arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Страдање купрешког села Вуковско у новембру 1942. године

3. новембар 2026.

Масовни злочин над српским становништвом купрешког села Вуковско Црна легија је извршила у новембру 1942. године када је страдало најмање 258 житеља овог села. Међу жртвама великог покоља је 136 дјеце узраста до 15 година, од чега 59 дјеце узраста до три године, односно осморо дјеце у колијевкама. Из многострадалне породице Васић преживјела је Перса Васић тако што се рањена подвукла под мртве чланове своје породице. Дио становништва успио је избјећи у шуму, али су наредних дана умирали од посљедица смрзавања и глади. Према записницима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, забиљежених на основу групе преживјелих свједока, Црна легија је у селу Вуковско вршила потпуно свирепе злочине

Покољ у селу Медак 5. новембра 1944.

3. новембар 2026.

Село Медак, Госпић. Усташе су 5. новембра 1944. побиле и спалиле 40 српских сељака. Сазнање о овом злочину, коjи наводи Ђуро Затезало у своjоj књизи „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. (СКПД  Просвjета, Загреб 2005.) покушали смо проширити консултуjући ширу литературу. На жалост, као и о многим другим стратиштима нашег народа, о овом злочину нема много записано. У књизи Гоjка Везмара „Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945“ о Покољу у селу Медак, налазимо сљедеће:  Наjмасовниjе злочине у посљедња два мjесеца 1944. године починиле су усташе у Метку и околини, као и у Могорићу. У Метку су у два наврата убили 78 лица од коjих су 10 заклали. Према поименичном попису жртава наjвише их jе побиjено 5. новембра,

Од усташа до бранитеља

3. новембар 2026.

Представници Града Новаље положили су цвијеће и запалили свијеће подно спомен-плоче посвећене “ратним и поратним жртвама” из периода 1942. – 1945. које су потом представили као “хрватске бранитеље”. Пише: Т. Опачић Представници Града Новаље, на чијем је челу ХДЗ-ов Иван Дабо, поводом благдана Свих светих положили су цвијеће и запалили свијеће подно спомен-плоче подигнуте, међу осталим, и припадницима усташког покрета. Да ствар буде луђа, на службеном Фацебоок-профилу Града назвали су је “спомеником хрватским бранитељима у Зубовићима”, иако се с пратеће фотографије јасно може ишчитати да су на њој уклесана имена 25 мушкараца страдалих од 1942. до 1945. године. Ради се о плочи подигнутој у просинцу 1999. у Зубовићима, селу недалеко

Милан Ружић: Анестезирање народа

2. новембар 2026.

У друштвима попут нашег где све функционише помало, а суштински не функционише ништа, огроман новац се врти око ствари које као идеју имају анестезирање народа. У ту анестезију нас уводе лоше политичке идеје поткрепљене економским и дипломатским колапсима који су својствени нашим политичарима, и то не само онима који су данас на власти, него и многим њиховим претходницима. Наравно, као представник неукуса и општег заглупљивања, деморализације, издвојили су се они програми чије гледање нагриза сваку могућу здраву ћелију људског мозга и раздире сваки осећај за добро, а у питању су ријалити програми. Живимо у земљи у којој се приказује превише ових програма, што је светски тренд, дакле, нисмо само ми

Добри мој!

2. новембар 2026.

Кажеш „Не желим тамо да идем. Отерали су ме. Нас су отерали. Нећу са њима да се суочим, нећу да ликују лажно љубазни док ме, без срама, гледају у очи као да ништа није било. Као да сам својом вољом отишао неким жељеним путем. Ништа више са њима нећу. Тамо више не припадам.“ Пише: Цвијета Радић Разумем. Само, опрости, не верујем ти! Не верујем да ти мисао бар некада, у оним ноћима у којима ти се сан искрада пред вишком сећања, не побегне тамо где те је мајка свету показала. Сигурно понекад гледаш и неке старе слике. Не оне у албуму, него оне које су у теби, дубоко гурнуте да

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима 

2. новембар 2026.

