arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Дједовина за будућност

8. октобар 2026.

Софија Пејновић из Загреба даровала је Српском привредном друштву Привредник више земљишних честица у Смиљану, у близини Меморијалног центра „Никола Тесла“, намијенивши их образовању младих и развоју културе Срба у Хрватској Пише: О. Р. / П-портал.нет Потписивањем уговора о даровању 29. септембра ове године дио своје породичне дједовине Софија Пејновић из Загреба повјерила је Српском привредном друштву Привредник, друштву које више од једног вијека помаже школовање и напредовање даровитих младих људи слабијих материјалних могућности. „Привредник одавнина ради на очувању историјских вриједности. Стога му с пуним повјерењем дарујем имање ради очувања и заштите традиције и идентитета српског народа, јер ово није само породична прича, него и приказ судбине једног народа“, истиче

Подржите “Јадовно 1941.”

8. октобар 2026.

Јадовно 1941.  је прерасло форму удружења, Јадовно је данас стандард, еталон, мерило вредности. Браћо и сестре! Драги Јасеновчани, Јадовничани,Поштоваоци светих наших Жртава и свих српских Светитеља, нашега Светог Новомученика Вукашина Јасеновачког и Клепачког, борци за истину, Сведочимо велику борбу коју водимо заједно, против заборава, како ми као народ не би били заборављени од Господа. Јадовно 1941.  је прерасло форму удружења, Јадовно је данас стандард, еталон, мерило вредности. Да би се одржали у овом и оваквом свету, да би га мењали на боље, потребно је много рада и труда.  Само мали део, не мали по важности, свега што радимо је похрањен на серверима и кроз један управо модернизован сајт омогућава десетинама

Милан Басташић (1931 – 2016.)

7. октобар 2026.

Био је један од оснивача удружења грађана Јадовно 1941. Навршило се десет година од упокојења. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу.Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру Јованку у Сисак. Игром случаја се спашавају из логора. Крајем рата, по

Милан Басташић

Умро је Милан Басташић

7. октобар 2026.

Прошло је десет година како је 7. октобра 2016. у Београду умро Милан Басташић.  Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру Јованку у Сисак. Игром случаја се спашавају из логора. Крајем рата, по

Ђурђица Драгаш: Заувек

6. октобар 2026.

Нека ова песма буде мој једини коментар на ово зло које је дигло своју погану главу! Кад вам дођем једног дана,рашћемо заједно,самоваћемо заједновековаћемо заједно. Рађаћемо се у пролећеи умирати у јесен.Спаваћемо под белином снега иотицати бистрим потоцима.Грејаће нас сунце и палити ватра,походити звери.Копаће земљу над нашим костима. Газиће нас чизме,рушиће камен са узглавља нашег.Почупаће цвет што израсте из дечјих очију.Исећи ће брезе,замутити воду,убијаће нас убијене. Гледаћемо их,неболни и насмејани.И питаћемо….шта је њихова тама према светлости нашој,шта је њихово сада наспрам нашег заувек. Џаба им поган, кама и огањ.Узалуд мржња…Не могу нам раздвојити душе неукаљане,сломити руке поломљене,извадити очи бездане.Љубави нашој не могу ништа! Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

milan_bastasic_tv.jpg

Басташић: Свједочанство дјечака логораша о заточеништву у логору Јасеновац

6. октобар 2026.

Стигао октобар. И мада вријеме лети, он се никада не пришуња, никада ме не изненади. Већ крајем септембра почињу навирати мисли, сјећања на очева свједочења о усташком масакру над Србима Билогоре у то вријеме 1942. године. О чудом избјегнутом стријељању у властитом дворишту. О одвођењу у логоре свих до тада преживјелих. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, отац је отјеран у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели јасеновачки логораш са Билогоре. Почетком октобра 2016. се упокојио. Како тада тако и данас, узимам у руке његову књигу, окрећем обиљежену страну 139, поглавље „Комшија

35 година од убиства породице Рокнић

6. октобар 2026.

Петог октобра навршило се пуних 35 година од убиства троје чланова карловачке фамилије Рокнић – Марка Рокнића, његове малољетне кћери Данијеле и Маркове сестре Драгице Нинковић. За тај је злочин одговарао једино Жељко Гојак, а осудио га је Иван Турудић. Злочин звјерског убиства карловачке фамилије Рокнић познатији је под колоквијалним називом “карловачки случај Зец”. У кућу Србина Марка Рокнића у карловачком приградском насељу Сајевац 5. октобра 1991. године, за вријеме недјељног ручка на којем су поред њега, његове супруге Бранке, иначе Хрватице, и дјеце Данијеле и Ненада, биле и њихове рођакиње Драгица Нинковић и Ана Гојак, упала је група припадника Збора народне гарде (ЗНГ) и припадника хрватске Специјалне полиције. Предводио

„Рука правде“ стиже на ФЕСТ: Историјски трилер о Благоју Јововићу и атентату на Павелића

6. октобар 2026.

Филм „Рука правде“, редитеља Немање Ћеранића, биће приказан 10. октобра 2026. године на овогодишњем 53. Међународном филмском фестивалу ФЕСТ, у оквиру Гала програма. Филм доноси причу о Благоју Јововићу, припаднику Југословенске војске у отаџбини, и догађајима који су довели до атентата на Анту Павелића у Буенос Ајресу. Прича о човеку који је потражио Павелића „Рука правде“ спаја елементе историјског трилера и личне драме. У средишту приче налази се Благоје Јововић, који након завршетка Другог светског рата живот наставља далеко од Европе, у Аргентини. Његов живот добија нови ток када сазнаје да се у Буенос Ајресу налази Анте Павелић, један од најодговорнијих људи усташког покрета и Независне Државе Хрватске. Павелић је

Драган Хамовић: НОЖ ОД ЗУБНОГ ЗЛАТА

5. октобар 2026.

