Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

Aнa Пoжaр: Гдje гoд смo у Jaсeнoвцу бушили, нaшли смo кoсти

13. новембар 2026.

Из ИНA Инжeњeрингa изнajмили су нaм урeђaj кojим смo снимaли тeрeн и вршили бушeњa. Oд музeja дo спoмeникa, с њим смo нaишли нa oстaткe гдje гoд бушили. Или нa кoсти или нa прeдмeтe лoгoрaшa. И сaдa нaм кaжу дa грoбницa нeмa! Сjeћaм сe дa су сe кoсти пojaвилe и нa oбaли Сaвe, збoг нискoг вoдoстaja. Учeсници OРA Jaсeнoвaц пoмoгли су нaм дa их сaхрaнимo. У мaлoм, гoтoвo нaпуштeнoм сeлу Стрмeну пoрeд Суњe, уз сaму oбaлу Сaвe, сaмa у кући живи Aнa Пoжaр, нeкaдaшњa дирeктoрицa JУСП-a Jaсeнoвaц. Билa je нa чeлу тe институциje читaвo дeсeтљeћe, свe дo 1990. Дaнaс, у oсaмдeсeтoj гoдини живoтa, гoтoвo нe излaзи из сeлa. Згрoжeнa рeвизиoнизмoм кojи буja у Хрвaтскoj, oнимa

Државни Музеј жртава геноцида води ученике у Јасеновац, а Доњу Градину нема у програму!

13. новембар 2026.

ЗА РИПЛИЈА, ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: СРПСКА ПОСЛА! Пише: Зоран М. Кос Отворено писмо Музеју жртава геноцида у Београду, академској заједници и надлежним институцијама: Ко одређује маршруту српског памћења, шта то данас заудара над Доњом Градином и зашто српски ђаци испред „усташке болнице“ гледају призоре са сунцокретима док се највеће стратиште заобилази? После Другог светског рата, годинама се над Доњом Градином и околним поткозарским селима ширио несношљив смрад распадања стотина хиљада људских тела из плитих масовних гробница. Мештани деценијама нису смели да заору дубљу бразду а да не наиђу на људске кости. Данас, осам деценија касније, физички задах из гробница је нестао, али се над културом сећања шири један други, ништа

Усташки логор на Пагу (4): И МОРЕ – ГРОБНИЦА

12. новембар 2026.

English Загребачки „Вечерњи лист“ сриjедом, од 14. маја 1975. до 4. јуна 1975. у четири наставка обjавио jе фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон jе настао из разговора са Антом Земљаром у чиjоj се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци коjи су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дjела сазнању истине о овом страшном мjесту геноцида над Србима и Јевреjима отjелотворен jе и у наставцима коjе вам представљамо. У претходна три наставка описан jе усташки логор „Слана“ у коjем jе поубиjано за свега три мjесеца усташке владавине отоком 1941. године 10-15 тисућа логораша, жена, дjеце и мушкараца. Мjесто умирања звано „Слана“ открили су воjници

Ђурђица Драгаш: ИЗ ПРИНЦИПА

12. новембар 2026.

Гаврило је одлучио онако како је веровао! Није, нажалост, дочекао слободу о којој је толико сањао, али она је стигла! “Јесте ли видели оног Гаврила?! Па, њему се на фаци видело да је глуп. Није ни чудо што је направио такву глупост која нас је скупо коштала”. Речи које ми је је онако “у поверeњу” пре неку вече упутио један београдски таксиста, одзвањају ми у ушима. Посебно данас док, бар званично, славимо Дан примирја у Првом светском рату. Да, скупо су нас коштали Гаврилови пуцњи у Франца Фердинанда и његову Софују, али… Знам, рећи ћете сад – шта те брига шта мисли неки таксиста, али…Рећи ћете – има у Србији

СЛОБОДАН ЈАКОВЉЕВИЋ: Мој је отац у Вуковару убијен у јуну 1991. само зато што је Србин

12. новембар 2026.

