Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Најава изложбе „Сведоци трајања“

Датум објаве: четвртак, 23 априла, 2015
Величина слова: A- A+

Манастир Златица (фото Дарко Дозет)

Манастир Златица (фото Дарко Дозет)

 

Матица српска и Друштво новинара Војводине,

позивају Вас на отварање изложбе фотографија,

СВЕДОЦИ ТРАЈАЊА, српски манастири и цркве у румунском Банату

Поздравна реч:

Председник Матице српске проф. др Драган Станић

Његово преосвештенство епископ будимски и администратор темишварски г.г. Лукијан

О изложби говоре:

др Милан Мицић

Милорад Савић, аутор пројекта

 

Аутор фотографија је фоторепортер Дарко Дозет

Музички део програма изводи

Камерни хор ДНВ „Шијачки“

ПЕТАК, 24. април 2015. године у 12 часова,

Свечана сала Матице српске

Манастир Бездин (фото Дарко Дозет)

Манастир Бездин (фото Дарко Дозет)

Текст из каталога Милорада Савића, аутора проjекта:

„Српске цркве и манастири у румунском делу Баната чине православну, националну, емотивну и историjску целину, а у проjекту названом „Сведоци траjања“ представљени су изложбом фотографиjа, претежно фасада, каталогом и компакт диском.
Полазно место jе манастир Базjаш, подигнут 1225. године на левоj обали Дунава, као задужбина Светог Саве и некадашњи метох Пећке патриjаршиjе.
Разлог почива понаjпре у томе што jе Базjаш мировни симбол, изникао на реци, широкоj као море, коjа спаjа Румуниjу и Србиjу, упркос чињеници да jе, после добиjања аутокефалности Српске парвославне цркве, Угарска непрестано претила Србиjи оружаним сукобима, и зато што jе опстао до данас и после броjних ратних разарања, мирнодопских рушења и паљења.

Историjски извори сведоче да jе архиепископ Сава, у настоjањима да обjедини српски народ, кренуо 1200. године у прву дипломатску мисиjу и успешно завршио преговоре са угарским краљем Андрашем Другим. О томе jе Доментиjан у „Житиjу Светог Саве“ записао: „Договори се краљ (угарски) са великашима да његову (Савину) молбу испуне, да имаjу мир и љубав са српским краљем.“
Уз помоћ Светог Саве убрзо су у Панониjи изграђена четири манастира – Базjаш, Златица, Месић и Ковиљ.

Манастир Базjаш (фото Дарко Дозет)

Манастир Базjаш (фото Дарко Дозет)

Посебан значаj има и манастир Бездин, овековечен у време Свете ахриjериjске литургиjе, служења владике будимског и администратора темишварског Лукиjана и владике банатског Никанора, а у току враћања Чудотворне иконе Пресвете Богордице Винчанске-Бездинске, 28. августа 2011, коjа jе први пут са калуђерима ту доспела 1740. године, склањаjући се од Османлиjа.
После манастира, следе фотографиjе раскошне Саборне цркве у Темишвару, па фасаде храмова у Араду, Ченеjу и Малом Бечкереку, те из Чакова и Српског Семартона, са гостим из Београда, Вршца и Зрењанина, у време обележавања традиционалних Доситеjевих дана.

Манастир Свети Ђурађ (фото Дарко Дозет)

Манастир Свети Ђурађ (фото Дарко Дозет)

 
Сведоци траjања у румунском делу Баната броjни су и драгоцени, али нису, овога пута, сви могли бити приказани. То су музеjске поставке и задужбине и дела броjних знаменитих банатских сликара, као што су Стеван и Никола Алексић, затим дела историчара уметности, професора Универзитета др Миодрага Јовановића, рођеног Зрењанинаца, па неуморне и храбре Вукице Поповић, кустоса зрењанинског Музеjа, уз добро познате ствараоце, хроничаре и културне прегаоце из румунског дела Баната, попут Стевана Бугарског и његовог капиталног дела „Српско православље у Румуниjи“, или Славомира Гвозденовића и његове лирике посвећене овом светом наслеђу, али и других савремених стваралаца.
Изложба „Сведоци траjања“ креће из Зрењанина, срца српског дела Баната, повезаног, завичаjним, историjским, привредним, културним и другим везама са румунским Банатом, и због сећања на Константина Данила и на његове иконе у темишварскоj Саборноj цркви, као и због потребе да житељи свих узраста, с обе стране границе, на jедном месту, виде бар део „белих торњева“ са 56 цркава на „благословеноj земљи банатскоj“, а у румунском делу Баната.“

Плакат Сведоци траjања

Плакат Сведоци траjања

 

Везане виjести:

ОБИЉЕЖЕНО 400 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА … – Jadovno 1941.

Барабанов: Срушени манастири – рана у срцу – Jadovno 1941.

ИКОНЕ И ДУХОВНУ БАШТИНУ ВРАТИТИ КАД И … – Jadovno 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top