Поводом филма Лордана Зафрановића „Златни рез 42: Дјеца Козаре“ Као да ме је рецнуо тај златни криви нож. Други дан мислим о томе шта сам видео гледајући филм Лордана Зафрановића. Мислим на то без воље да о филму судим као уметничком чину, као иначе, са више или мање смисла и знања. Неописивост и разуђеност јасеновачког незамисливог збивања није лако згуснути, још мање поднети. Јер, уметност јесте згушњавање које уму дозначи више од онога што нам се приказује. Мисао о ономе шта смо могли видети у синеастичком делу нанизаном у венац покретних слика, у којима промичу зликовци и страдалници – као и они што су донекле и једно и друго –

Обнова вредносног оквира српског народа – Вредности и границе

5. октобар 2026.

ДЕФЕТИЗАМ НИЈЕ ДОЗВОЉЕН На другу годишњицу отварања галерије Жарко Видовић, у градској општини Источна Илиџа града Источно Сарајево, у организацији Покрета за одбрану Косова и Метохије (ПоКиМ), удружења Баштионик, Избор је наш и Јадовно 1941.  из Бања Луке, Удружења за одбрану ћирилице из Требиња и Београда, Конзервативног клуба из Брчког, Српског демократског савеза (СДС), Народне мреже и Здравог друштва из Београда и Српског националног форума (СНФ) са КиМ, као и више самосталних интелектуалаца из Републике Српске, Црне Горе, са Косова и Метохије и из остатка Србије, у оквиру циклуса скупова „Обнова вредносног оквира српског народа“ одржан је дводневни округли сто на тему: „Вредности и границе.“ Овим скупом настављен је низ

Ковић: Српска дјеца су у 20. вијеку затварана у логоре да би се уништио читав народ

5. октобар 2026.

Историчар Милош Ковић изјавио је Срни да су Срби били прве жртве концентрационих логора у Европи и да је српска историја 20. вијека историја логора. Ковић је констатовао да је посебно страшно што су у тим логорима у Првом свјетском рату масовно умирала српска дјеца, док су у Другом свјетском рату у НДХ постојали посебни логори за њих, што говори о намјери да се уништи читав народ. – Није забележен такав случај у историји савременог човечанства јер су концентрациони логори проналазак савремене историје. Деца су масовно затварана у логоре, постојали су логори за децу и у тим логорима она су мучена, убијана или су умирала од болести, глади и изнемоглости

Народни херој Милан Тепић са породицом

У име части – говор мајора Милана Тепића

29. септембар 2026.

Милан Тепић jе био маjор и последњи одликовани хероj Југословенске народне армиjе (ЈНА). Рођен jе у Комленцу, селу покраj Козарске Дубице у Републици Српскоj, 1957. године. На почетку ратних сукоба у Хрватскоj, 29. септембра 1991. године, маjор Милан Тепић се нашао опкољен са своjим воjницима у складишту оружjа, у селу Беденик надомак Бjеловара. Уз њега су били махом младићи на одслужењу воjног рока. Ратна деjства хрватских паравоjних формациjа, „Збора народне гарде” (Зенге), приморала су их да се повуку у воjно складиште. После неуспелих преговора, на маjору Тепићу jе остало да донесе одлуку од коjе су зависили животи младића и судбина jедног од наjвећих складишта наоружања ЈНА на териториjи Хрватске. Одлука коjу

komemorativni-skup-z-s16.jpg

Видео: Грубишно Поље – 28. IX 2012. – парастос и комеморација

28. септембар 2026.

Грубишно Поље – Прије 14 година У Храму Светог великомученика Георгиjа са почетком у 12.00 часова служен jе парастос. Други дио сабрања одржан је на бившоj жељезничкоj станици у Грубишном Пољу гдjе jе обављено полагање вjенаца и обраћање званица, након чега су учесници обишли и стратишта на Трандлеровоj дjетелини и у Кишовом (Киселовом jарку. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра 2012. године.) Крајем септембра 1942. године почела је непријатељска офанзива на Билогори у којој је учествовало 5.000 хрватских усташа, домобрана и Нијемаца. У Грубишном Пољу је 28. септембра 1942. године убијено је 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици

Грубишно Поље, 28. септембар 1942. – Масовни злочин на Трандлеровој дјетелини

28. септембар 2026.

Крајем септембра 1942. године почела је непријатељска офанзива на Билогори у којој је учествовало 5.000 хрватских усташа, домобрана и Нијемаца. У Грубишном Пољу је 28. септембра 1942. године убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици 15 људи. Непријатељ је тада у логоре, јасеновачки и сисачки, отјерао 3.000 становника, углавном жена, стараца и дјеце, од којих се вратио врло мали број. Број Срба са Билогоре био је више него преполовљен ликвидацијом 487 мушкараца на Јадовну и острву Пагу почетком јула 1941. године, исељавањем 2.500 људи у Србију, те одвођењем

Све је тако било, па и горе! 

28. септембар 2026.

Потресна пројекција Лордановог филма — пред преживелима усташког зла. Највише ме је погодило када су растављали децу од родитеља – све погађа: шта су нам само радили, прича кроз тешке уздахе Анка Ранђеловић, једно од деце која су преживела усташке логоре смрти, после пројекције филма Лордана Зафрановића „Златни рез ’42 – дјеца Козаре“. Све је тако било, само још и горе, додаје она. Када је дошла у логор 15. августа 1942, Анка је имала свега дванаест година. Са њом у логору били су и њени млађи брат и сестра. Многи од њих изгубили су све рођаке, браћу сестре и родитеље у Јасеновцу. Њих дванаестро, више од осам деценија касније, присуствовало

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА