arrow up

Ђурђица Драгаш: ЛИЧКО МИЉЕ

Лика ме јадом ојади, рану ми рањена отвори. Лика ме миљем помилова.Лика ме златом озлати.Водом напоји.Лика ме сузом засузи.Лика ме жалом ожали. Лика ме зелена озелени.Лика ме цветом расцвета.Снагу ми снажна даде.Лика ме каменом окамени.Лика ме јадом ојадиРану ми рањена отвори. Лика се светом расветли.Лика га светлом осветли.Лика се мраком замрачи.Лика се јамом зајами. Лика се песмом опева.Сузом ка небу вину. Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Срамотно стање у Доњој Градини

Поштовани, шаљем Вам у прилогу слике спомен подручја Доња Градина. Посетио сам локалитет у суботу 17. Октобра 2026. Стање је срамотно за једно такво стратиште нашег народа, нарочито на територији Републике Српске. Вама сам се прво јавио јер сматрам да су надлежни својим делима показали да их не занима историја сопственог народа и да, свесно или несвесно, раде за добробит истих оних од којих су наши преци губили главе. Имате моје одобрење да објавите материјал ако сматрате да је то у нашем најбољем интересу. Око пола путоказа на локацији је уништено/оштећено, део инфо табли је вандализовано, скоро у потпуности је немогуће читати са гранитних плоча. Саме стазе су добрим делом

Неиздрживи смрад и пепео, људски пепео

Моја бака је причала да седам дана, да је то био неиздрживи смрад. Дакле, то је њезина прича, то је мени причала још као д‌јетету, али мени се је то некако дакле, усјекло у сјећање, то ми је било страшно. Непосредно пред затварање логора на острву Пагу, у ноћи 14/15. августа 1941, на Форнажи изнад увале Малин, усташе НДХ су побиле око 800 преосталих логораша, у највећем броју Срба. Почетком септембра исте године, због опасности од загађења воде за пиће и протеста становништва Пага, италијански војници су извршили ексхумацију 791 тијела жртава. Тијела су спаљена а пепео сахрањен у исте ровове. То су документовали у записницма и извјештајима а урадили

Драгош Калајић: Српство скупо кошта, а ништа не доноси – осим патњи

Драгош Калајић (1943–2005), српски сликар, писац и мислилац, у свом делу Српска деца царства бавио се положајем српског народа, националним идентитетом и историјском одговорношћу. У једном одломку износи став да припадност сопственом народу не треба посматрати кроз личну корист, друштвено признање или очекивање победе, већ као опредељење које подразумева спремност на жртву. Његове речи и данас подстичу на размишљање о цени националног опредељења и о томе колико су људи спремни да истрају у својим уверењима када им она не доносе никакву корист. Драгош Калајић: Српство скупо кошта „Ако хоћете да будете истински Срби – морате знати да то веома скупо кошта, а ништа не доноси, изузев мука, патњи и страдања.

Коме смета православни крст на стратишту на Пагу

Означени смо као терористи и паравојна група, а обележја смо постављали уз дозволе локалних власти и пратњу хрватске полиције, каже за „Политику” др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.” Пише: Специјално за „Политику”- Милан Пилиповић Бањалука – Масовна хистерија у јавном, медијском и политичком простору Хрватске завладала је због православног крста којег је Удружење „Јадовно 1941” поставило на острву Паг, где су усташе у Другом светском рату ликвидирале хиљаде Срба, наводе у овом удружењу са седиштем у Бањалуци. Православним крстовима, на местима масовног страдања Срба, у Хрватској се придаје политичка позадина, а прећуткују стварни историјски разлози, казао је за „Политику” Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”. Он даље појашњава ову

Госпићка крвава јесен 1991.