У фебруару 1988., дневни југословенски лист „Борба“ објавио је специјално издање, у коме су описани и илустровани усташки злочини од 1941. до 1945. Новина је такорећи преко ноћи повучена. Сачувани примерак, 37 година касније, у фототипској форми објавили су издавачка кућа Прометеј из Новог Сада и удружење „Јадовно 1941.“ из Београда. У књигама су сачувана сведочења, описани усташки злочини и наведена имена више од 11 хиљада заклане козарачке деце. Најстарије имало је само 14 година, а већина до седам. Издање је штампано на српском, руском и енглеском језику, а представљено је недавно на Сајму књига у Београду. Тамо је био и репортер Александар Миливојевић. Послушајте звучни запис емитован у петак

Zloglasna_bolnica_11b.jpg

Мрачни бездан смрти

2. новембар 2026.

Доктор Никола Николић (1896-1986) био jе члан организациjе Млада Босна, активни учесник Октобарске револуциjе и Народноослободилачког рата, заточеник у Јасеновцу. У фебруару 1943, са jош четворицом затвореника, размењен jе за Немце коjе су заробили партизани. Био jе потом члан Санитетског одсека Врховног штаба, шеф Медицинског одељења Народноослободилачке воjске и Партизанских одреда Југославиjе у Италиjи, у воjноj мисиjи у Великоj Британиjи и главни опуномоћеник Врховног штаба за питања Црвеног крста (организовао jе изложбу у jугословенском посланству у Шваjцарскоj о злочинима за време рата), те секретар за заштиту здравља Федеративне Народне Републике Југославиjе и редовни професор Медицинског факултета у Сараjеву. Робиjао jе у затворима Аустроугарске царевине, Краљевине Југославиjе, Независне Државе Хрватске (Јасеновац)

Ђурђица Драгаш: Молитва

1. новембар 2026.

Има ли те Боже, гледаш ли ме, црну, међу трулим телима, међу рођенима?! Воде,воде,плачем без суза,из мрака,са дна понора. Не боли ме ништа,немам ноге, немам руке,немам срце у грудима.Само очи имам,очи што још виде парче неба,далеког, плавог и туђег. Не чујем одавно,ни ветар, ни кишу, ни корак звери.Не чујем јауке и самртни ропац,дечји плач и мајчину молитву.Не чујем последњи дрхтај живота у овом безданом паклу.Тишина, тишина, тишина… Само још моје очи живе и гледају небо.Само још моја утроба вапи за капљицом воде. Има ли те Боже,гледаш ли ме,црну, међу трулим телима, међу рођенима?! Узми ми очи, да не видим небо,узми ми душу, да заборавим,води ме пут светлости твоје.Води ме из

Ratko_Dmitrovic.jpg

Ратко Дмитровић: Која то хрватска лаж против Срба није прошла?

1. новембар 2026.

Ко је од Хрвата прочитао Меморандум САНУ? То не знам, али знам да нису ови који урлају против Меморандума, проглашавајући га антихрватским програмом. Да ли сте читали Меморандум САНУ ?Једна колосална, страшна, опасна лаж котрља се овим просторима већ неколико деценија. Та лаж је “оправдање” за разбијање Југославије, убијање, мржњу, за антисрбизам свих облика. Та лаж, ево последњих неколико дана, опет букти Хрватском, опет је оправдање за нападе на Србе, на српску децу, на српску песму, на све што им изгледа као српско. Кажу да је Меморандум САНУ разбио Југославију, да је био концепт велике Србије, “увод у агресију на Хрватску” и зато, додају исти, све и свакога ко има

Осам и по деценија од злочина у Житомислићу

1. новембар 2026.

Манастир Српске православне цркве Житомислић из 15. века, који се налази у плодној котлини села Житомислић на десној обали Неретве, близу Мостара, и припада Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, кроз своје постојање имао је много невоља како би опстао и служио својој намени. Паљен, пљачкан, рушен и миниран, увек је успевао да се уз руке добрих људи и својих верника поново подигне и служи духовном животу, образовању и чувању историје српског православног народа у Херцеговини. Једна од невоља које су га задесиле догодила се 1941. године, на почетку Другог светског рата, када је целокупно братство манастира страдало од руке усташа за време успостављања Независне Државе Хрватске. Ове године навршило се осам

ВЕРИТАС: 35. годишњица избеглиштва Срба из источне Билогоре

31. октобар 2026.