Јован Јаковљевић имао је 51 годину када је 29. јуна1991. године мучки убијен у својој кући у Вуковару, на тадашњем Тргу Славије бб, у улици која се данас зове Ватиканска. Било је то прво убиство у самом Вуковару 1991. године, а које се може подвести под заједнички називник ратног сукоба између Хрвата и Срба, иако се службено за почетак борбених дјеловања у овом граду узима 25. август 1991. године. Његови убице, као и наручиоци убиства до данас нису приведени правди, а Слободан Јаковљевић (50), Јованов син, који данас има година готово колико и његов отац у тренутку смрти, његова мајка Зорка и пет година млађи брат Зоран још увијек чекају

„ДЈЕЦА БРАДИНЕ“: Документарни филм Стевана Салатића пред београдском публиком

12. новембар 2026.

Документарни филм „Дјеца Брадине“, аутора Стевана Салатића, биће свечано премијерно приказан пред београдском публиком у понедјељак, 18. новембра 2026. године, у Сали Скупштине општине Стари град (Македонска 42), с почетком у 20.00 часова. Ово филмско остварење, у трајању од око 60 минута, истражује трагичне догађаје из маја 1992. године, када су снаге Територијалне одбране, МУП-а и ХВО-а напале и потпуно уништиле село Брадина код Коњица. Током овог злочина убијено је 48 српских цивила, док је преостало становништво протјерано или затворено у злогласне логоре, попут казамата Челебићи. Филм доноси потресна лична свједочења и исповијести преживјелих који су у вријеме ових стравичних догађаја били дјеца или малољетници — данас људи у својим

Јован Дучић: Зашто је југословенство било погубна заблуда за Србе

11. новембар 2026.

У писму из априла 1942. године, насталом у време страдања српског народа у Независној Држави Хрватској, Јован Дучић оштро је осудио политику очувања Југославије, упозорио на последице српских политичких уступака и поставио питање које је сматрао судбоносним: може ли се будућност српског народа градити на заједници у којој се од њега тражи да заборави сопствене жртве и одустане од својих националних интереса? Јован Дучић: Од југословенске наде до горког разочарања Јован Дучић није био само песник изузетног књижевног дара и дипломата који је представљао Краљевину Југославију у европским престоницама. Био је и човек који је током живота преиспитивао политичке идеје свога времена, а посебно ону која је снажно обележила српску

Бојан Вегара: ЖУТИ

9. новембар 2026.

Mного боли сазнање да Жутог више нема. Ово ми је прва смрт у овом рату неког кога сам искрено волио као друга и као великог борца и хероја. Јутрос кад је тата са смјене дошао и кад му се Миљан залетио да га загрли у шали га је упитао. -Слави ли ти брат дан републике? Рекао сам му да ме не зеза, јер то никад славили нисмо, али ме је одмах мисао однијела на клање свиња и цјелодневну гозбу коју би нам приредио деда. Одједном су ми очи засузиле, а тата то сконта па ме упита. -Комуњаро, јел’ плачеш због празника? -Не плачем одакле ти то, само ми очи засузише,

Усташки логор на Пагу (3) ЖИВИ ЗАКОПАНИ

9. новембар 2026.

English Загребачки „Вечерњи лист“ сриједом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка објавио је фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон је настао из разговора са Антом Земљаром у чијој се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци који су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дјела сазнању истине о овом страшном мјесту геноцида над Србима и Јеврејима отјелотворен је и у наставцима које вам представљамо. У досадашњним смо наставцима описали мјесто умирања – логор „Слана“ на Пагу. Усташе су у том логору за само три мјесеца своје владавине отоком поубијали 10.000 до 15.000 људи. Над тим звјерствима згрозили су се и

Субота, 8. новембар 1941. Митровдан

9. новембар 2026.

Осми новембар 1941. године у народном сјећању Станова и Поточара не стоји као обична бројка у календару. За православни свијет то је Митровдан, дан кад се по старом обичају браћа опраштају пред зиму да се нађу тек на прољеће, на Ђурђевдан. Стари су говорили: Митров данак, хајдучки растанак. Тог јутра, за деветнаест душа из ова два села, тај растанак није био до прољећа. Био је коначан. Јутро је почело мирно, готово питомо. Магла над њивама, дим из димњака, мирис хљеба који се пече за синију. У кући се спрема свињокољ, зову се рођаци на пеку, дијели се оно мало обиља пред дуге зимске мјесеце. Ниједног знака да ће се дан

Стево Лапчевић: НЕКОЛИКО РЕДАКА О МИТРОВЧАНИМА УБИЈЕНИМ У ЈАДОВНУ

9. новембар 2026.