Након другог круга првих вишестраначких избора одржаних 06.05.1990. у Госпићу (и цијелој Хрватској) дошло је до поремећаја већ претходно нарушених међунационалних односа. Хрвати су се определили за остварење давнашњег „тисућљетног  сна“ – независне државе Хрватске а Срби за живот у Југославији. Дијаметрално супротна државноправна опредељења водила су у оружани конфликт. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Већина Срба су гласањем за Рачанов СДП свјесно или несвјесно прећутно подржали могућност да живе у независној држави Хрватској. Међутим, хрватско политичко водство подржано од већине хрватског народа, није жељело Србе у Хрватској. Повампирено усташтво постала је свакодневна претња за српски народ, посебно за Србе у градовима, који су били у веома тешкој ситуацији. Након тзв „балван

Надиру и Фати Дедић усташе побиле 193 сродника

„Није ту, у затвору и у логорским транспортима било муслиманске деце, ни муслимана, да вам кажем отворено. Само Срби”, присетио се Дедић догађаја и околности под којима је одведен у жицу, где су многи његови сународници и рођаци страдали у најтежим мукама. Пише: Милан Пилиповић, специјално за „Политику” Градишка – Трагична прича о Надиру Дедићу, рођеном 17. маја 1930. године у Мокрицама код Босанске Градишке, бившем логорашу у Јасеновцу, учеснику борбе за ослобођење у Другом светском рату, којем су усташе 22. октобра 1944. године убиле 82 члана породице и уже родбине, живи у Поткозарју, и ако је од његове смрти прошло три године. Ова тема нарочито је актуелна у време

Дете Козаре није заборавило своје спасиоце

Па ја сам твој тата, рекао је. И загрлио ме. Чучнуо је, наслонио мој образ на своје лице. И привио уза се. Осетио сам сву љубав и сву патњу, чежњу за својима. Пише: Милан Пилиповић Градишка, Стара Пазова – После одлуке Вишег суда у Београду о рехабилитацији велепоседника Саве Петровића из Старе Пазове, који је 21. октобра 1944. године убијен на непознатом месту, његова улога у спасавању деце са Козаре у Другом светском рату актуелизована је у Градишци, страдалничком месту у Републици Српској. Заслуге за то има 88-годишњи Димитрије Шувак из Бистрице, инжењер у пензији, којег је, заједно са још 53 малишана, из усташког логора Млака, који је припадао јасеновачком

КРСТ РАЗДОРА Ексклузивна исповест Србина о којем бруји Хрватска: “Не дамо да се забораве српске жртве”

Обнова православног крста изнад увале Малин на хрватском острву Пагу, подигнутог у знак сећања на Србе страдале током Другог светског рата, изазвала је полемике у Хрватској, а случај је доспео и у Хрватски сабор. Пише: Никола Илић Др Душан Басташић, председник Удружења грађана “Јадовно 1941” из Бањалуке и инжењер Момчило Мирић, председник истог удружења са седиштем у Београду, подигли су овај крст у знак сећања на све жртве система логора Госпић-Јадовно-Паг који је био под управом усташког режима Независне државе Хрватске. Екипа портала Telegraf.rs овом приликом разговарала  др Душаном Басташићем. Разговарали смо о самој акцији обнове крста, страдању Срба у НДХ, као и о односу званичне Хрватске према злочинима који

Скандал у Хрватској! Пријавили Србе због постављања православног крста на Пагу 

“Домовински покрет” поднео је пријаву задарској полицији и комуналном редарству Града Новаље због активности Душана Басташића и Момчила Мирића, чланова удружења “Јадовно 1941”, који су на острву Паг поставили и обновили православни крст на локацији места страдања Срба током Другог светског рата. На снимку објављеном на друштвеним мрежама, на којем обнављају крст, они су позвали и на финансијску помоћ удружењу грађана “Јадовно 1941”. “Домовински покрет” сматра да то наводно потврђује да мотиви овог активизма, како кажу, “нису верске, већ политичке природе”, због чега захтевају “брзу и одговарајућу реакцију надлежних институција”, преноси Задарски лист. О овом случају говорио је у Хрватском сабору посланик Домовинског покрета Предраг Мишић, који је “упозорио” на

