своjеврсно лудило постаjе свакодневица.
Ту су у основи и два става према таквим поjавама – jедни у жидовству сматраjу да
не треба обраћати пажњу на те феномене jер се тек онда диже прашина, а други став
jе да ВЕЛИКО ЗЛО почиње малим злом, и треба га диjагностицирати и сасjећи у кориjену.
Своjим ангажираним текстовима пуно сам ближи овом другом ставу, jер шутња и равнодушност,
нереагирање… jе пут у пакао односно у jош веће зло. Ту мислим да гриjеше и неке
жидовске организациjе и заjеднице, а има и интелектуалне и политичке комоциjе, као
да се ништа или врло мало научило из Шоах. Већ сам негдjе написао да ако Жидови
доживе други Шоах, онда смо га и заслужили.

Сибиз: Још нам не наводите примjере?

Љ.В: Ево, бавим се више година случаjем Ведране Рудан коjа по
шпранци да jе дим над Газом пичкин дим, а дим над Аусцхwитзем вjечни дим, не само
jедном вриjеђа Жидове и нас, потомке преживjелих Холокауста. Написао сам неколико
полемичких текстова на ту тему, осврнуо сам се и на грубу манипулациjу одломцима
дневника Анне Франк, и да jе правне државе, она не би остала само без посла на ТВ
Нова, она би се нашла пред судом. Те увреде немаjу везе са слободом говора или слободом
умjетничког изражавања –оне су jедноставно с оне стране закона и траже санкциjе.
Не може се „шлепати“ на антисемитизам и продавати књиге, што jе краjњи циљ ових
лудости Ведране, како jе крстим у текстовима, Таме Рудан. И умjесто да се то диjагностицира
као проблем, њу се држи у Друштву писаца, њу се као звиjезду позива у Недjељом у
два. Ниjе таjна да jе Интернет група СОЦИЈАЛНО, ЈАСНО И ХРАБРО ЖИДОВСТВО уочи емисиjе
Ну2 тражила да се разговор започне исприком Жидовима и антифашистичкоj jавности,
али ни она, а ни Александар Станковић нису осjећали потребу за тим, већ су тему
жидовства и Израела елегантно заобишли. И на краjу, има итекако квалитетних књижевника
с коректним ставовима према жидовству, али њих нема у Ну2.

Ту jе и примjер хрватске Е-енциклопедиjе коjу зовем У-енциклопедиjа
jер сам анализирао многе саставнице везано за жидовство коjе су неточно, тенденциозно
написане, с позициjа неоусташтва и наци-фашизма. Но, то ваља гледати с аспекта ревидирања
повиjести коjа се ради када jе риjеч о Другом свjетском, посебно о Шоа, И врапци
на крововима знаjу да jе изложбени постав у Спомен подручjу Јасеновац мањкав, не
осликава злочиначки карактер „посаде“ Јасеновца и њихова злодjела. Жидове не занима
спорење хрватских и српских повjесничара, нити политиканство с тим у вези (истине
ради треба рећи да jе заиста створен мит о jасеновачким жртвама, али стари мит не
руши се стварањем нових митова…). На потребу промjене постава Спомен подручjа упозорава
и Ефраим Зурофф, радила jе то и мр. сц. Јулиjа Кош, и многи други, али све остаjе
по старом… и питање jе неће ли младе генерациjе jедном помислити или писати да jе
то био радни логор, и замало одмаралиште, а да су Жидови у њему били привилегирани!

Сибиз: Има ли jош конкретних примjера?

Љ.В: Ево, сад скоро догодио се можда наjвећи скандал у задњу годину
дана – тиче се jедног чланка на порталу дневно.хр гдjе jе аутор на дрзак, ноторно
антисемитски начин фалсифицирао диjелове свете књиге Талмуд. Све слиjедеће под наводницима
jе цитат из наведеног чланка извjесног З.К: „Жидови управљаjу овим свиjетом, сада
знамо и зашто! Наjужасниjе демонске провале скриваjу се у њиховоj светоj књизи Талмуд!“
Почетни дио текста З.К—а гласи:

“Предложите кршћанима да имаjу сексуалне односе са животињама.
Бог jе створио нежидове те иако им jе дао човjечjи облик они су равни са животињама,
jер не доликуjе Жидову да буде служен од стоке. Зато га служе животиње у људском
облику. “Нежидовка у носећем стању има се сматрати као носећа стока. Истребљење
кршћана jе неопходно жртвовање.

Жидови су врло посебан народ. Расиjани су свуда по свиjету и воде
наjвеће компаниjе свиjета. Жидови у своjим рукама држе комплетни банкарски сустав.
Они имаjу потпуну контролу над медиjима што свjетским тако и хрватским. Неки Жидови
су наjбогатиjи људи на планету. Они су владари прошлости, садашњости и будућности.
Владари из сjене. У свакоj компаниjи, влади, на наjвишим позициjама увиjек се скрива
по минимално jедан Жидов. Они су врло повезан народ коjи контролира све, а многи
о томе не знаjу ништа. Људи их већином жале jер су ето били прогањани кроз повиjест…“
и тако даље и тако слично.

