Градоначелник румунског града Констанца Раду Мазара и његов малолетни син појавили су се 19. јула на модној ревији обучени у нацистичке униформе. Центар за борбу против антисемитизма поднео је пријаву против градоначелника, а Центар за мониторинг и борбу против антисемитизма затражио је од румунског државног тужилаштва да спроведе истрагу о том догађају, док је израелски Центар Симон Визентал позвао Мазареа да поднесе оставку и извини се због ношења нацистичке униформе.
Директор Центра Ефраим Зуроф рекао је да такво понашење представља увреду не само за Јевреје, већ и за друге жртве нацизма и све људе од моралног интегритета који знају историјске чињенице из Другог светског рата. Зуроф је рекао да је увреда још већа због тога што се градоначелник Констанце тако одевен појавио у пратњи свог сина.
Мазаре је у интервју локалним румунским новинама изјавио да је на облачење немачке униформе био инсирисан филмом Операција Валкира у којем један немачки официр покушава да убије Хитлера. Градоначелник Констанце је рекао да је био уверен да је покрио све кукасте крстове на униформи, али да је после видео да је остао „један мали на опасачу“.
Зашто је забрањено
Током 1941. Румунија је била савезник нацистичке Немачке. Када је Хитлер покушао да освоји Русију, румунске власти су искористиле прилику да преместе румунске Јевреје у област преко реке Дњестар, која данас раздваја Молдавију и Придњестровље, што је један од најужаснијих примера етничког чишћења током Другог светског рата.
Румунски војници су убијали и мучили Јевреје и Роме на које су наилазили, под командом диктатора Јона Антонескуа који је у једном од обраћања румунској влади рекао: Јевреје треба протерати из Бесарабије и Буковине преко друге стране границе… Они немају шта да траже овде, а мене баш брига ако у историји због овога будемо означени као варвари.
Током јесени 1941. око 310.000 Јевреја је протерано из Буковине и Бесарабије,од чега су око 130.000 убили немачки и румунски војници уз помоћ румунских и украјинских цивила.
Један део Јевреја преживео је рат јер Антонеску није дозволио њихову депортацију у нацистичке концентрационе логоре из уверења да би тај потез угрозио румунску економију. По неким претпоставкама, румунска политика према Јеврејима променила се онда када је Антонеску схватио да ће Немачка вероватно изгубити рат.
После свргавања Антонескуовог режима 1944. године, Румунија постаје савезник Русије у борби против Хитлера. У Букурешту 1946. Антонеску је осуђен на смрт стрељањем за ратне злочине почињене током рата, за издају румунског народа у корист нацистичке Немачке, економско и политичко покоравање Румуније Немачкој и друге злочине. Казна је извршена 1. јуна исте године.
Међутим, резултат његове политике је прецизно неодредив број депортованих и убијених Јевреја током Другог светског рата на територији Румуније. Према проценама, тај број се креће између 280.000 и 380.000 људи.
После Другог светског рата холокауст у Румунији је постао табу тема, највише због тога што се у совјетској верзији историје, која је била широко прихваћена у Румунији, Јевреји нису памтили као Хитлерове главне жртве, већ су то били комунисти.
У совјетским историјским уџбеницима генерације Румуна су училе да су комунисти источноевропских земаља помогли Русији да Немачкој узврати ударац. Многи Румуни васпитавани су да верују да су њихови родитељи хероји који су помогли Русији у њеној борби против Хитлера, док се улога румунског нацистичког режима и злочина румунских војних снага деценијама прећуткивала.
У Румунији и даље постоје улице које носе име Јона Антонескуа, док се румунски историчари не слажу у оценама о његовој улози током рата, а многи од њих покушавају да релативизују улогу Румуније у страдањима Јевреја.
Румунија је све до 2004. године одбацивала било какву умешаност у холокауст, када је прихваћен предлог за формирање међународне комисије која је утврдила стравичне злочине румунских власти над Јеврејим током Другог светског рата.
У пролеће 2003. године румунски парламент усвојио је закон који забрањује приказивање кукастих крстова и нацистичких обележја, а за кршење закона предвиђена је казна до три године затвора.
Извор: ВИДОВДАН