Panorama_Veliko_Palanciste.jpg

Ок­то­бар на Ко­за­ри 1942. је био цр­вен од кр­ви

При­је­дор – Уста­шки зло­чин у ко­зар­ском се­лу Ве­ли­ко Па­лан­чи­ште, 22. и 23. ок­то­бра 1942. го­ди­не, ка­да је ли­кви­ди­ра­но ви­ше од 400 ме­шта­на овог и су­сед­них ме­ста, опи­сан је у мно­гим из­ве­шта­ји­ма, књи­га­ма, исто­риј­ским до­ку­мен­ти­ма и све­до­че­њи­ма ма­лог бро­ја пре­жи­ве­лих. Пише: Милан Пилиповић О то­ме, Удру­же­ње „Ја­дов­но 1941” пи­ше: „Ка­да су уста­ше за­вр­ши­ле по­кољ му­шка­ра­ца, по­че­ли су са од­во­ђе­њем гру­па же­не и де­це углав­ном на исту ло­ка­ци­ју, али и у за­се­о­ке зва­не Је­зе­ри­не и оста­ле де­ло­ве бли­же око­ли­не. На­чин кла­ња и уби­ја­ња био је сли­чан, с тим што су мла­ђе же­не и де­вој­ке би­ле пр­во си­ло­ва­не, а за­тим су уби­је­на де­ца ста­вља­на на ма­са­кри­ра­не дој­ке мај­ки, а код де­во­ја­ка, на­кон ди­вљач­ког ижи­вља­ва­ња

Милан Ружић

Милан Ружић: О српском страдању

Посећујући многобројна места страдања, схватио сам да је нама Србима забрањено да имамо своја и да их тако називамо. Забрањено нам је од стране других, али што је најгоре, забранили смо их и самима себи. Где год смо страдали, то није била једина цена коју смо платили, већ је то страдање нашег народа послужило да се представи као страдање неког другог народа који смо, наводно, ми убијали. Свако стратиште је било изговор за нови терор над Србима, или за ново прећуткивање националне историје зарад некаквих наднационалних интереса у које је веровао само народ који је своју нацију тако издавао, тачније Срби. Места наших страдања нису сва ни обележена. Уместо да

Оливера Шекуларац: Преполовљена је земља и преполовљени ми

Е мој деда, процветао ми је наш дрен у туђини. И њега сам кришом пренела, брат ме је са њим испратио. Кажу да земља памти. У освит новог дана који се лагано од ноћи одваја, овде на северу Холандије, где су и јутра сива… Бели папир држим у руци, светлији од свитања. Први документ дедин, који ме сву ноћ сузама обавија… Смртни лист, деда и ја. Први пут нешто опипљиво, његово. Јављам свима да сам то преко пријатеља добила. Срећна као да сам деду загрлила, а не лист хартије као парче светиње пригрлила. Па не знам виде ли ме очи његове, невиђене. Са смрти смо одрастали, увек је била близу.

Саопштење – злочини над Србима

ДИСКРИМИНАЦИЈА, САТАНИЗАЦИЈА И ОПТУЖБА СРБА ЗА ГЕНОЦИД Адвoкатска канцеларија Радић:Злочини над српским становништвом на подручју Сребренице документовани су у:    1. „Меморандуму о ратним злочинима и злочинима геноцида у Источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) почињеним против српског становништва од априла 1992. до априла 1993. године“ (1) предатом 2.6.1993. Савету безбедности Уједињених нација;    2. Тужби/Противтужби СР Југославије поднетoj Међународном суду правде против БиХ због геноцида од 23.7.1997. године (2) и    3. 250.000 докумената (доказа) – које је Јавно тужилаштво за ратне злочине (ЈТРЗ) пре 17 година (28.04.2009.) од Министарства правде. (3) Та документација није процесуиарана ни у СБ УН, ни у Хашком трибуналу, нити у Међународном суду правде. Поред

ЈЕЗИВИ НЕМАЧКИ МАСАКРИ У ОКТОБРУ 1941. БИЛИ СУ ДЕО ВЕЋЕГ ПЛАНА ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА

Немачки план за истребљење Срба почео је да се спроводи масакрима у октобру 1941. у Јадру и у Краљеву као одговор на војне успехе уједињених устаника који су у Србији ослободили територију на којој је живело око милион становника! Хитлер је 16. септембра 1941. наредио контраофанзиву праћену систематским терором над цивилима. Непосредни командант злочина генерал Франц Беме 25. септембра 1941. наређује: „Ако овде не поступимо свим средствима и с највећом безобзирношћу, наши ће се губици пењати до изнемоглости. Ваш задатак је да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

СРБИЈАНЦИ

Jедан сараjевски професор, са академоском кариjером делом проведеном на немачким универзитетима, пре

Вокер у Сирији

Екранима Западне Европе шетале су слике из Подуjева, Урошевца, Липљана, Вучитрна, на

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.