Дана 31. октобра 1991. године, нападом на локалне јединице Територијалне одбране (ТО) у Грубишном Пољу, отпочела је војно-полицијска акција хрватских снага под кодним називом „Откос-10“. Циљ ове операције био је успостављање контроле над подручјем источне Билогоре, које се налази на северозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице. Суочено са значајно бројнијим хрватским формацијама које су биле подржане оклопно-механизованим јединицама и артиљеријом, српско становништво ове регије кренуло је у масовно повлачење. Током 31. октобра и наредног дана, комплетно становништво из 23 села, као и део житеља из још 15 околних места, напустило је своје домове. Избегличка колона, коју је чинило око 4.000 људи са више од 600 возила, прешла

Ту су гробови њених предака и небо које је гледала као дијете

31. октобар 2026.

Постоји код Срба у данашњој Хрватској нешто што се ријетко среће код Срба у Србији. Нека необјашњива, упорна, готово болна љубав према завичају. Према камену, драчи, шкртом комаду земље, старој кући и небу под којим су се рађали и умирали њихови преци.Можда нам је то неки усуд. Да највише волимо оно што нам је живот толико пута покушао одузети. Пише: Јован Његовић Дрндак У једном далматинском селу, испред своје куће, сједи жена од осамдесетак година. Лице јој је такво да бисте јој тешко дали више од шездесет. Мирна, достојанствена, готово нестварно лијепа у својој старости. Деведесетих година, у Задру, претукли су је готово насмрт. Везали су јој руке лисицама и

Како се трауме предака преносе на следеће генерације и где се се “архивирају”

31. октобар 2026.

Шта се догађа када један војник доживи трауму? Или када жена преживи силовање? Где се “архивирају” све трауме наших предака и да ли икада нестају из нашег генетског кода? Институ за психијатрију „Макс Планк” у Минхену већ годинама истражује “епигенетско наслеђивање”, односно начин на који акумулирана искуства током живота родитеља утичу на гене њиховог потомства и какву улогу то може да има у развоју деце, пише Дојче веле. Појам епигенетика састоји се од речи генетика и епигенеза, односно развој живог бића. Као својеврсна веза између утицаја околине и гена, епигенетика истражује под којим околностима који ген постаје активан или неактиван. То се назива регулација гена. Како настају трауме и које

Титово ћутање о логору смрти

30. октобар 2026.

У првој депеши упућеној у Москву, априла 1942, у којој је говорио о Јасеновцу, Тито не помиње Србе, већ тврди да се у логору налази „више од 10.000 најбољих синова Хрватске“. Титови историчари и новинари, каријеристи и занесењаци, које чињенице нису много интересовале, деценијама су говорили да је он до краја Другог светског рата веома мало знао не само шта се стварно дешава у Јасеновцу, већ и о масовним покољима усташа над Србима и о стварном карактеру нацистичко-фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ). То је само по себи нелогично, јер је Тито највећи део Другог светског рата, од краја 1941. до краја маја 1944, провео на територији НДХ, а и од

Велебиту мој..

30. октобар 2026.

Велебиту мој… Заплачеш ли мили,икада онако к’о отац. Кад зачујеш кроз твојих јела гране умирућих душа,плача пој. Обузме’л те, барем једном у години језа кад се сјетиш бата крвавих ногу босих, без цокула и веза, што уз вриску пијаних џелата ки врага људе к’о марву уз планину гоне. Познаш ти… Познаш,све те стазе од Госпића све до Отока Пага. Велебиту мој… Зашто ћутиш више од пола људског вијека. Стотине ти крашких,дубоких грла у’себ скриваш. Свако грло к’о ждријело које води до самога пакла. Застане’л ти бар у једном од њих кост од мушке ноге и’л подлактица Дјечија… Женска… Људска… Проговори…Проговори оче како ти се у њедирима твојим мрело. Велебиту мој…

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА