Над Бечејом се сваке године, крајем јануара, надвије тамна сена прошлости

У Бечеју, 20. јануара 1942. године, стрељани су Марко Гарић, Милорад Рус, Речо Јанош, Иштван Нађ, Милорад Живков-Попов, Марко Остојић, Славко Симин, Север Стевановић, Црвени Јован, Светислав Чаленић и Милан Чиплић.

На дан када Српска православна црква и верници славе Светог Јована Крститеља, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса на реци Јордан, у многим домовима горе славске свеће, служи се кољиво, ломи славски колач и пије црвено вино.

Међутим, над Бечејом се сваке године, крајем јануара, надвије сена прошлости, када је на Јовандан, пре 79 година, насилно угашено 11 младих живота.

Други светски рат је донео велике промене у Свету, па тако и у срезу Стари Бечеј. Окупација је почела 13. априла 1941. године, уласком мађарске окупационе војске.

Одмах је почео масовни терор, хапшења и прогони, све у циљу да се на насилан начин измени етничка структура становништва.Највеће страдање на подручју Старог Бечеј догодио се у зиму 1941/42. године током злогласне рације, када су ликвидирани многи трговци, лекари, интелектуалци и уништене читаве породице од стране мађарских фашиста. Ова рација обухватила је веће подручје Бачке и у њој је, током јануара, убијено више хиљада људи, махом Срба, Јевреја и Рома.

Због тога би се овом злочину могао приписати и геноцидни карактер. У Старом Бечеју је самој рацији, претходило хапшење двадесетак омладинаца од стране општинске полиције. Ова хапшења је тадашњи режим правдао тиме да су сви ухапшени били припадници комунистичке организације и да је код свих пронађена велика количина скривеног оружја.

Они су одведени у затвор који се налазио у згради Општине на испитивање које се састојало од инквизиторског саслушавања. Једни су осуђени на казну затвора, док је њих једанаесторо осуђено на смрт стрељањем.

Молитву за спасење жртава и последњу причест извршио је прота Димитрије Коларов, непосредно пре егзекуције.

Стрељање је извршено у дворишту зграде, где је некада био смештен Војни округ, а данас управна зграда Фадипа.

Живот су изгубили Марко Гарић, Милорад Рус, Речо Јанош, Иштван Нађ, Милорад Живков-Попов, Марко Остојић, Славко Симин, Север Стевановић, Црвени Јован, Светислав Чаленић и Милан Чиплић. Нека им је вечна слава!кустос историчарНемања Карапанџић

Извор: Градски музеј Бечеј – Városi Múzeum Óbecse