Ни Хитлер ни Гоеббелс не би се постидjели оваквих реченица! Ипак
изненађуjе да на то ниjе било неких реагирања, а изостало jе по мени потребно реагирање
Католичке цркве или неке њене институциjе. Своjевремено jе и др. Разум, запосленик
Католичке цркве давао непримjерене изjаве о конц-логору Јасеновац. Иначе, таj портал,
коjи jе у власништву потомака обитељи Гоjка Шушка, када би се радила озбиљна анализа
обjављених садржаjа, обjавио jе низ текстова на штету Жидова, али и антифашиста,
између осталог аутори тамо уопће на разумиjу разлику између стаљинизма, комунизма,
наци-фашизма.. Не памтим ниjедан обjективан текст на том порталу у вези Жидова.
Примjерице, и аутори на том порталу и другдjе стормфронтовски конфабулираjу о некоj
љубави између усташа и Жидова, наклапаjу о Жидовима – генералима у усташкоj воjници,
о женама Жидовкама усташких главешина итд., не знаjући основне поjмове о томе тко
jе Жидов… Популарна jе игра људе коjи немаjу ама баш никакве везе са жидовством
ни данас, ни у прошлости повезивати са жидовством… Осjетљивим темама приступа се
незналачки и тенденциозно, а jедан од таквих jе и етнобизнисмен Јаша Биененфелд,
коjи jе своjевремено Хрватском листу испричао хрпу небулоза. Треба замиjетити, дакле,
да дио одговорности за ове поjаве сносе и неки жидовски дужносници, а ни медиjи
баш често не даjу риjеч онима коjи о тм темама су компетентни говорити и писати.

Сибиз: Тако смо дошли и до можда наjделикатниjег питања – нисте
ли неким своjим чланцима дошли и у израван сукоб „са своjима“?

Љ.В: Прво и наjважниjе, не постоjе по мом суду наши и њихови,
постоjе они коjи су на страни истине и поштења, и транспарентности и они коjи су
на страни неистина, непоштења и мутежи. Познато jе да се замало од повратка из Беча
годинама залажем за двиjе ствари: 1. како нас jе Жидова мало, бар да сурађуjемо
на поjединим проjектима, мислим на проjекте двиjу сукобљених жидовских страна. Ако
се пажљиво анализира моjе писање и обjављивање замиjетит ћете да до задњих мjесеци
НИКАДА нисам писао о расколу унутар жидовске заjеднице Хрватске, увjерен да jе то
питање коjе се рjешава унутар обитељи, Међутим, ако се питања не рjешаваjу, ако
смо дио хрватског сустава онда ћемо уважавати таj сустав и градити, а не ловити
у мутном и бити држава у држави.То не значи асимилациjу, то значи окупљати све креативне
жидовске и нежидовске снаге, и примjерице што приjе почети изградњу на простору
у Прашкоj 7 у Загребу, и затворити ту урбану рану у самом средишту Загреба. Јер,
парцела у Прашкоj 7 формално jе враћена Жидовскоj опћини Загреб, а не групи етнобизничара
коjима jе циљ НЕ градити. Запрепастио ме jе рабин Прелевић коjи jе jавно у емисиjи
ХРТ-а изjавио да нам не треба синагога у Прашкоj 7, него да то овиси о броjу Жидова.
Истовремено jе уносио Тору у Подгорици у привремену синагогу. Вjероjатно ми имамо
jединственог рабина у свиjету – коjи се противи градњи жидовског темпла или његовоj
обнови… Градња на локациjи у Прашкоj 7, колико видим и чуjем, ниjе ни у интересу
др. Огњена Крауса, ни представнику Жидова у Загребу гђе Сање Табаковић-Зоричић,
ни градоначелника Бандића, ни предсjедника Владе Милановића. Уосталом, кога то детаљниjе
занима преко гоогла може наћи колумну ЗАГРЕБАЧКЕ СИНАГОГЕ НЕЋЕ БИТИ обjављене на
jедном сериозном, антифашистичком порталу – www.тацно.нет.

Сибиз: Ниjе ли то пренаглашен осjећаj жртве и губитника?

Љ.В: Одговорит ћу вам протупитањем: Па зар ниjе срамота да ће
на прољеће, наjкасниjе у љето, Бања Лука имати отворен Жидовски центар (не улазим
у то колико се Додик на таj начин „шмаjхла“ жидовском лобиjу и Израелу), да сличан
центар успjешно дjелуjе у Скопjу, да jе Словениjа обештетила своjе Жидове повратом
имовине, а да се наjмање учинило за своjе Жидове у Хрватскоj и у Србиjи. Да сада
не спомињемо да немамо овдjе Жидовски музеj Хрватске, да немамо средишњи споменик
за жртве Шоа у Хрватскоj (Камени цвиjет у Јасеновцу има само диjелом ту функциjу),
да нема споменика загребачким Жидовима, осим Моjсиjа на Мирогоjу, а зна се њихов
допринос развоjу урбанитета, господарства, умjетности, све до спорта. Утолико jе
градња у Прашкоj 7 императив, обjект би имао изузетно симболичко, пиjететно значење
и користио би jеднако Жидовима и самоj Хрватскоj у поправљању имагеа у жидовском
свиjету, у ЕУ посебно. И даље, да сад о безочним приjеварама хрватских Жидова и
насљедника не говоримо када jе риjеч о имовини. А без материjалне сигурност, сваки
човjек, па и Жидов jе биљка без кориjена, трска коjа се повиjа пред сваким jачим
вjетром. Прво приватизациjа а онда денационализациjа принципиjелно говорећи jе велик
цримен и Туђмана и броjних савjетника коjи су му предлагали краjње неморалне законе.

