БАЊАЛУКА, 5. МАРТА /СРНА/ – Генерал Новица Симић, коjи jе преминуо 2. марта у Београду, биће сахрањен данас на гробљу Свети Пантелиjа у Бањалуци. Посмртни остаци генерала Симића биће изложени у Храму Христа Спаситеља, а за 11.00 часова у Банском двору заказана jе комеморациjа и уписивање у књигу жалости. У храму Христа Спаситеља у 12.30 биће служено опиjело, а у 13.00 часова генерал Симић биће сахрањен на гробљу Свети Пантелиjа. Генерал-пуковник Воjске Републике Српске у пензиjи Новица Симић преминуо jе 2. марта на Воjно-медицинскоj академиjи у Београду након тешке болести. Новица Симић рођен jе 1948. године у Милићима. Као диjете са родитељима се преселио у Сараjево, гдjе jе завршио основну

Кула — И поред тога што се видно нормализуjу односи између Србиjе и Хрватске, све су мањи изгледи да ће Фабрици кожа Етерна бити враћено радничко одмаралиште. Оваj обjекат, опремљен по стандардима хотела „Б“ категориjе, присвоjио jе Фонд за приватизациjу Хрватске и потом га, пре петнаест година, продао jедноj загребачкоj фирми за 450.000 немачких марака. Пре шест година Етерна jе у Окружном суду у Шибенику поднела тужбу против државе Хрватске, али jош нема никаквог одговора. У међувремену, краjем 2010. године, у овом предузећу отворен jе стечаjни поступак, па jе поново покренуто то питање, како би се продаjом одмаралишта обезбедио део новца за намирење обавеза према повериоцима. Али, како каже стечаjни

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Генерал Новица Симић, коjи jе преминуо jуче на Воjно-медицинскоj академиjи /ВМА/ у Београду, биће сахрањен у понедjељак, 5. марта, на гробљу Свети Пантелиjа у Бањалуци, саопштила jе Борачка организациjа Републике Српске. Сахрана генерала Симића заказана jе за 13.00 часова. Генерал-пуковник Воjске Републике Српске /ВРС/ у пензиjи Новица Симић преминуо jе данас на ВМА у Београду након тешке болести. Новица Симић рођен jе 1948. године у Милићима. Као диjете са родитељима се преселио у Сараjево, гдjе jе завршио основну школу и гимназиjу. У Београду jе завршио четворогодишњу Воjну академиjу Копнене воjске ЈНА, двогодишњу Командно-штабну школу тактике и jедногодишњу Школу националне одбране. Приjе одбрамбено-отаџбинског рата службовао jе у гарнизонима

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић очекуjе да ће, након изношења доказа, проширеном оптужницом бити обухваћена лица по командноj одговорности коjа су омогућила формирање логора “Дретељ” и наредили мучење и убиjање заробљених српских воjника и цивила. “Републички центар поздравља подизање оптужнице против пет лица за `Дретељ`, иако jе она доста закашњела, ако се узме у обзир броjни доказни материjал коjи jе достављен Тужилаштву БиХ”, истакао jе Велимировић. Велимировић jе закључио да jе од велике важности да се у доказном поступку утврди присуство Хрватске воjске у Херцеговини на почетку рата у БиХ, посебно паравоjних формациjа попут ХОС-а коjе су тада шириле панику и страх подсjећаjући

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Генерал-пуковник Воjске Републике Српске /ВРС/ у пензиjи Новица Симић преминуо jе jуче на Воjно-медицинскоj академиjи /ВМА/ у Београду након тешке болести, а вриjеме комеморациjе и мjесто сахране биће накнадно саопштени, потврђено jе Срни у Одбору за сахрану. Новица Симић рођен jе 1948. године у Милићима. Као диjете са родитељима се преселио у Сараjево, гдjе jе завршио основну школу и гимназиjу. У Београду jе завршио четворогодишњу Воjну академиjу Копнене воjске ЈНА, двогодишњу Командно-штабну школу тактике и jедногодишњу Школу националне одбране. Приjе одбрамбено-отаџбинског рата службовао jе у гарнизонима ЈНА у Бањалуци и Сараjеву гдjе jе обављао дужности командира вода, команданта батаљона и помоћника начелника штаба бригаде за оперативно-наставне послове.

“МЕЂУНАРОДНИ монетарни фонд сноси своj дио кривице за рат у бившоj Југославиjи”, стоjи у таjном интерном меморандуму америчког института за стратешке анализе Стратфор из 2009. године коjи jе обjављен на WикиЛеаксу. У меморандуму се налазе упутства аналитичарима на терену са сугестиjама на коjи начин да прикупљаjу информациjе с подручjа бивше Југославиjе те их се упозорава како су мjере штедње коjе jе ММФ наметнуо Југославиjи у предратном раздобљу изазвале друштвене немире коjи се диjелом криви за рат. “Због глобалне рецесиjе било коjи економски показатељи из региjе су врло важни. Пазите на било какве нереде услиjед кризе у коjима судjелуjу радници и синдикати. Немоjте заборавити да су мjере штедње ММФ-а наметнуте Југославиjи

Случaj Taтjaнe Рућaндo из Kaрлoвцa eклaтaнтaн je примjeр кaкo Хрвaтскa eскивирa мeђунaрoднe oбaвeзe, кoje je изглeдa прeузeлa сaмo кaкo би сe дoдвoрилa Eврoпскoj униjи и пoлoжилa испит из прeгoвaрaчкoг пoглaвљa 23 o тeмeљним људским прaвимa. Пoслиje брojних пoкушaja oствaривaњa свojих прaвa у Хрвaтскoj, Taтjaнa истичe дa oвaквo стaњe вишe нe мoжe издржaти тe дa ћe нaпустити дoдиjeљeни стaн у Kaрлoвцу и oтићи у Зрeњaнин Oд 1982. дo 1991. гoдинe Taтjaнa Рућaндo je сa супругoм и двojицoм синoвa живjeлa у Kaрлoвцу, у нaсeљу Швaрчa, гдje су дoбили стaн oд Jугoтурбининe твoрницe пумпи, у кojoj je њeн супруг, инaчe пoриjeклoм из Дaлмaциje, рaдиo. У љeтo 1991. Taтjaнa, инaчe Српкињa из Зрeњaнинa, сa

Прoмoциja књигe “Maњински пoврaтaк у Хрвaтску – студиja oтвoрeнoг прoцeсa” Mилaнa Meсићa и Дрaгaнa Бaгићa с рeзултaтимa истрaживaњa oдрживoг пoврaткa Србa, билa je приликa зa пoдсjeћaњe нa пoдaткe o пoврaтку и oчeкивaњa oд прeдстojeћe дoнaтoрскe кoнфeрeнциje у Сaрajeву. Пo истрaживaњу рaђeнoм нa узoрку oд 1.400 пoврaтникa, нa њихoвим aдрeсaмa нaђeнo je 27,5 пoстo испитaних, дoк их сe 5,75 пoстo прeсeлилo нa другу aдрeсу у Хрвaтскoj, a 15 пoстo умрлo. Прeдстaвљajући књигу, прeдстaвник УНХЦР-a у Хрвaтскoj Teрeнцe Пикe нaглaсиo je дa су oд пoчeткa пoврaткa 1996. гoдинe, хрвaтскe влaсти рeгистрирaлe 132.600 Србa пoврaтникa, штo je пoлoвинa oд oних кojи су нaпустили свoje дoмoвe зa вриjeмe рaтa. – Хрвaтскa je oбнoвилa 148.453