arrow up

Милан Ружић: Анестезирање народа

У друштвима попут нашег где све функционише помало, а суштински не функционише ништа, огроман новац се врти око ствари које као идеју имају анестезирање народа. У ту анестезију нас уводе лоше политичке идеје поткрепљене економским и дипломатским колапсима који су својствени нашим политичарима, и то не само онима који су данас на власти, него и многим њиховим претходницима. Наравно, као представник неукуса и општег заглупљивања, деморализације, издвојили су се они програми чије гледање нагриза сваку могућу здраву ћелију људског мозга и раздире сваки осећај за добро, а у питању су ријалити програми. Живимо у земљи у којој се приказује превише ових програма, што је светски тренд, дакле, нисмо само ми

Добри мој!

Кажеш „Не желим тамо да идем. Отерали су ме. Нас су отерали. Нећу са њима да се суочим, нећу да ликују лажно љубазни док ме, без срама, гледају у очи као да ништа није било. Као да сам својом вољом отишао неким жељеним путем. Ништа више са њима нећу. Тамо више не припадам.“ Пише: Цвијета Радић Разумем. Само, опрости, не верујем ти! Не верујем да ти мисао бар некада, у оним ноћима у којима ти се сан искрада пред вишком сећања, не побегне тамо где те је мајка свету показала. Сигурно понекад гледаш и неке старе слике. Не оне у албуму, него оне које су у теби, дубоко гурнуте да

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима 

У фебруару 1988., дневни југословенски лист „Борба“ објавио је специјално издање, у коме су описани и илустровани усташки злочини од 1941. до 1945. Новина је такорећи преко ноћи повучена. Сачувани примерак, 37 година касније, у фототипској форми објавили су издавачка кућа Прометеј из Новог Сада и удружење „Јадовно 1941.“ из Београда. У књигама су сачувана сведочења, описани усташки злочини и наведена имена више од 11 хиљада заклане козарачке деце. Најстарије имало је само 14 година, а већина до седам. Издање је штампано на српском, руском и енглеском језику, а представљено је недавно на Сајму књига у Београду. Тамо је био и репортер Александар Миливојевић. Послушајте звучни запис емитован у петак

Zloglasna_bolnica_11b.jpg

Мрачни бездан смрти

Доктор Никола Николић (1896-1986) био jе члан организациjе Млада Босна, активни учесник Октобарске револуциjе и Народноослободилачког рата, заточеник у Јасеновцу. У фебруару 1943, са jош четворицом затвореника, размењен jе за Немце коjе су заробили партизани. Био jе потом члан Санитетског одсека Врховног штаба, шеф Медицинског одељења Народноослободилачке воjске и Партизанских одреда Југославиjе у Италиjи, у воjноj мисиjи у Великоj Британиjи и главни опуномоћеник Врховног штаба за питања Црвеног крста (организовао jе изложбу у jугословенском посланству у Шваjцарскоj о злочинима за време рата), те секретар за заштиту здравља Федеративне Народне Републике Југославиjе и редовни професор Медицинског факултета у Сараjеву. Робиjао jе у затворима Аустроугарске царевине, Краљевине Југославиjе, Независне Државе Хрватске (Јасеновац)

Ђурђица Драгаш: Молитва

Има ли те Боже, гледаш ли ме, црну, међу трулим телима, међу рођенима?! Воде,воде,плачем без суза,из мрака,са дна понора. Не боли ме ништа,немам ноге, немам руке,немам срце у грудима.Само очи имам,очи што још виде парче неба,далеког, плавог и туђег. Не чујем одавно,ни ветар, ни кишу, ни корак звери.Не чујем јауке и самртни ропац,дечји плач и мајчину молитву.Не чујем последњи дрхтај живота у овом безданом паклу.Тишина, тишина, тишина… Само још моје очи живе и гледају небо.Само још моја утроба вапи за капљицом воде. Има ли те Боже,гледаш ли ме,црну, међу трулим телима, међу рођенима?! Узми ми очи, да не видим небо,узми ми душу, да заборавим,води ме пут светлости твоје.Води ме из

Ratko_Dmitrovic.jpg

Ратко Дмитровић: Која то хрватска лаж против Срба није прошла?

Ко је од Хрвата прочитао Меморандум САНУ? То не знам, али знам да нису ови који урлају против Меморандума, проглашавајући га антихрватским програмом. Да ли сте читали Меморандум САНУ ?Једна колосална, страшна, опасна лаж котрља се овим просторима већ неколико деценија. Та лаж је “оправдање” за разбијање Југославије, убијање, мржњу, за антисрбизам свих облика. Та лаж, ево последњих неколико дана, опет букти Хрватском, опет је оправдање за нападе на Србе, на српску децу, на српску песму, на све што им изгледа као српско. Кажу да је Меморандум САНУ разбио Југославију, да је био концепт велике Србије, “увод у агресију на Хрватску” и зато, додају исти, све и свакога ко има

Осам и по деценија од злочина у Житомислићу

Манастир Српске православне цркве Житомислић из 15. века, који се налази у плодној котлини села Житомислић на десној обали Неретве, близу Мостара, и припада Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, кроз своје постојање имао је много невоља како би опстао и служио својој намени. Паљен, пљачкан, рушен и миниран, увек је успевао да се уз руке добрих људи и својих верника поново подигне и служи духовном животу, образовању и чувању историје српског православног народа у Херцеговини. Једна од невоља које су га задесиле догодила се 1941. године, на почетку Другог светског рата, када је целокупно братство манастира страдало од руке усташа за време успостављања Независне Државе Хрватске. Ове године навршило се осам