Сибиз: Па како онда видите будућност хрватског жидовства?

Љ.В: У садашњим околностима, у вриjеме своjеврсног распада Хрватске
– моралног, економског, и политичког – не видим будућност хрватског жидовства. Оно
не може егзистирати на мртвим душама, нити само на културноj и диjелом, вjерскоj
основи, нити на етнобизнису група. већ на чврстим материjалним темељима и jакоj
опћоj едукациjи те образовању чланова Опћина и искреним и броjним вjерницима. Наравно,
и посебно на социjалноj дjелатности коjе у времену кризе готово да и нема. Као што
нема довољно дjеце, а жидовство без дjеце и обитељи нема будућности. Стjерани смо
у медиjски гето, на едукациjи о Шоа раде добронамjерни поjединци и групе, антисемитизму
се супротстављаjу Маргелов институт и такођер, групе и поjединци што jе далеко премало.
Тако се чак може догодити да Хрватска буде земља без Жидова, али с jаким антисемитизмом
и опћом нетолеранциjом према другима и другачиjима.

Сибиз: И вас особно доста нападаjу по порталима, а чуjем да сте
примили и приjетеће поруке?

Љ.В: Навикао сам на то, дио jе то ризика jавних наступа. Но, ипак
сам се потрудио да дио вриjеђања и приjетећу поруку ставим на папир и предао сам
полициjском службенику Вировитичко-подравске жупаниjе. С временом иритира стално
читати да сам хрватомрзац, jугоносталгичар, шпиjунчина, ционист, побjегуља… па добити
и поруку да ће ме извjесна особа пребити, ако дођем у Загреб.

Сибиз: Чуjем да вас jе jавно напао и Драго Пилсел?

Љ.В: Ма ситно, као убод комарца. Спорење с Пилселом траjе дуже
вриjеме, и не бих приватну жестоку кореспонденциjу, за сада, преносио у jавни медиjски
простор, што jе он учинио. Наjкраће, држим комплиментом за себе имати Драгу Царлоса
Пилсела на другоj страни барикаде.

Сибиз: Ваши особни планови?

Љ.В: Уморио сам се од упозоравања, обjашњавања, вриштања и просвjедовања,
мољакања… Особно не могу риjешити jедан jедноставан проблем – већ 22 године – добити
одштету за динамитом срушену викендицу Wеиссових у Билогори, почетком 1992. чиjи
сам био већински власник. Спомињем да jе викендица прво опљачкана, затим су у њоj
боравиле ЗЕНГЕ и када се ишло даље према српском селу Јасенашу, викендица jе динамитом
дигнута у зрак. Пише: „од непозната починитеља!“

Преузео сам вођење jедне мале, миниjатурне жидовске опћине у намjери
да се заврши започето реновирање мртвачнице на Жидовском гробљу у Вировитици, уз
помоћ Министарства културе и локалних власти, претвори у мали Музеj посвећен Жидовима
вировитичког краjа и овог диjела Славониjе, а након тога ћемо Жидовску опћину угасити.
Она већ сада нема неки реасон д етре, и нисам вољан водити опћину на мртвим душама
и из особне користи. Да, мање ћу се jављати у jавности, нема велике ваjде од тога,
посветит ћу се више себи и литератури . Али, борба против антисемитизма вjероjатно
у мањем интензитету, остаjе моjа задаћа до посљедњег даха. Дуг jе то нас „дjеце
Холокауста“ према жртвама, иако никада не треба гледати само у прошлост. Жидовски
народ, да jе гледао само у прошлост одавно би нестао с кугле земаљске – били смо
и остаjемо народ књиге, знања и иновациjа, укључуjући и вjеру да ће неки будући
нараштаj дочекати Месиjу. То jе опет прича о нади, о вjери, о вjечитом оптимизму
и снази воље, а без тога одлазимо и као поjединци и као народ, приjе краjа животне
стазе, у вjечност из коjе смо и дошли. А дужину те стазе – и народу и сваком поjединцу,
одређуjе ипак Он, Хашем, Адонаj, Створитељ…и не видим потребу да од живота човjека,
коjи jе краћи од трептаjа ока, чинимо мит. Али, не видим ни потребу да шутимо, да
шутим, jер камиjевски речено, у исказивању револта видим смисао свог властитог живота.

Изворни чланак: seebiz.eu

Преузето са: МАРГЕЛОВ ИНСТИТУТ

Аутор: Домагоj Маргетић




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top