Nađeni dokazi da je Milan Nedić ubijen!

Ubio ga pripadnik Ozne iz zapadne Srbije. Ako nije izvršio samoubistvo, po zakonu mora biti rehabilitovan

PREDLAGAČI rehabilitacije Milana Nedića, predsednika srpske vlade za vreme nemačke okupacije, došli su do imena čoveka za koga postoje opravdane sumnje da je odgovoran za Nedićevo ubistvo, u prostorijama Ozna, u Ulici kneginje Ljubice 23, u Beogradu. Ako dokažu da je Nedić ubijen pre 70 godina, 6. februara 1946, bez suđenja, po novom Zakonu o rehabilitaciji on bi morao automatski da bude rehabilitovan.

Ovo je za „Novosti“ potvrdio Zoran Živanović, zastupnik predlagača. On tvrdi da je posle prvog ročišta za rehabilitaciju imao nekoliko poziva i svi ljudi su pominjali ime jednog te istog pripadnika Ozne iz zapadne Srbije, kao osobe koja je, navodno, Nedića gurnula kroz prozor. Ta osoba više nije živa, ali je Živanović o njoj prikupio dosta podataka. Njegovo ime će obelodaniti kad dokazi budu na sudu.

– Očekujem da ćemo više detalja o Nedićevoj smrti dobiti uvidom u njegov dosije u Arhivu Srbije. Arhiv do prekjuče nije odgovorio na zahtev suda da im dostavi dokumente i meni omogući uvid, pa ću tražiti kaznu – objašnjava Živanović.

Arhiv je obavezan da odgovori na zahtev suda, a za opstrukciju je predviđena kazna do 150.000 dinara. Živanović tvrdi i da bi, strogo pravno gledano, okupacioni premijer Srbije mogao da bude rehabilitovan već sad jer ne postoji akt o tome da je on bio uhapšen. A zakon je precizan: oni koji su uhapšeni, ubijeni ili im je oduzeta imovina bez formalne odluke, rehabilituju se automatski.

– Imovina mu je oduzeta 4. januara 1946, uz obrazloženje da se oduzima kao „odbeglom narodnom neprijatelju“. Kako odbeglom, kada je već bio u pritvoru – pita se Živanović.

Da je Nedić u to vreme bio pritvoren potvrdio je i dokument iz Arhiva Jugoslavije. Reč je o odluci Državne komisije za utvrđivanje istine o zločinima okupatora, koja je bila neka vrsta istražnog organa i koja ga je saslušala 9. januara 1946. U slučaju Nedića optužnica nikada nije podignuta jer se, prema zvaničnoj verziji, on ubio skokom kroz prozor u zatvoru, u Ulici kneginje Ljubice. Ne zna se da li je tu bio zatočen ili je na saslušanja dovođen iz obližnje Glavnjače.

NEVAŽNA SUDSKA ODLUKA

PO Zakonu o rehabilitaciji, čast, ugled i građanska prava mogu biti vraćena za sve one koji su lišeni života, slobode i drugih prava iz političkih, ideoloških i verskih razloga, sa sudskom ili administrativnom odlukom ili bez nje. Ovi drugi, kaže Živanović, čak imaju prioritet.

U međuvremenu, Aleksandar Nedić, praunuk ratnog premijera, tražio je od države da se porodici vrate Nedićevi posmrtni ostaci. On sumnja da je njegov pradeda krišom sahranjen u porodičnoj grobnici, na Novom groblju.

U istoj grobnici su zemni ostaci Nedićevog sina Dušana sa suprugom i kćerkom, Marom i Lepšicom, koji su stradali u eksploziji, u Smederevu, u junu 1941. Tu je sahranjena i njegova kćerka Anđelija, jedina koja je sa ocem bila sve vreme rata i posećivala ga u zatvoru, zahvaljujući potonjem suprugu Josipu Vukoviću, visokom funkcioneru službe unutrašnjih poslova. Tu je sahranjena i Nedićeva bratičina Živanka.

– Kada smo prvi put tražili vraćanje posmrtnih ostataka, iz uprave groblja su nam rekli da je unutra sahranjeno šest kovčega plus jedan. To je učvrstilo moje uverenje da je taj jedan upravo Milan Nedić – kaže praunuk Aleksandar.

PROTEST SUBNOR

ROČIŠTE za rehabilitaciju je zakazano za ponedeljak, a

SUBNOR Beograda pozvao je svojih 17.000 članove i sve građane da se okupe u 10 sati ispred Višeg suda, u Timočkoj ulici, i suprotstave rehabilitaciji saradnika okupatora.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

BEOGRAD: Održaće se pomen đeneralu Milanu Nediću

Dušan Buković: Slučaj generala Milana Nedića

Nedićeva rehabilitacija uvreda za žrtve nacista