ВЕРИТАС: 35. годишњица избеглиштва Срба из источне Билогоре

Дана 31. октобра 1991. године, нападом на локалне јединице Територијалне одбране (ТО) у Грубишном Пољу, отпочела је војно-полицијска акција хрватских снага под кодним називом „Откос-10“. Циљ ове операције био је успостављање контроле над подручјем источне Билогоре, које се налази на северозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице. Суочено са значајно бројнијим хрватским формацијама које су биле подржане оклопно-механизованим јединицама и артиљеријом, српско становништво ове регије кренуло је у масовно повлачење. Током 31. октобра и наредног дана, комплетно становништво из 23 села, као и део житеља из још 15 околних места, напустило је своје домове. Избегличка колона, коју је чинило око 4.000 људи са више од 600 возила, прешла

Ту су гробови њених предака и небо које је гледала као дијете

Постоји код Срба у данашњој Хрватској нешто што се ријетко среће код Срба у Србији. Нека необјашњива, упорна, готово болна љубав према завичају. Према камену, драчи, шкртом комаду земље, старој кући и небу под којим су се рађали и умирали њихови преци.Можда нам је то неки усуд. Да највише волимо оно што нам је живот толико пута покушао одузети. Пише: Јован Његовић Дрндак У једном далматинском селу, испред своје куће, сједи жена од осамдесетак година. Лице јој је такво да бисте јој тешко дали више од шездесет. Мирна, достојанствена, готово нестварно лијепа у својој старости. Деведесетих година, у Задру, претукли су је готово насмрт. Везали су јој руке лисицама и

Како се трауме предака преносе на следеће генерације и где се се “архивирају”

Шта се догађа када један војник доживи трауму? Или када жена преживи силовање? Где се “архивирају” све трауме наших предака и да ли икада нестају из нашег генетског кода? Институ за психијатрију „Макс Планк” у Минхену већ годинама истражује “епигенетско наслеђивање”, односно начин на који акумулирана искуства током живота родитеља утичу на гене њиховог потомства и какву улогу то може да има у развоју деце, пише Дојче веле. Појам епигенетика састоји се од речи генетика и епигенеза, односно развој живог бића. Као својеврсна веза између утицаја околине и гена, епигенетика истражује под којим околностима који ген постаје активан или неактиван. То се назива регулација гена. Како настају трауме и које

Титово ћутање о логору смрти

У првој депеши упућеној у Москву, априла 1942, у којој је говорио о Јасеновцу, Тито не помиње Србе, већ тврди да се у логору налази „више од 10.000 најбољих синова Хрватске“. Титови историчари и новинари, каријеристи и занесењаци, које чињенице нису много интересовале, деценијама су говорили да је он до краја Другог светског рата веома мало знао не само шта се стварно дешава у Јасеновцу, већ и о масовним покољима усташа над Србима и о стварном карактеру нацистичко-фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ). То је само по себи нелогично, јер је Тито највећи део Другог светског рата, од краја 1941. до краја маја 1944, провео на територији НДХ, а и од

Велебиту мој..

Велебиту мој… Заплачеш ли мили,икада онако к’о отац. Кад зачујеш кроз твојих јела гране умирућих душа,плача пој. Обузме’л те, барем једном у години језа кад се сјетиш бата крвавих ногу босих, без цокула и веза, што уз вриску пијаних џелата ки врага људе к’о марву уз планину гоне. Познаш ти… Познаш,све те стазе од Госпића све до Отока Пага. Велебиту мој… Зашто ћутиш више од пола људског вијека. Стотине ти крашких,дубоких грла у’себ скриваш. Свако грло к’о ждријело које води до самога пакла. Застане’л ти бар у једном од њих кост од мушке ноге и’л подлактица Дјечија… Женска… Људска… Проговори…Проговори оче како ти се у њедирима твојим мрело. Велебиту мој…

Парастос за страдале Билогорце 31. октобра 2026. у Београду

У цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду у суботу 31. октобра 2026. са почетком у 11:00 часова биће служен парастос за страдале цивиле и погинуле борце у околностима грађанског рата и пораћа у Хрватској 1991 – 1997 године, поријеклом са источне Билогоре, те преко 100.000 павославних Срба, рођених и сахрањених на Билогори и другдје од 1552 до 2026. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је и организује и ове године, Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада

Нови вандализам над сјећањима на жртве логора Слана и Метајна

Група младића из насеља Метајна, на отоку Пагу, на локацији оближњег некадашњег усташког логора Слана, давно постављени и недавно обновљени православни крст префарбала је у боје хрватске заставе и то с првим бијелим пољем, алудирајући на НДХ и усташки режим. Низ вандалских насртаја на Пагу на спомен обиљежја жртвама усташких логора у увалама Слана и Метајна настављен је најновијом девастацијом крста у ували. Како сазнајемо из више извора, око 27. октобра група младића из насеља Метајна, на отоку Пагу, на локацији оближњег некадашњег усташког логора Слана, давно постављени и недавно обновљени православни крст префарбала је у боје хрватске заставе и то с првим бијелим пољем, алудирајући на НДХ и усташки

Поводом 35. годишњице присилне евакуације Срба из Пожешке котлине

Дана 29. октобра 1991. године, тачно у 12 часова, припадници Цивилне заштите и полиције Републике Хрватске почели су да спроводе Наредбу о евакуацији свих мештана из 26 села са искључиво или претежно српским становништвом на подручју Пожешке котлине, испод планина Папук и Псуњ. Ову одлуку донео је дан раније, 28. октобра, Кризни штаб општине Славонска Пожега. Према писаној наредби коју је у својству председника Кризног штаба потписао Анте Багарић, а која је јавно истакнута на огласним местима, евакуација је званично образложена „циљем заштите живота грађана” и омогућавањем ефикасније одбране положаја хрватских снага од деловања Војске Југославије и локалних српских јединица. За извршење ове наредбе остављен је рок од 48 сати.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.