Ове године, Сремска Митровица и Музеј Срема обележавају 84 године од страдања Срба Срема у лето 1942, страдања чије је ђурђевданско одвођење најистакнутијих националних радника у Јадовно било само увертира. Након што је 10. априла 1941. проглашена НДХ, а након што је три дана касније у Сремкој Митровици формирана нова власт на чијем челу ће се, уз неколицину предратних заклетих усташа наћи и комплетно руководство предратног ХСС-а (предвођени адвокатом др Петром Гвоздићем), почело се са формирањем усташке организације. Врло брзо, град на Сави добио је свој усташки Табор и Логор, као и своју 16. Усташку (припремну) бојну. Из свих јавних служби протерују се Срби, забрањује се употреба ћирилице, укидају се

УМЈЕСТО ЖРТВАМА, ПОДГОРИЦА ПОДИГЛА СПОМЕНИК ЏЕЛАТИМА!

7. новембар 2026.

Ово је прича за књигу „Вјеровали или не!“ Јер, вјероватно нигдје у свијету не постоји случај да је неки град подигао споменик опнма који су га у прошлости сравнили са земљом и побили његово становништво. Чули сте вјероватно да је надомак Подгорице,; на војном аеродрому Голубовци, 2016 године, направљено гробље страдалим Њемцима у Другом свјетском рату, чули сте такође да је двије године касније, 2018, подигнут споменик зликовцу Брозу код моста Блажа Јовановића у центру града. Али, многи не знају, чак ни многи Подгоричани, да у овом граду постоји споменик највећим џелатима Подгорице! У Толошкој шуми, тик поред хрватске амбасаде, налази се монументални споменик савезничким пилотима који су, у Другом

Не зна народ куда иде

7. новембар 2026.

На путу у логор По насипу уз Саву куљале су непрегледне масе жена, деце, сељака у босанскоj ношњи. Маса се полако мицала према логору и краj им се ниjе могао сагледати Од непрекидних ужасних утисака, мрцварења и мучења, коjи су у вртоглавом темпу надирали у мозак, отказао jе наш апарат за примање. Наступило jе ново обољење: нарочито душевно стање, „ступуроза”. Што смо ми сада? У нас мањка нормални одраз збиље? Душевна кадаверизациjа! То jе и био циљ фашизма! Још се наши побиjени другови ту пред нама грче и трзаjу… Ми их тупо гледамо. Разлаз! На посао! – дрекнуо jе фра Сотона пискутљивим гласом. С тешким, набреклим ногама и отупjелим, бескрвним

Усташки логор на Пагу (2) ИЗВЈЕШТАЈ ПОРУЧНИКА САНТА

6. новембар 2026.

Загребачки „Вечерњи лист“ сриjедом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка обjавио jе фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон jе настао из разговора са Антом Земљаром у чиjоj се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци коjи су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дjела сазнању истине о овом страшном мjесту геноцида над Србима и Јевреjима отjелотворен jе и у наставцима коjе вам представљамо. За свега три мjесеца усташке владавине на Пагу 1941. године у логору „Слана“ поубиjано jе 10 до 15 тисућа људи. Талиjани коjи су након разграничења с Павелићевом НДХ окупирали Паг открили су након одласка усташа масовне гробнице невиних људи. О

Чије су наше матичне књиге?

6. новембар 2026.

За многе је и сама ћирилица данас непознаница, а да не говоримо о нереформисаном тексту. За неке ће те књиге бити безвриједне и неразумљиве шкработине на папиру, а за нас, ипак су то драгоцијене хартије са историјским свједочанством о постојању и животу једног народа. Положај Епархија Српске православне Цркве на подручју Хрватске након Другог свјетског рата или другог свјетског помрачења умова, био је условљен ратним разарањима, мученичким страдањем свештенства и вјерног народа, великим недостатком свештеничког кадра, а свакако односом тадашњих државних власти према вјерским заједницама. Успостављањем комунистичке власти 1945. године, ново државно руководство приступило је изради мноштва закона који би се ускладили са идеологијом и убјеђењима тога времена. Истим принципом